Karike.com je društvena mreža koja ti nudi priliku da komuniciraš sa svojim prijateljima, upoznaš nove ljude, saznaš šta drugi misle o tebi i postaneš zvezda! Za korišćenje sajta uloguj se ili registruj! Besplatno je...
lena65 blog
BESMRTNA PESMA

Ako ti jave: umro sam
a bio sam ti drag,
mozda će i u tebi
odjednom
nešto posiveti.

Na trepavicama magla.
Na usni pepeljast trag.
Da
li si ikad razmišljao
o tome šta znači živeti?

Ko sneg u toplom
dlanu
u tebi detinjstvo kopni.
Brige...
Zar ima briga?
Tuge...

Zar ima tuga?

Po merdevinama mašte
u mladost hrabro se popni.

Tamo te čeka ona
lepa, al lukava duga.

I živi!
Sasvim živi!

Ne grickaj kao miš dane.
Široko žvaći vazduh.
Prestiži vetar i
ptice.

Jer svaka večnost je kratka.

Odjednom nasmejani
u
ogledalu nekom
dobiju zborano lice.

Odjednom: na ponekom uglu

vreba poneka suza.

Nevolje na prstima stignu.
Godine postanu
sivlje.

Odjednom svet, dok hodaš
sve više ti je uzan
i osmeh sve
tiši
i tiši
i nekako iskrivljen.

Zato živi, al sasvim!

I
ja sam živeo tako.
Za pola veka samo
stoleća sam obišao.

Priznajem: pomalo luckast.
Ponekad naopak.
Al nikad nisam
stajao.
Večno sam išao.
Išao...

Ispredi iz svoje aorte

pozlaćen konac trajanja
i zašij naprsla mesta
iz kojih drhte
čuđenja.

I nikad ne zamišljaj život
kao uplašen oproštaj,
već
kao stalni doček
i stalni početak buđenja.

2.

A onda,
već jednom ozbiljno
razmisli šta znači i umreti
i gde to nestaje čovek.

Šta ga to zauvek ište.

Nemoj ići na groblja.
Ništa nećeš
razumeti.
Groblja su najcrnji vašar
i tužno pozorište.

Igrajući
se nemira
i svojih bezobličja,
zar nemaš ponekad potrebu
da malo
krišom zađeš
u nove slojeve razuma?
U susedne budućnosti?

Objasniću ti to nekada
ako me tamo nađeš.

Znaš šta ću ti
učiniti:
pokvariću ti igračku
koja se zove bol,
ako se budes
odvažio.

Ne lažem te.
Ja izmišljam
ono što mora postojati,

samo ga nisi jos otkrio,
jer ga nisi ni tražio.

Upamti:
stvarnost je stvarnija
ako joj dodaš nestvarnog.

Prepoznaćeš me po
ćutanju.
Večni ne razgovaraju.

Da bi nadmudrio mudrost,
odneguj
veštinu slušanja.

Veliki odgovori
sami sebe otvaraju.

Posle
bezbroj rođenja
i nekih sitničavih smrti,
kad jednom budeš shvatio

da sve to što si disao

ne znači jedan život,

stvarno naiđi
do mene
da te dotaknem svetlošću
i pretvorim u misao.

I najdalja
budućnost
ima svoju budućnost,
koja u sebi čuje
svoje budućnosti
glas.

I nema praznih svetova.

To, čega nismo svesni,
nije
nepostojanje,
već postojanje bez nas.

3.

Ako ti jave:
umro sam,
evo šta će to biti.

Hiljade šarenih riba
lepršaće mi
kroz oko.
I zemlja će me skriti.
I korov će me skriti.

A ja ću
za to vreme
leteti negde visoko.
Upamti: nema granica,
već samo
trenutnih granica.

Jedriću nad tobom u svitanja
niz vetar klizav ko
svila.
Razgrtaću ti obzorja,
obrise doba u povoju
i prizore
budućnosti
lepotom nevidljivih krila.

I kao nečujno klatno

zaljuljano u beskraju,
visiću sam o sebi
kao o zlatnom remenu.

Prostor je brzina uma
što sama sebe odmotava.
Lebdeću u mestu, a
stizaću
i nestajaću u vremenu.

Odmoriću se od sporednog
kao
galaktička jata,
koja su srasla pulsiranjem
što im u nedrima traje.

Odmoriću se od sporednog
kao ogromne šume,
koje su srasle
granama
u guste zagrljaje.

Odmoriću se od sporednog
kao ogromne
ptice,
koje su srasle krilima
i celo nebo oplele.

Odmoriću se od
sporednog
kao ogromne ljubavi,
koje su srasle usnama
još dok se nisu
ni srele.

Zar misliš da moja ruka,
koleno,
ili glava,
mogu
da postanu glina,
koren breze
i trava?

Da neka malecka tajna,

il neki treperav strah
mogu da postanu sutra
tišina,
tama
i
prah?

Znas, ja sam stvarno sa zvezda.
Sav sam od svetlosti stvoren.

Nista se u meni neće
ugasiti ni skratiti.

Samo ću,

obično tako,
jedne slučajne zore
svom nekom dalekom suncu

zlatnih se očiju vratiti.

Kažnjavan za sve što pomislim,
a
kamoli što počinim,
osumnjičen sam za nežnost
i proglašen sam krivim

što ljubav ne gasim mržnjama,
već novom, većom ljubavlju
i život ne
gasim smrtima,
već nečim drukčije živim.

Poslednji rubovi beskraja

tek su pocetak beskrajnijeg.

Ko traje dalje od trajnijeg
ne zna
za kratka znanja.

Nikad se nemoj mučiti
pitanjem: kako preživeti,

nego: kako ne umreti
posle svih umiranja.

4.

Ako ti
jave: umro sam,
ne brini. U svakom stoleću
neko me slučajno pobrka

sa umornima i starima.

Nigde toliko ljudi
kao u jednom čoveku.

Nigde toliko drukčijeg
kao u istim stvarima.

Pročeprkaš li
prostore,
iskopaćeš me iz vetra.
Ima me u vodi.
U kamenju.
U
svakom sutonu i zori.

Biti ljudski višestruk,
ne znači biti
raščovečen.

Ja jesam deljiv sa svačim,
ali ne i razoriv.

A
sva ta čudesna stanja
i obnavljanja mene
i nisu drugo do vrtlog

jednolik,
uporan,
dug.

Znaš šta su proročanstava?
Kalupi
ranijih zbivanja
i zadihanost istog
što vija sebe ukrug.

Pa što
bismo se opraštali?
Čega da nam je žao?
Ako ti jave: umro sam,
ti
znaš - ja to ne umem.

Ljubav je jedini vazduh
koji sam udisao.
I
osmeh jedini jezik
koji na svetu razumem.

Na ovu zemlju sam svratio

da ti namignem malo.
Da za mnom ostane nešto
kao lepršav trag.

Nemoj da budeš tužan.

Toliko mi je stalo
da ostanem u tebi

budalast,
čudno drag.

Noću kad gledaš u nebo,
i ti namigni
meni.

To neka bude tajna.

Uprkos danima sivim,
kad vidiš
neku kometu
da vidik zarumeni,
upamti: to ja još uvek
šašav letim i
živim.

Miroslav Antić
. . .


 
Interesantno
pozitivni glasovi: 4  |  negativni glasovi: 0

Napiši komentar: