Karike.com je društvena mreža koja ti nudi priliku da komuniciraš sa svojim prijateljima, upoznaš nove ljude, saznaš šta drugi misle o tebi i postaneš zvezda! Za korišćenje sajta uloguj se ili registruj! Besplatno je...
biba66 blog

СВЕТА ТАЈНА: БРАКА

Текст преузет из књиге Вера светих Катихизис Источне Православне Цркве од светог Владике Николаја Жичког


О светињи брака и о Бестрашћу

О браку, разводу и безбрачном животу. Исус благосиља децу. О богатом младићу. О награди апостолима за преданост Христу. (Мк. 9, 1—15)

1. И када сврши Исус речи ове, отиде из Галилеје, и дође у крајеве јудејске преко Јордана.
2. И за њим иђаше народ многи и исцели их онде.
3. И приступише му фарисеји да га кушају, и рекоше му: Је ли допуштено човеку отпустити жену своју за сваку кривицу?
4. А он одговарајући рече им: Нисте ли читали да је њих Творац од почетка створио мушко и женско?
5. И рекао: Због тога ће оставити човек оца својега и матер, и прилепиће се жени својој, и биће двоје једно тело.
6. Тако да нису више двоје, него једно тело; а што је Бог саставио човек да не раставља.
7. Рекоше му: што онда Мојсеј заповеди да се даде књига отпусна и да се она отпусти?
8. Рече им: Вама је Мојсеј допустио по окорелости срца вашега да отпуштате жене своје; а из почетка није било тако.
9. А ја вам кажем: Ко отпусти жену своју, осим за прељубу, и ожени се другом, чини прељубу; и ко се ожени отпуштеницом, чини прељубу.
10. Рекоше му ученици његови: Ако је тако човеку са женом, није добро женити се.
11. А он им рече: Не могу сви примити ту реч до они којима је дано.
12. Јер има ушкопљеника који су се тако родили из утробе материне; а има ушкопљеника које су људи ушкопили; а има ушкопљеника који су сами себе ушкопили Царства ради небескога. Ко може примити, нека прими!
13. Тада му приведоше децу да стави руке на њих, и да се помоли; а ученици им брањаху.
14. А Исус рече: Пустите децу, и не браните им да долазе к мени, јер је таквих Царство небеско.
15. И положивши на њих руке, отиде оданде.

+ + +

Пре но што су фарисеји приступили са кушањем, Спаситељ им пружа доказ о своме свезнању и свемоћи. И у Галилеји и у Јудеји човек је од исте материје, од истих састојака. Све што је човечије познато је Христу, и нема ничега у човеку што би могло бити неочекивано за Господа, што би га могло збунити и навести на погрешан суд о човеку. Нема питања које човек носи у души својој на које Господ Христос не би могао дати савршен одговор. Један исти основни грех суштином својом проходи све душе људске и сва тела људска. Жалостиви Спаситељ има и љубави и моћи да спасе човека и од свакога греха и од свих болести. Спаситељ има исту љубав према свима болесницима; а сваки је човек болесник када само стане пред лице Његово. Човек у Галилеји и човек у Јудеји робови су једне исте болести. Са много љубави Спаситељ исцељује и човека из Галилеје и човека из Јудеје. Еванђелист благовести: И кад сврши Исус речи ове, отиде из Галилеје, и дође у крајеве Јудејске преко Јордана. И за њим идоше људи многи и исцели их онде (стих 1—2).

У суштини полова је нешто божанско, нешто свето, и стога нешто безгрешно. Јер је и полове створио безгрешним Бог као нешто "веома добро" (1 Мојс. 1, 31). То показују Спасове речи: Онај који створи човека у почетку, мушко и женско створи их. Зато оставиће човек оца свога и матер, и прилепиће се к жени својој, и биће двоје једно тело, а што је Бог саставио човек да пе раставља (стих 4—6). Такво јединство полова указује на њихово, безгрешно општење, јер су саздани безгрешно. Улазак греха у људску природу, огреховио је и полове; грех се разлио и по њиховој природи и делатности. Али оно што важи за људску природу као за богоздану целину, важи посебно и за полове. Грех је раставио оно што је Бог саставио; унео у полне односе зло, греховност, сладострашће, страсност, хаотичност. Полови су унакажени и обеспућени грехом, као и остали састојци људске природе. Грех је начело и сила ненормалности; он је оненормалио полове и њихове односе, разлио таму и мрак по њима; пореметио божански поредак уопште, па и полове. Грех је раставио, и раставља, оно што је Бог саставио, и саставља.

Оно што полосност прља, обесвећује, огреховљује јесте страсност, сладострашће као греховна сила. Сладострашће изазива блуд, прељубу као свесно обесвећење светог психофизичког јединства двојице супружника. Љубав сједињује јер је "свеза савршенства" (Кол. 3, 14), савршенства и у браку (ср. Еф. 5, 22—32); прељуба разједињује, јер је сва од несветости, од сладострашћа, од ненормалне употребе пола. Постоји ли прељуба, нема богозданог и богообећаног светог јединства двојице брачника. Попуштајући сладострашћу, људско срце отврдне и осладострасти се, те ненормалну распаљеност полну сматра нормалном и природном, мада је све то ненормално и неприродно, противнормално и противприродно. Зато Спас и вели: "по окорелости срца вашег (стих 8), по огреховљености срца од сладострашћа. Поседовати бестрашће, то је нормално, богоздано стање људске природе. Бестрасна полност, то је полност безгрешна, света, без примеса сладострашћа, страсти, пожуде. У небеском свету: бестрасност Анђела; у земаљском свету: идеална бестрасност, човечански остварена, у Богочовеку Христу; у Њему "нема мушкога рода ни женскога", сви су једно (Гал. 3, 26; Кол. 3, 11). Ту богочовечанску бестрасност Богочовек разлива по душама чланова тела свог — Цркве, нарочито светих подвижника. Својим световрлинским и светотајинским живљењем Светитељи и достижу бестрасност, као еванђелски идеал људског постојања у свету. Зато, по христомудром учењу Светих Отаца, бесташће, и кроза њ обожење и охристовљење, и јесте циљ свих христочежњивих подвига хришћанинових на земљи. До пада, бестрасност је била нормално стање наших прародитеља. Томе нормалном стању људи се враћају кроз еванђелске подвиге: кроз свете тајне и свете врлине. Зато је то и заповест за све, не само за изузетне личности. Свети Григорије Богослов благовести: Када Спас поводом тога вели: Не могу сви примити те речи до они којима је дано (стих 11), Он не искључује никога, јер се то даје свакоме који хоће, који се труди, подвизава. То сведоче речи Спасове у 12. стиху. Тај стих могао би да значи и ово: нека танана бестрасност струји кроз људску природу као целину, зато је она и осећа као идеал, као циљ; покаткад се та бестрасност згусне у једну личност, и рађају се "ушкопљеници из утробе материне"; покаткад људи светим подвизима обестрашћују себе, своју душу, своје тело, цело биће своје "ради царства небеског"; то су ушкопљеници који су сами себи ушкопили. Свети Златоуст благовести: Када Спаситељ вели: "сами себе ушкопили", Он под тим не разуме одсечење делова тела, — не било тога! — него истребљење злих помисли. Одсецање делова тела одувек се сматрало делом ђавољим и подлом преваром Сатанином. "Не могу сви примити тих речи до они којима је дано" (стих 12). А дано је онима који хоће.

Господ благосиља децу

Своју благовест о светињи брака и светости бестрашћа, Спаситељ је одмах потврдио делом. Еванђелист благовести: Тада приведоше к Исусу децу да метне руке на њих, и да се помоли Богу; а ученици им забрањиваху. А Исус рече: Оставите децу, и не забрањујте им долазити к мени, јер је таквих царство небеско. И метнувши на њих руке отиде оданде (стих 13—15). — Ова спаситељева божанска љубав и нежност према деци је изузетно дирљива и многозначајна. Дечица — мали анђели у телу људском. У свакоме има много неба, много небескога. Дете? — Гле, парче неба на земљи; гле, парче небеске истине, парче небеске правде, парче небеске бестрасности. На то указују Спасове чудесне речи: "јер је таквих царство небеско". Спаситељ је благословио децу и помолио се Богу за њих, јер је живот и сувише озбиљна и тужна тајна, да би деца без Бога могла ући у њу и живети њоме. Ученици су забрањивали да приводе децу Господу Исусу, не из гњева или из мржње, већ из жеље да не сметају Господу у проповедању Еванђеља и Царства небеског. У одговор на то Спаситељ даје својим ученицима нову богочовечанску благовест: деца, самим тим што су деца, поседују Царство небеско у незлобивим душицама својим. У одраслих, сладострашће је учинило своје: потисло је, или потискује, све што је небеско, божанско, бестрасно; смањује небеску истину у човеку, и небеску правду, и небеску љубав, кроз које небо и царује међу анђелима и међу људима. Смањује ли се на тај начин небо у души човековој, смањује се над њим и право небо, отаџбина светих духова, жилиште Бога. Пример? — Оче наш: да буде воља твоја и на земљи као што је на небу. А она бива на земљи кроз наше практиковање еванђелских, божанских, небесних, светих врлина.

Ава Јустин Ћелијски

Света тајна брака

Шта је света тајна брака?
Света тајна брака или венчање је света тајна кроз коју Свети Дух сједињује у једно биће хришћана и хришћанку који пред свештеником непоколебљиво изјаве да ће се цео свој живот узајамно волети и једно другом бити верни, и који примају благослов за рађање и васпитање деце.

Како је Бог благословио прву брачну заједницу?
Господ Бог је у Рају благословио наше прародитеље Адама и Еву и рекао им: „Рађајте се, и множите се и напуните земљу" (Постање, I, 28).

Какво је ово јединство мужа и жене у браку?
То је нешто најближе од свих људских односа, јер је речено: „Човек ће оставити оца свога и матер своју, и прилепиће се жени својој, и биће двоје једно тело" (Постање, II, 24).

Да ли је Господ Христос потврдио овај стари закон о браку?
Да. Он је поновио исте речи Старога завета, и говорећи против развода брака, додао: „Што је Бог саставио, човек да не раставља" (Мат. XIX, 6).

Да ли је Господ Христос осветио брак?
Он је осветио брак Својим присуством на свадби у Кани Галилејској и претварањем на тој свадби воде у вино (Јн. II).

Да ли је Он тиме дао дубљи смисао браку?
Да, исто као што се вода променила у вино, тако се Његовим присуством телесна љубав мења у духовну љубав двеју душа.

Да ли је Нови завет унео неку промену у погледу рађања деце?
Рађање деце у прехришћанском времену имало је за циљ „напунити земљу", док хришћански брак има за циљ напунити Христову Цркву и на земљи и на небу, коначно — напунити Рај.

Има ли хришћански брак неки дубљи символички значај?
Има. Свети ап. Павле упоређује брачну везу мужа и жене с везом Христа и Његове Цркве: „Муж је глава жене као што је Христос глава Цркве". Као што човек и жена у браку постају једно, тако су једно и нераздвојни Христос и Његова Црква.


Проблеми у браку

Православно етичко учење о браку одржава и учење да интимни односи у оквиру брака имају вишеструке физичке, психолошке и духовне димензије које се тичу тајне брака и Божијег промишљања о нама из љубави. Због тога, зачињање деце (или немогућност да се зачне) је Божија воља за одређени пар. По дефиницији, Божија воља не може бити окрутна или пристрасна већ је она одраз Његове неизмерне мудрости и промисла.

Питање планирања породице у браку пре свега је питање (животних) вредности, питање самодисциплине и покорности Божијој вољи. Све чешће и чешће свештеници сусрећу верене парове који немају намеру да рађају децу након венчања - или барем то желе да одложе на неодређено време.Ово ствара сукоб, јер у светој тајни брака свештеник се моли за богато потомство пара као знак Божијег благослова.Сигурно је чисто лицемерство молити се за овакав благослов ако пар не жели да има децу!

Често је случај да се долазак деце одлаже вештачки из тзв. "економских разлога". Али ови разлози не стоје увек. Некада се заправо ради о изабраном хедонистичком животном стилу и избегавању родитељства а не о стварним економским разлозима. Због тога што је живот увек дар од Бога, Свемоћног Животодавца, венчани парови би требало да се посаветују са својим свештеником по питању контроле рађања. Задатак је свештеника да он делује као огледало пара, указујући им где је могуће да они нешто чине из себичности а где не. На сличан начин, пар који планира зачеће на вештачки начин - бебе из "епрувете", вештачко оплођење и слично, мора се посаветовати са својим свештеником. Можда је Божија воља да бездетни парови усвоје дете.

Црквене норме, бивајући нормама Јеванђеља, више су од оних (ово)светских и од норми медицинско -научних кругова. На пример: данас чујемо да ниједно нежељено дете не треба да буде рођено. На изглед ово звучи "исправно".

Али је норма Јеванђеља више: све бебе без обзира на околности, морају бити и жељене и вољене! То је фина али значајна разлика. А дужност је одраслог православног хришћанина да развије способност да може да прави ову разлику. Обилона благодат да се ово чини даје се у самој светој тајни брака, ако сами супружници то искористе. Насилни побачај (абортус) из било којег разлога, чак и у случају физички или генетски деформисане бебе у материци, је грех убиства због чега је забрањен канонима Цркве.

Питање поновног венчања (након развода или смрти једног супружника) везано је за дисциплину и Божије промишљање у нашим животима.Као саосећајно снисхођење слабостима људске природе и нашој Богом датој потреби за другарством (дружењем), Православна Црква дозвољава, под одређеним условима, до три брака. Али Црква мора бити опрезна по питању разведених који желе да поново ступе у брак. Искусивши једну већ промашену везу, Црква не жури да да благослов за нешто што може постати други (или трећи) пропали брак - са свим могућим последицама по невину децу.

У случају удовица и удоваца, Црква је попустљивија. Али у генерацијама побожних православаца Старога Света није било неуобичајено да онај који би обудовео (нарочито ако су му деца ваћ била одрасла) молитвено проникне у Божију вољу и да увиди да му је боље да ступи у монаштво или преда свој живот на службу ближњем уместо да се потруди да оформи нову заједницу у овом свету. Овде, такође молитвено руководство свештеника може бити од помоћи.

Упуства неплодним супружницима прикупљена из Светога Писма

На јужној страни саборне Хиландарске цркве, сваком поклонику пада у очи високо узрасла и снажно разграната винова лоза, полегла по својој пергули. Њено стабло долази из зида, на метар и по одстојања од земље, из гроба светог Симеона (Стевана Немање), који се налази поред истог зида, са унутрашње стране храма. — Хиландарско предање о тој лози каже следеће: — Кад је од смрти светог Симеона (13. фебр. 1200) протекло седам година и када је свети Сава дошао из Карејске испоснице у манастир, да би припремио пренос моштију светог Симеона за Србију, ради мирења завађене браће, онда су Хиландарски монаси неутешно плакали. Тада се свети Симеон јави на сну игуману Методију и каже како је потребно да његове мошти буду пренете на родну груду, али да ће за утеху Хиландарском братству из празног гроба његовог изнићи лоза, и док она буде рађала, дотле ће и благослов његов на Хиландару да почива. — Да се та лоза одржала и до у наше дане, да иста сваке године без изузетка богато рађа, иако јој се, сем орезивања, никаква друга нега не указује, нити се какве мере против филоксере или других болести и штеточина предузимају, — представља велико чудо Божије, и тиме велику моралну утеху и духовно ободрење за наше Хиландарско братство, а и за све верујуће Србе.

Али та лоза није само по томе изузетна. Она има и једно друго својство. — Од њеног плода разрешује се неплодност супружника, који са вером и молитвом прихвате ово чудотворно средство.

Најстарије сачувано предање о овоме потиче из године 1585, када је један Турчин довео свог сина првенца да би га оставио у Хиландару на службу Богу, — јер га је добио, као и другу своју децу, по употреби грожђа светог Симеона.

Од онда до данас, наш свети манастир непрестано дели поклоницима, или доставља поштом онима који му се писмено обрате — ово чудотворно грожђе.

Некад су из Русије долазили поклоници у масама на Свету Гору и ово грожђе много тражили. Данас је потражња за њим са свих страна из Грчке, јер су, нарочито у последње време, резултати од његове употребе — задивљујући.

Овде је вредно навести један случај, поучан за оне, који буду једном хтели да се користе грожђем светог Симеона. Реч је о госпођи Катарини Р. из града Солуна, која је била предложила своме мужу да траже из Хиландара грожђе светог Симеона. Али овај на то није пристао, јер му недостајаше вера. Међутим, његова супруга постара се сама да до овог грожђа дође и почне да поступа по упутству о употреби истог, вршећи и део обавеза, који је, према том упутству, требао да обавља и њен супруг. Када их је Господ благословио првим зачећем, ова је жена поверила своме мужу њен поступак и та је породица остала потом из благодарности у сталној вези са нашим манастиром.

И Срби из ранијих времена, онда када су се Хиландарски монаси кретали кроз свој народ, знали су за ово чудотворно грожђе. У нашем Хиландару има још и данас старих штампаних упутстава о употреби његовој. Али задњих деценија оно није тражено, а нове генерације о њему више и не знају.

Кроз приказивање "филма о Хиландару", наши сународници и у Отаџбини и у заграничној дијаспори, сазнали су у задње време опет све потребно и о лози светог Симеона. Први који је после гледања тог "филма" затражио грожђе са те лозе, а потом заимао пород, био је брат Никола Ђ. из Вустера (Енглеска).

Како је сад учестала потражња за грожђем светог Симеона и са српске стране, то је Управа нашег манастира одлучила да обнови и у новој форми изда оно старо упутство о употреби овог чудотворног грожђа.

С обзиром да су људи нашег времена ослабили вером, а свако чудо, па и ово које се појављује кроз грожђе светог Симеона, захтева јаку веру, то је пре употребе овог чудотворног грожђа потребно себе на том плану припремити. Ево и једног искуства у вези тога: — Недавно се, опет у граду Солуну, десио овакав случај: Један свештеник који није имао порода, узео је при пролазу кроз наш Хиландар, грожђе светог Симеона, али је одуговлачио са његовом употребом. Једног дана га замоли нека његова парохијанка, да јој набави исто грожђе, а он јој радо уступи своје следовање. — Неко време после тога, једне недеље по Светој Литургији, ова жена, сва озарена радошћу, захвали се поменутом свештенику понова на оном дару. — "... да сам имао њену веру и ја бих имао данас порода" , рекао нам је сад скоро тај свештеник, када је опет пролазио кроз наш манастир.

Од Светог Писма нема бољег уџбеника за учење вере, нити од свакодневног живота бољег терена за њено практиковање. Господ наш Исус Христос, у време свог бављења на земљи, питао је увек онога на коме је чинио чудо исцелења — верујеш ли? Или би после исцелења рекао дотичном: — Вера твоја поможе ти! — Дакле, наша је вера увек предуслов, да би Господ учинио на нама Своје.

Ми препоручујемо стога у овом правцу читање 11. главе у посланици Јеврејима, где се нарочито о вери, њеној моћи и њеном значењу, у нашем животу говори. Такође читати и упоредна места наведена са стране поменутог текста.

Али како нашу веру подржава и умножава усрдна молитва, то и њој треба посветити нарочиту пажњу. Они који у молитвеној заједници са Господом живе, узимају Његова обећања из Св. Писма, као на пример: — Иштите и даће вам се; тражите и наћићете: куцајте, и отвориће вам се (Мат. 7, 7); или — Све што иштете у својој молитви вјерујте да ћете примити, и биће вам (Марко 11, 24), — и траже од Господа — али упорно! — да ова обећања на њима испуни. И Он то увек и радо чини као Отац наш небески, јер нам Господ Исус на једном месту у светом Јеванђељу каже : — Кад дакле ви, зли будући, умијете даре добре давати дјеци својој, колико ће више Отац ваш небески дати добра онима који Га моле (Матеј 7, 11).

И наши свети оци Симеон и Сава били су јаком вером покренути да напусте светску славу и дођу на Свету Гору, да би из свог Хиландара, опет са вером, препородили цео свој Српски народ, служећи му и до данас пред Господом. — Нека би они и вама бесплодним супружницима били пример и подстрек у вери, код остварења ваше родитељске чежње за породом. Молите се њима да подрже вашу веру и допуне ваше молитве својим заступништвом пред Престолом Свевишњег Животодавца.

Ми умољавамо супружнике , које Господ, по употреби грожђа светог Симеона, благослови породом , да то јаве нашој Управи, како би се повременим објављивањем тога јачала вера и других бездетних супружника.

MONASTERE HILANDAR
Mont Athos
Grece


Они, који желе да по Божјем благослову имају плод утробе своје, треба да се обрате молитвама својим св. Симеону Мироточивом, који је био подвижник Свете Горе Атонске кад је оставио своје царство српско; који је сазидао манастир Хиландар, у коме је после многих и великих трудова за богоугодни живот и умро, те за то добио од Бога дар да чини чуда — да дреши неплодност оних супружника, који вером њему прибегавају. Тога ради, бере се грожђе и гранчице са оне винове лозе, која је чудним начином израсла из самог гроба светог Симеона. — У једно следовање спадају три зрна грожђа и једно парче од орезане лозе. Ово се парче ставља у пола оке освећене воде (650 грама) и од исте узимају оба супружника да пију пре сваког јела за 40 дана. Потом узима супруг једно зрно грожђа, а супруга остала два. — За ових 40 дана супружници треба да испуњавају следеће правило: — Да једу само посну храну — храну припремљену без меса, јаја, млечних производа, масти, рибе, уља и вина — дакле, искључиво на води.

Подразумева се да ово правило супружници испуњавају свих 40 дана, осим суботе, недеље и црквених празника (црвено слово) — кад је разрешено припремати храну са биљним уљем и пити вино.

Овај пост треба постити ван утврђених (великих) постова — Васкршњег (Часног) поста (или Свете четрдесетнице), Апостолског (Петровског), Госпојинског (Богородичног или Успенског) и Божићног поста.

Најбоље је договорити се са свештеником да се крај овог поста поклопи са недељом или каквим празником (тј. када се служи Света Литургија) ради обавезног причешћа супружника.

Молимо супружнике да нам се јаве (да дају своја имена ради помињања на Литургијама током 40 дана) пре почетка испуњавања овог правила.

Кроз овакав почетак Господ ће благословити супружнике да подигну што више потомака и да их васпитају и утемеље у православном благочешћу. Тиме ће свом и њиховом животу дати пун смисао у вечној Истини, а роду нашему значајно допринети у оздрављењу духовном и телесном, јер је у супротном осуђен на изумирање. — Да чине свакодневно по педесет поклона, 25 ујутру са молитвом: Господе Исусе Христе Сине Божји помилуј нас, и 25 увече са молитвом: Преподобни очи Симеоне, моли Бога за нас. Ко жели може и да удвоји поклоне, тј. да дода још педесет поклона дневно са молитвом: Пресвета Богородице, спаси нас. За све то време треба да се супружници од своје супружанске постеље уздржавају. По истеку тих 40 дана дужни су супружници да се исповеде и причесте тајном Св. Причешћа и тада ће им Господ, по вери њиховој с благословом својим даривати плод утробе њихове.

После зачећа, за све време трудноће и дојења детета, супрузи су дужни да потпуно прекрате супружанске сношаје и да живе у чистоти.

Из живота пророка Самуила видимо, да је мати његова Ана три године дојила свога сина Самуила, живећи све то време одвојено од супружанске постеље у чистоти, а за тим имала још деце и ако су је сви сматрали да је неплодна, јер "где хоће Бог тамо се побеђују природни закони", а рађање деце је дар Божији, а не људски проналазак, јер Господ вели: "Ја сам онај који ствара човека и гради дух у човеку". Апостол заповеда родитељима да бивају у посту и молитви и, да супружанска задовољавања потчињавају вишим циљевима, да би имајући жене били, као да их и немају (Коринћ. 1. посл. ст. 57).

Затим наглашава супружницима: да не буду робови тела, него духом да ходе, јер сви Хришћани призвани су од Бога не у нечистоту, већ у светињу.

Погледајмо животиње, које по закону природе, који им је дат од Бога још при стварању целог света, до данас строго чувају тај закон у апсолутној тачности, јер после зачећа плода не дозвољавају сношај, не само после раскрштања са бременом, него и за све време дојења. А човек, као што и сами видите, постаје по неки пут гори од скота и подајући се страсним пожудама, заборавља на своје достојанство, које му је дано од Бога, који га је створио по својој слици и своме подобију, те нарушава закон Божји повредом природе и изазива тиме на своје потомство праведни гњев Божји. Последице праведнога гњева Божјега су још и следеће: неверство супруга, растројство и свака беда, неизлечиве болести од којих деца пате, рана и превремена смрт мужа или жене, као и миле им деце. Ко би још могао изређати ужасне појаве гњева Божијега над супружницима, који изгубе страх Божји и пођу путем телеснога умовања које је непријатељ Богу, и над онима који се не покоравају Богу и његовом закону. Такви убијају себе, пород свој и потомство своје до трећега и четвртога појаса и лишавају себе за навек царства небеснога.

Супружници су дужни и пре разрешења њихове неплодности, да строго пазе и чувају правила црквена, која су за супружнике установљена, а на име: супружанске постеље треба да буду једна од друге одељене у ноћи уочи празничних и недељних дана, уочи среде и петка, за време сва четири поста, које је црква установила, а нарочито за време свете Велике Четрдесетнице, тј. Великог Поста. Остало пак време могу у чедности и страху Божијем употребити на супружански живот. Јер је Господ дао човеку жену за помоћ за заједнички живот, и благословио их и рекао им: "Растите и множите се", али не ради пожудног сладострашћа, које не зна ни времена, ни мере у својој неуздржљивости.

Стога вас молимо благословени Хришћани, духовна чеда наша у Христу Исусу, и љубазна браћо по крштењу: чувајте своје свето супружанство у свакој чистоти и правди Божјој, следујући свима заповестима Божјим, и тада ће Небесни Лекар душе и тела разрешити вашу неплодност и увидећете на породици својој благослов Вишњега. А за чињење дела милосрђа вашега према сиромашној браћи Христовој, не само да ћете добити дар рађања деце, већ ћете наследити Царство небесно, које је обећано онима који Бога љубе, и бити у заједници са свима онима, који угодише Богу делима милосрђа, у чему нека нам помогне истинити Господ наш Исус Христос, заступништвом Пречисте и Преблагословене Матере Његове Дјеве Марије, молитвама Светог Симеона Мироточивог чудотворца и свих светитеља Атонских, да сви наследимо блажени крај Живота, и пређемо из овог привременог живота у вечни, где ћемо до века прослављати Најсветије Име Пресвете, Живоначалне и нераздељиве Тројице, Оца и Сина и Светога Духа, коме нека је слава у све векове, Амин.

Благослов Српске Царске Лавре,
манастира ХИЛАНДАРА
Света Гора Атонска





 
Interesantno
pozitivni glasovi: 1  |  negativni glasovi: 0

Napiši komentar: