Karike.com je društvena mreža koja ti nudi priliku da komuniciraš sa svojim prijateljima, upoznaš nove ljude, saznaš šta drugi misle o tebi i postaneš zvezda! Za korišćenje sajta uloguj se ili registruj! Besplatno je...
ivana1006 blog

"Nisam sama,nisam sama"..., sumanuto sam ponavljala u zelji da se ove reci obistine,da zaista bude tako onog momenta kad otvorim oci iako sam znala da nista vise nece biti isto.
Odkad znam za sebe,sanjala sam o iskrenoj,velikoj ljubavi za ceo zivot. Mnogi ce reci da takva ljubav ne postoji, ali ja sam je imala i izgubila. Tacnije,mislila sam da je imam.
Secam se da je bilo prohladno martovsko vece. Sve moje stvari bile su razbacane po sobi,a ja nikako nisam mogla da odlucim sta da obucem. Zelela sam da izgledam lepo,nikako vulgarno ili napadno, to je bilo moje prvo radno vece u novootvorenom elitnom klubu u kojem sam bila angazovana kao DJ.
Stekla sam dovoljno iskustva u tom poslu ali me je pred izlazak iz kuce uhvatila neobicna,pozitivna trema.Kada sam dosla u zakazani termin pred lokal,na blindiranim vratima docekalo me je obezbedjenje.
U klub su stigli prvi gosti,bili su udobno smesteni u separeima. "Veceras slobodno biraj muziku koja se tebi dopada,muzicke zelje mozes a i ne moras da ispunjavas", u prolazu mi je dobacio vlasnik kluba,inace moj poznanik.To prvo vece proteklo je bolje nego sto sam ocekivala. Deo u kojem sam radila potpuno je odvojen a odmah do mene bilo je obezbedjenje. S tim momcima progovorila sam tek nekoliko reci,zelela sam da korektno odradim svoj posao i da odem kuci. Sutradan,kada sam se nasla sa prijateljicama,zasule su me pitanjima: "Kako je bilo,ko su gosti, ima li dobrih frajera,jesi li upoznala nekog..." Ne znam zasto,rekla sam drugarici: " Sve je super,ali ima jedan momak iz obezbedjenja... Dodji veceras u klub,upoznacu vas."
Visok,savrsene gradje i tamnih ociju,nije privlacio paznju na prvi pogled, ali "na drugi" nisam mogla da odvojim oci od njega. Posle nekoliko dana postali smo bliski pa sam bila sigurna da mi se dopada,a cinilo mi se i ja njemu.
Naivno,s previse vere u ljubav i u coveka koga jedva poznajem,ne znajuci sta treba da precutim,sve sam mu ispricala...stvorivsi tako o sebi sliku nestalne osobe. To popodne kada nas je gazda pozvao na sastanak bilo je presudno u nasoj vezi. Naime,u to vreme radila sam dva posla jer sam zivela sama sa mladjiom sestrom i morala sam da placam stan,i sve ostalo. Nisam mogla da izadjem ranije sa tog drugog posla,pa sam zakasnila na zakazani sastanak. Dobro sam osmotrila gde je Marko,smestila sam se malo podalje,ali ipak licem okrenuta prema njemu. Narednog trenutka,kada me je pogledao,izgubila sam se u njegovim ocima,tako toplim i neznim. Znala sam da je to upravo ono sto sam oduvek trazila-iskrena ljubav. Sledece veceri gosti su vise slusali nesumicni izbor muzike nego onu koju sam birala jer nisam mogla da prekinem razgovor sa momkom koji je upravo postao centar mog interesovanja. Noc je bukvalno proletela i blizilo se svitanje. Posle nekoliko casa vina i uz balade kojima smo ispratili poslednje goste,nisam odolela i naslonila sam glavu na njegovo rame. Spontano,nase usne su se pronasle.Bio je to najnezniji poljubac. Od tog trenutka vreme je prolazilo neverovatno brzo,jer nikada nisam bila srecnija. Budile su me i uspavljivale njegove sms poruke,pogledi,osmesi. Odjednom,nista vise nije postojalo osim njega. Pronasla sam srodnu dusu. Desetak dana kasnije bila sam sigurna u ono sto zelim,pa sam otisla u njegov stan. Probudila sam se u njegovom zagrljaju. Nisam se usudila da kazem ni jednu rec,jer pomislih,nestace...

Marko je imao devojku. Rekao mi je to jednom prilikom. "Nije to nista ozbiljno,kratko smo zajedno,a pre toga smo bili prijatelji",prokomentarisao je. Pitala sam ga da li ce raskinuti tu vezu,na sta se on nasmejao. Posto se u to vreme aktivno bavio borilackim sportovima,dva dana posle naseg razgovora otputovao je na pripreme. Nisam mogla da docekam da se vrati,medjutim,Marko mi se nije javio. Nazvacu ja,u cemu je razlika-pomislila sam. Medjutim,nije odgovorio na moj poziv. Rasplakala sam se pomislivsi da je otisao toj svojoj devojci. Javio se nekoliko sati kasnije i umiljatim glasom pozvao me je da dodjem. Nisam mogla da mu odolim, otisla sam. Meseci su prolazili,a on je i dalje bio u vezi sa obe. Zatim je poceo da mi prigovara,znala sam da mu smeta moj posao DJ-a. Ipak,poslusala sam ga zadrzavsi samo prvi posao. Ni to mu nije bilo dovoljno. Ponekad me je vredjao. "Znam kakva si,rekli su mi,ali meni to nije vazno. Ti si posebna ,ti si moja lavica."-govorio je,a sada znam da je krio ono sto je zaista mislio. Znala sam da sve treba okoncati sto pre,ali nisam mogla. Kao da nisam mislila svojom glavom,nastavila sam da slusam,volim,da se nadam cak i onda kad sam bila sigurna da me laze. Cekala sam da se promeni,da kaze da me voli,da bude samo moj.
Stigla je jesen,lepo miholjsko leto... "Gotovo je!"-vikao je veselo u telefonsku slusalicu. Konacno je ostavio Mariju. Noge su mi se odsekle. Ali,zbog nekoliko reci koje je zatim izgovorio,srusio se moj svet. Rekao je da je sada slobodan kao ptica,i da moze da radi sta hoce. Slobodan? A ja? Sta sam mu ja u tom trenutku predstavljala kada je posle raskida sa Marijom-slobodan momak?
Odlucila sam da okoncam tu agoniju i da prekinem sve sto nas je vezivalo. Raskinuo je sa njom,a nije zeleo da bude moj. Medjutim,on nije prihvatio raskid,zvao me je svake noci,molio za oprostaj,slao poruke...i naravno,oprostila sam mu. Ovoga puta zaista je sve bilo drugacije.Doduse,nikada nismo izasli zajedno,ali smo se budili u istom krevetu. Jedna zima donela mi je vise radosti nego nekome ceo zivot. Bila sam njegova, disala sam za njega.

Blizio se Markov odlazak u Makedoniju gde je trebalo da provede desetak dana na takmicenju. Taj period pamticu po tome sto sam sve vreme osecala da mi nedostaje deo duse,deo mene. Toliko mi niko nikada nije nedostajao,zivela sam za njegove sms poruke,za dan kada cu ga zagrliti. Secam se,bio je 29.novembar, 4 sata ujutro, sedela sam pored prozora. Nisam mogla da zaspim,a onda sam na ulici ugledala poznatu siluetu koja se priblizava. Znala sam da ce doci,istrcala sam bosa niz hladne stepenice i bacila sam mu se u zagrljaj. Te noci pozelela sam njegovo dete.

Ubrzo je dosla Nova godina,sve mi je prolazilo kao u snu:zajednicka jutra,makaroni sa sirom u dva nocu,poljupci,pesme koje smo pisali jedno drugom. U trenutku sam shvatila da se desilo nesto na sta on nije racunao:zavoleo me je toliko da mi je ispricao sve ono sto nikada nije nikome,o detinjstvu koje je bilo toliko razlicito od mog,o batinama koje su on i majka dobijali od oca, o svojoj prvoj ljubavi,o bekstvu iz roditeljskog doma.
Na nekoliko dana otisla sam u Hrvatsku kod roditelja,ali po povratku me je sacekalo iznenadjenje. Iako sam njega zelela prvo da vidim,nije mi se javljao. Iznervirana,odlucila sam da izadjem sa drustvom. To mi,kako mi je kasnije rekao,nikada nije oprostio. Trebalo je da napustim drustvo i da ostanem sa njim. Trebalo je da pretpostavim da on to zeli,iako nije nicim to pokazao. Nisam shvatila,valjda...
Dok sam lezala na njegovom ramenu,rekao mi je da ga je nazvao drug,ali na ekranu sam videla propusten poziv od-Maje. Precutala sam, nisam zelela da paranoicno reagujem. Sve sto sam tada radila,radila sam iz ljubavi, preporodila sam se, i to su svi videli. Medjutim,moja sreca bila je kratkog veka. Opet se pojavila sumnja. U pocetku se nije javljao na telefon a onda je poceo da izbegava susrete. Ponekad sam ga citavu noc cekala a dolazio je tek u zoru kada bih se prenula iz sna, istrzana,umorna i sama.

Odsutan i pomalo cudan i dalje se,kada smo bili zajedno,ponasao kao da sam mu sve na svetu. Vise mi nije bio blizak kao pre,ali nisam mogla da se okrenem i da odem. Volela sam ga. U vise ne toliko cestim zajednickim trenucima emocija nije nedostajalo,razgovarali smo o svemu,cak smo i deci imena smisljali - nasa cerka ce se zvati Sofija,jednom je rekao.
Jedne noci,dok sam lezala na njegovim grudima,prosaputao je da je gotovo i da treba da odem od njega. Istrcala sam na ulicu,padao je sneg. Taksista me nista nije pitao,valjda mu je sve bilo jasno.
Naredni dani ne bi mogli da se uporede ni sa kosmarom,bilo je gore.
Ne znam kako sam izgledala tada,ali znam da su mi prilazili ljudi koje jedva poznajem pitajuci me da li sam dobro,treba li mi nesto. Iz meseca u mesec postajala sam bezvoljnija,utucenija,bez trunke snage da se bilo kome suprotstavim.
Trzala sam se na svaki zvuk telefona,na svako spominjanje njegovog imena,nesanica mi je odavno postala najbolja drugarica,svaki put kada bih sklopila oci,videla bih njega. A noci sam provodila pored prozora gledajuci na ulicu u zelji da vidim auto slican njegovom, kao da ce me to utesiti…

Na poslu guzva,stotinu tekstova i novinskih strana,i u tom trenutku,vidim njegovo ime na displeju svog mobilnog telefona. Nekoliko sekundi razmisljala sam da li da se javim… Bilo je to mnogo jace od mene. Hladna moras da budes,hladna,pomislila sam. I bila sam u prvih nekoliko minuta razgovora. Rekao je da ne moze bez mene,da vise nije svoj. Slaba prema njemu,pristala sam da se vidimo tog popodneva. Posle nekoliko reci bila sam u njegovom zagrljaju. Cudno,njegovim usnama nikada nisam mogla da kazem ne.

Odlazio je i dolazio u moj zivot kako je hteo a ja,bez obzira na sve,nisam zelela da prestanem da ga volim. Ipak,s vremena na vreme osecala sam neopisivi bes,znala sam da gresim. Lomila sam se,ali nije mi zao,saznala sam sta znaci voleti nekoga vise od sebe. Medjutim,gorak je osecaj kada covek shvati da je celog sebe dao pogresnoj osobi.

Nastavili smo da se vidjamo,ali su nasi susreti bivali sve kraci. Lagao je besumicno i nije pretajao cak ni kada je znao da mu ne verujem. Pricao je o poslu na koji mora u ponoc da ode,o neodloznim obavezama… I nije mi bilo jasno zasto sedim i cekam.
Moja agonija se produzila do leta kada sam odlucila da nakratko presecem sve i da odem na more. Bojana i ja otputovale smo jer mi je vise od svega bio potreban mir i odmor. Kada sam se vratila,kao da sam upala u ruzan san. Nazvala me je drugarica zamolivsi me da zajedno popijemo kafu. Zvucala je veoma ozbiljno. Od nje sam tada saznala da je Marko bio u paralelnoj vezi godinu dana sa onom Majom ciji sam propusten poziv videla na displeju njegovog telefona. Sasvim slucajno,Ivana je bila u drustvu u kojem se pricalo o njemu i spomenula je da smo nas dvoje u vezi skoro 3 godine. Po izrazu lica tih ljudi shvatila je da nesto nije u redu. Rekli su joj za nju…
Moj svet se u trenutku srusio. Zelela sam da umrem,da nestanem,samo da bol prestane. Sve sto se desavalo,i dobro i lose,prolazilo je pored mene,nisam imala snage cak ni da izadjem iz kuce. Nisam htela da cujem za njega.

Posle mesec dana bol je uminuo. Nisam zelela da mu se osvetim,bilo je vazno samo da to sve prestane. Ali sudbina ga je dovela ponovo na moj put. Tesio me je zbog svega sto mi je uradio,nisam mogla da mu se oduprem. Kakva ironija! I da se bar tu zaustavio… Promenila sam posao i samo zato sto su ljudi u kompaniji u kojoj sam pocela da radim zeleli da me razumeju,nisam dobila otkaz. Istovremeno,moj dragi tata borio se za zivot,operisano mu je srce. Sve se raspadalo,a Marko je otputovao na Tajland. Samo uz pomoc mojih prijatelja,ljudi koji su bili uz mene I u dobru I u zlu,prezivela sam to. Ni tada,iako mi je bio potreban kao vazduh, Marko nije bio uz mene.
Promenila sam broj telefona odlucna da presecem sve veze s njim. Mislila sam da sam uspela.
Bio je katolicki bozic,ja sama u stanu,I san mi nikako ne dolazi na oci. Pitala sam se kako mu je, kako se oseca,da li mu je zao I poslala sam mu poruku bez potpisa. Znao je da sam ja. Kao da je svu tugu sveta izlio u glasu,srce mi je prepuklo I otisla sam kod njega. Za sve vreme koje smo proveli zajedno,nikada,bas nikada nisam osetila ono sto sam osetila te noci. Nije me pustao iz zagrljaja. Nismo pricali,samo smo postojali. “Sada mogu da umrem”,tiho je rekao I time me kupio za ceo zivot. Nada mi se vratila,pitala sam ga za Maju. O njoj nije zeleo da razgovara,samo je rekao: “Ti si ta”, I bilo mi je dovoljno. Srce mi je za trenutak prestalo da kuca. Ponovo ljubav,ponovo snovi…

Ubrzo sam od zajednickih prijatelja saznala da se Marko zeni za dve nedelje. U prvi mah pomislila sam da je posredi neslana sala.Nazalost,nije bila. Nasao je za shodno da mi prizna sve u telefonskom razgovoru posle cega sam se bukvalno srusila na ulici.
Dve noci pre njegovog vencanja bila sam u gradu sa drugaricom,poprilicno pripita jer sam jedino tako mogla da prezivim. Zvao me je,nisam se javljala,telefon nije prestajao da zvoni. Konacno,javila sam se besna,tuzna I ocajna. Pitao me je s kim sam bila?! Insistirao je da razgovaramo I ja sam pristala jer sam bila toliko ljuta da sam morala da saznam odkud mu pravo da bude tako drzak. Te noci Marko je plakao kao dete uposno ponavljajuci da tako mora da bude,da cemo kad-tad ponovo biti zajedno I da cu mu roditi Sofiju. Svaka njegova rec bila je ubod u moje srce.
Naredne sate I dane provela sam na tabletama za smirenje. Ipak,to me nije sprecilo da u trenutku neobjasnjivog pomracenja uma razbijem ogledalo I pokusam sebi da isecem vene. Na srecu,moja drugarica Ivana bila je pored mene i otela mi je staklo iz ruke. Pricala mi je kasnije da sam se onesvestila ali se toga ne secam. Rekla mi je da sat u noc jedva prezivela. Marko to,naravno,nikada nije saznao.
Da bi mi bilo lakse,pisala sam mu pisma u kojima sam izlivala svoja osecanja. Mislim da sam ih na hiljada napisala. Prolazili su meseci,a od njega,naravno,ni glasa. Ne,pisma nikada nisam poslala.

Pocela sam da izlazim sa drugim deckom,nisam smela da budem sama ni za trenutak,bio mi je potreban neko iskren I posten. Vladimir je bio melem za moju dusu. Dok smo jedne veceri setali,zazvonio mi je telefon I videla sam nepoznat broj. Preseklo me je preko stomaka,znala sam ko je. Javila sam se,rekla sam mu da sam zaljubljena,da me ostavi na miru I da sam mu sve oprostila. Ipak,posle nekoliko minuta nazvao je ponovo. Zalio mi se da mu nije dobro,da me sanja svake noci,da je otputovao u Brazil I da je uzasno nesrecan. Tada sam shvatila da sam uspela da se oslobodim duhova proslosti. Rekla sam mu samo: “Tako ti je lepo na medenom mesecu? Gde ti je Maja? “ Prekinula sam vezu ne sacekavsi da mi odgovori. Sutradan je ponovo zvao,moja Ivana mu se javila rekavsi da sam u svojoj sobi sa deckom. To ga je,pretpostavljam dotuklo. Nadam se da je osetio samo delic tuge koja je mene godinu dana unistavala.

Nikada vise,ni jedan poziv,ni jedna rec od njega nije stigla na moju “adresu”. Nikada se vise nismo sreli,a iskrena da budem,ne znam sta bi se dogodilo da se sretnemo.
Konacno ponovo volim,pored mene je neko za koga znam da me iskreno voli. Vise ne strepim,Vladimir je uvek tu.
Cula sam da je Maja trudna I da ce uskoro dobiti bebu. Nadam se da joj nece dati ime Sofija. To ne bi smeo da mi uradi,zar ne?



 
Interesantno
pozitivni glasovi: 11  |  negativni glasovi: 0

Napiši komentar:

lena65 (51)
POSLE MARKA VLADIMIR ...LJUBOV NEVOZMOZNA NAJSILNO BOLI ...
#1, 14.02.2010 - 23:26
 

Korisnik
offline ivana1006 (23)
Srbija, Beograd, Beograd



Blogovi: tagovi
nema tagova
Arhiva unosa