Karike.com je društvena mreža koja ti nudi priliku da komuniciraš sa svojim prijateljima, upoznaš nove ljude, saznaš šta drugi misle o tebi i postaneš zvezda! Za korišćenje sajta uloguj se ili registruj! Besplatno je...
makica996 blog

za stara vremen..(text mme odushevio..)


Želim vam ispričati svoju priču, ne kako sam našla bolju polovicu, već kako u ljubavi nema granica i da se za nju moraš boriti da ne bi ostao bez nje,ja sam vam živi primjer za to... Pa, najbolje da krenemo ispočetka. Krenula sam u srednju školu.. Nije bilo nikoga iz moje stare ekipe, nalazila sam se u posve novoj okolini, jedva sam našla put do škole (toliko o mom poznavanju grada), bila sam posve sama... No, zato sam si u vlaku našla cure s kojima sam provodila svaku slobodnu minutu svog vremena. Šetali smo gradom, pričali o životnim iskutsvima, gdje će se koja udati.. Ma, živjeli smo jedna za drugu i mislili smo da život ne može biti bolji. Moja Nina je bila našla svoju bolju polovicu ubrzo, ali nije zaboravila na mene. Izlazila sam s njom i njezinim dečkom( iako mi je to bilo malo glupo), pokušavali su mi namjestiti njegovog best frenda. ali meni se jednostavno nije dalo biti u vezi s nikim, pa ni na jednu večer. Dok je ona vikend provodila sa Markom, ja sam se zabavljala, nekad imala nastup s folklorašima a nekad izlazila s ostalom ekipom iz vlaka.. Nina mi i sada govori da se nisam promjenila ni malo i da sam neozbiljna za svoje godine. Tako je prošla moja druga godina srednje, a kada sam krenula u treći.. Neki dečki iz đačkog doma su počeli putovati vlakom i to je bio početak svega... Pošto se jedino mene čuje u vlaku (malo glasnije se smijem,a i pričam) dečki su me pitali da li mogu minutu mirovati ili je tako stalno. Ubrzo se moja ekipica sprijateljila s njima i postali smo nerazdvojni. Mary se svidio Danijel, Denis se zanimao sa Ivanu, Mihaela je već zabrijala s Lukom, Nina je imala Marka, a ja i Andrej smo bili u prijateljskim odnosima. Tako smo se “raspodjelili“ po parovima i viđali smo se samo na stanici;neki su šetali, drugi su išli kupovati poklone.. Ja i Andrej smo bili sličnog karaktera, voljeli smo iste stvari, zajedno išli na tekme i probe. Ekipa nas je gnjavila da li smo zajedno,no mi ih uopće nismo shvaćali ozbiljno. Jednom smo ja i Andrej markirali s nastave i zajedno išli gledat utakmicu, pa smo šetali gradom... Bilo je zimsko doba i bilo je zima, pa smo zaključili da je najbolje da ostale čekamo na stanici. U vlaku smo sjedili sami jer su nam parovi išli na živce. To putovanje mi se činilo i predugačkim. Pričali smo o bivšim ljubavima, o školi o svemu.... Onda sam ga iz zezancije pitala jel ima on kakvu u planu, na što mi se on samo nasmijao i rekao: „Vidjet ćemo“.. Pogledala sam ga u oči i onda sam shvatila da ima najljepše zelene oči koje sam vidjela... Kada sam izlazila iz vlaka poljubila sam ga u obraz i rekla da mi se čuva do ponedjeljka, jer ga neću vidjeti cjeli vikend. Kada sam izašla iz vlaka lupala sam se u glavu jer sam shvatila što sam napravila,dok mi se Nina samo smijala. Kada sam joj rekla da mi bolje pomogne nego što se ceri, ona se malo smirila i rekla ;“Ja mislim da se netko zaljubio“.. Prvo sam ju pogledala ko' da joj nisu sve na broju, a onda sam sjela,jer mi više ništa nije bilo jasno. Nina mi je rekla da je to skužila jer već tjedan dana samo o njemu pričam, da me ne može više slušati.. Došla sam kući i nisam mogla zaspati, njegova slika mi je bila stalno pred očima... No,u subotu ujutro me već Nina nazvala i rekla da slavimo Markom rođendan i da je zvala cijelu ekipu.. I dok sam mozgala hoće doć i Andrej i kako ću se ponašati pred njim, Nina je već došla po mene da idemo Marku kupiti poklon jer se dvoumi i nezna što mu kupiti. Ubrzo je tako došlo i 8 sati i fešta je mogla početi. Ipak, ne slavi se svaki dan 18 godina... A na taj dan, 20.11 , prije točno godinu dana, on i Nina su prohodali... Meni je bilo dosta i slavlja i pića i odmatanja poklona, i zaključila sam da mi je najbolje izaći van na zrak. A vani je već stajao Andrej. Prvo sam ga pitala jel mu nije zima i krenuli smo s pričom... Rekla sam da je lijepo što su Nina i Marko već godinu dana zajedno i složio se sa mnom, a zatim mi je rekao da se i on nada da će naći svoju bolju polovicu, privukao me sebi i poljubio... Htjela sam da taj trenutak vječno traje, ali našu romantiku je prekinula Nina vrišćući od veselja. Toliko je bila vesela da nam je od silnog uzbuđenja zaboravila reći da se nas zove na tortu. Zamolila sam da ništa ne govori ostalima, jer ni ja nisam znala što će biti dalje s nama,jer Nina mora sve vidit... Idući tjedan je bio zadnji u prvom polugodištu i pošto je bilo vrijeme darivanja(to je već bio naš ritual), svatko se od nas izgubio u gradu tražeći poklon za svoje frendove. Pošto nas je bilo 10 nerazdvojnih prijatelja, Božić je za mene značio financijski bankrot i slom živaca jer kad ideš s Ninom kupovati... Bio je petak, zadnji dan, razmjenjivali smo poklone, jedva čekali da počme drugo polugodište i teška srca se rastali. Na putu do kuće Andreju sam odzvonila barem 6-7 puta, priznala Nini da sam se zaljubila i da nisam normalna, dok se ona samo smiješkala i vikala :“Znala sam ja to, znala“! Ti su mi praznici bili predugački,stalno sam se čula s Andrejom, Nini dodijavala sa svojim jadikovajem... Počelo je i drugo polugodište i ja sam jedva čekala da uđem u vlak i sve ih izljubim,posebno Andreja... No kada sam ušla u vlak, mislila sam da mi se srce prepolovilo ma dva dijela.. Svi su sjedili i zezali se, samo što se naše društvo povećalo za jednog člana, Karolinu, Andrejevu curu. Do grada smo svi šutili, a ja sam do škole i proplakala. Nina me je tješila,ali bezuspješno.. Nije mi se dalo učiti, biti na nastavi, ići sa Ninom do grada... jednostavno nisam imala volje za ništa. Društvo u vlaku je skužilo o čemu se radi, jer sam se bila i od njih udaljila. Nina mi je jedan dan rekla da me vodi na pizzu i da nemam nikakvog opravdanja, moram ići i gotovo, i tako je i bilo. Do pizzerije sam joj pričala samo o Adreju i da ne mogu ništa poduzeti jer je on u sretnoj vezi dok mi je Nina držala lekcija;“Ti njemu nisi ni rekla šta osjećaš prema njemu,pa daj, makar popričajte..“ Dok mi je davala savjete i besportebne upute, došle smo i do pizzerije. Nina mi je rekla da uđem unutra i da zauzmem stol,a ona će otići samo po novaca. Iako sam se nećkala u početku, na kraju sam ušla.. A za stolom sjedio je Andrej.. Iako mi je tek onda sinulo zašto me vodi na pizzu, bilo je kasno. Andrej me zvao za stol i pričali smo..Rekao je da je primjetio da u zadnje vrijeme se odvajam od njih i da ako on ima curu,da mene neće zapostavit... Nisam mu imala hrabrosti reći što osjećam prema njemu, samo sam mahnula rukom i rekla da imam nekih problema u školi i da je sve ok... Iako je Nina skužila da nešto nije u redu, ja sam se ponašala kao da je sve u najboljem redu i svoje osjećaje sam potiskivala i sakrivala 5 mjeseci,a to nije znala ni Nina. I onda je došla ta prokleta matura... Svatko je od nas učio i borio se za opstanak, nismo ni izlazili subotom ni ništa... Viđali smo se u vlaku i najčešće smo spavali jer smo bili preumorni za bilo kakve razgovore. Došao je i taj zadnji dan školske godine, a meni se, za razliku od Nine,uopće nije slavilo. Andrej,Luka i ostali su otišli u dom pakirati stvari jer idu kući, Marko je slavio sa svojim razredom a ja i Nina smo čekali zadnji zvuk školskog zvona i našem srednjoškolskom školovanju. Kada se i zvono zazvonilo i kada je sve bilo gotovo,istrčali smo iz škole a ja sam ugledala Andreja i dečke s putnim torbama i opalila plakat.. Znala sam da zadnji put sjedimo u vlaku zajedno,da nema zajedničkih izlazaka jer će svakog od nas život odvesti drugim putem. Andrej me tješio do stanice, svatko od nas je sjedio i šutio.. Kada se bližila moja stanica izlaska,pozdravila sam se s ekipom i uputila prema izlazu skupa s Ninom. Andrej me ispratio do vrata,a ja sam mu kroz suze rekla da ga volim od početka godine,da mrzim maturu jer s njom sve lijepo nestaje poljubila ga i iuplakana istrčala iz vlaka. Kroz prozor Andrej mi je vikao ;“Da znaš volim i ja tebe“ .Onda sam plakala još više. Da li je morao čekati zadnji dan da mi to kaže? Nina je plakala skupa sa mnom i tješila me. 3 mjeseca su prošla a ja ga nisam ni čula,ni vidjela... I onda mi je jednog dana stigla poruka od Andreja;“cijela ekipa je pred tvojom kućom,bilo bi te lijepo vidjeti i usput,otključaj nam vrata.pusa“. Istrčala sam van i kada sam ih sve skupa vidjela nitko nije bio sretniji od mene,ali prvo sam izljubila Andreja.... S Karolinom je bio “radi reda,da ne bude sam“ i to je bilo gotovo i prije mature,ali je čekao mene da mu kažem što osjećam... Kada se sjetim da je moglo biti kasno za nsa, i da je to naša krivica,samo se nasmijem i kažem svojoj Nini da je ljubav čudan pojam......... 20.11 – slavi se Markov rođendan i 2 godine odkad su on i Nina zajedno. Kada mene i Andreja pitaju do koliko ćemo mi dogurati,samo se nasmijemo... Jer koliko dugo nam je trebalo da kažemo a se volimo.. Ne žalim se, ekipa je ista, imam osobu koju volim i kao da se od srednje nije ništa promjenilo..



 
Interesantno
pozitivni glasovi: 4  |  negativni glasovi: 0

Napiši komentar:

ELBA (53)
nevolim da citam duge price !!
ali sam pola procitao !! ( i to je uspeh ))
samo ti uzivaj !
#1, 24.12.2009 - 01:03
xexex..
24.12.2009 - 15:07
 

Korisnik
offline
offline makica996 (20)
Srbija, Borski okrug, Majdanpek



Blogovi: tagovi
nema tagova