Ко је био Димитрије Љотић?
Utorak, 09. Mart 2010 Vreme 20:26. Izmenjeno Petak, 19. Mart 2010 Vreme 10:56.
Димитрије В. Љотић рођен је 12. августа 1891. у Београду, од оца Владимира, генералног конзула у Србије у Солуну и мајке Љубице, од рода кнеза Станоја из Зеока.
Основну школу завршио је у Смедереву у периоду од 1897. до 1901. као и прва три разреда гимназије од 1901. до 1904. године.У Солуну је наставио школовање и у Србској гимназији је завршио IV, V, VI и VII разред. Матурирао је 17. септембра 1907. године уз полагање поправног из турског језика. 1908. године уписује правну школу у Солуну и истовремено Правни факултет у Београду на коме последње испите полаже у пролеће 1912. године, али због учешћа у Првом балканском рату, као добровољац болничар у Београду, дипломира 7. јуна 1913. године.
У Другом балканском рату као добровољац-болничар одлази 13. јула 1913. у Колерични сенаторијум у Ристовцу, а потом прелази у III пољску болницу за колеричне болеснике у Куманову, где остаје до краја рата.
По завршетку рата, као питомац Краља Петра одлази у Париз на студије агрономије. Тамо остаје једну школску годину. У јуну 1914. долази на одмор у Србију, где га затиче аустро-угарска објава рата Србији и више се не враћа у Париз.
Септембра се одазива позиву на одслужење ђачког војног рока и одлази у Скопље, 1. новембра постаје каплар, 3. новембра поднаредник, а 10. новембра упућен је у 3. чету 4. батаљона V пешадијског пука I позива као десетар. У чин наредника произведен је 1. децембра 1914. када постаје помоћник водича и четни наредник. Учествује у свим ратним операцијама од 2. новембра до 2. децембра исте године.
Сви питомци ове ђачке подофицирске школе из Скопља, познатији под називом 1300 каплара, током Колубарске битке су стављени на располагање врховној команди, која их е одмах укључила у све ратне операције.
Са својом јединицом, као ђак наредник, повлачи се од 24. септембра 1915. године. У току повлачења 12. октобра унапређен је у чин резервног оперативног потпоручника, што му је саопштено 24. децембра код Скадра.
За ађутанта 4. батаљона V пука I позива одређен је 1. јануара 1916. године.
Искрцао се на Крф 24. јануара где је распоређен за ађутанта 2. батаљона V пука.
1916. одбија Пашићеву понуду да напусти фронт и као секретар уђе у Министарство иностраних послова, с тим да бира које хоће посланство на страни. Такође одбија и Предстолонаследников налог 1917. године да се повуче са фронта у позадину и због тога бива кажњен.
Водич 2. митраљеског одреда V пешадијског пука постаје 1. децембра 1917. После месец дана одређен је за водича 1. чете 2. батаљона V пешадијског пука, у ком звању остаје годину дана.
Као поручник, командир чете учествује у пробоју Солунског фронта. У борбама на Овчем пољу код Штипа, 14. септембра 1918. године бива рањен у зглоб и долактицу десне руке, после чега добија и Шпанску грозницу. Лечен је у Солуну у XII резервној француској болници.
У борбама на Кајмакчалану са својим батаљоном истакао се великом храброшћу и одликован је Белим орлом IV степена са мачевима, Златном медаљом за храброст и Француским ратним крстом са сребрном звездом.
После излечења Димитрије Љотић креће у своју јединицу која се налазила у Ријеци. Од Солуна до Врања је стигао разним превозима, а од Врања до свога имања у Смедереву, 326 километара прелази пешке и на имању се задржава два дана, а затим 3. новембра наставља пут и из Београда лађом прелази у Земун, а одатле разним превозима до Загреба и Ријеке.
Комадант 1. чете 2. батаљона V пука прима 24. децембра 1918.,а 30. јануара 1919. године постаје комадант железничке станице у Бакру (Шкрљево) и обавештајни официр IV армијске области за спољну службу, где остаје до 17. јуна 1920. када је међу последњим демобилисан. У Бакру је упознао Ивку Мавринец, која је 1920. године постала његова супруга. У августу 1921. године рађа му се син Владимир, неколико година касније Никола и потом ћерка Љубица.
После демобилизације полаже адвокатски испит и бави се адвокатуром кроз коју је целовито сагледао народни живот и проблеме који муче народ што га и уводи у политику. Прво је по наговору Живојина Тајсића постао члан Радикалне странке 1922. године. Био је јако дисциплинован члан, али увидевши сву погубност партијашења постаје 1926. њен дисидент.
Био је посланик Дунавске области као радикал, а као дисидент на посебној листи био је изабран за члана Обласног одбора.
У Смедереву 1927. основа Годоминску водну задругу за исушивање Годоминског поља и постаје њен први председник.
После увођења личног режима краља Александра и забрана рада политичких странака 6. јануара 1929. године, престаје и формално да буде члан Радикалне странке. Убрзо је постао члан управног одбора Аграрне банке.
На предлог краља Александра, 16. фебруара 1931.године, именован је за министра правде у Влади генерала Петра Живковића.
У договору са Краљем, 28. јуна 1931. годне, предаје му свој предлог Устава органске сталешке монархије. Због не прихватања његовог устава без партијске монархије и због одлуке Краља да поново дозволи рад политичким партијама подноси оставку 18. августа коју Краљ прихвата 2. септембра после исцрпних објашњења.
Свестан погубности страначког и партијашког ангажовања, 1934. године са групом истомишљеника покреће лист Отаџбина, а 1. децембра учествује у оснивању Југословенског народног покрета Збор, на чијем је челу био све до своје смрти.
На изборима 5. маја 1935. учествује и Југословенски народни покрет Збор, а Димитрије Љотић је носилац листе. На тим изборима Љотић није достигао количник од 50.000 гласова, него нешто више од 25.000. Међутим, и тада се, а и касније су неки политичари у емиграцији тврдили да је Љотић на тим изборима добио најмање 80.000 гласова.
Због оштре и аргументоване критике Милана Стојадиновића као председника Владе, почињу прогони Збора и Димитрија Љотића већ 1937. године. Иако је био носилац једне од три земаљске листе на изборима 1938. године, Љотић је био ухапшен и у затвору је провео 36 дана, а да за то време није ни саслушан.
И после одласка Милана Стојадиновића прогони Збора и Љотића су настављени због оштрих критика Владе Драгише Цветковића, деловања јеврејског лобија, масонских тајних завера и комунистичких превара. Да би избегао хапшење након забране рада Збора, крајем октобра 1940. године, био је принуђен да живи у тајном склоништу, у манастиру Ковиљ, из кога је изашао тек 27. марта на дан пуча.Није прихватио да уђе у пучистичку Владу генерала Симовића.
Учествује у Априлском рату 1941. као резервни потпуковник и командант пука у Сремској дивизији. Капитулација га затиче у Бијељини.
После капитулације учествује у преговорима са Немцима око успостављања Комесарске управе са Миланом Аћимовићем на челу. Инсистирао је да се окупационе власти обавежу да ће поштовати Хашке конвенције из 1899. и 1907. које регулишу однос између окупатора и окупираних.
После експлозије муниције у складишту у смедеревској тврђави, којом приликом је погинуло неколико стотина људи, а град скоро у потпуности резрушен, формира се Комесаријат за обнову Смедерева на чије чело долази Димитрије Љотић, коме то остаје једина званична функција до повлачења из Србије 1944. године. Захваљујући Љотићу, град је до септембра 1944. године скоро у потпуности обновљен.
Због устанка на Равној Гори и комунистичког устанка долази до великих немачких одмазда над надужним становништвом , тако да Комесарска управа није могла да одговори изазовима новонастале ситуације. Да би зауставио катастрофу, Љотић изазива кризу Комесарске управе писањем оставки двојици комесара, др Стеви Иванићу и инжењеру Милосаву Васиљевићу.
У новим преговорима са Немцима, Љотић помаже да се конфинирани ђенерал Милан Ђ. Недић приволи да прихвати да формира Владу народног спаса. Влада је формирана 29. августа 1941. године. Љотић све време рета остаје Недићев блиски сарадник и саветник, посебно у односима са немачком окупационом влашћу.
Да би зауставила крваве Немачке одмазде изазване комунистичким- равногорским устанком, Влада народног спаса формира 6. септембра 1941. Србске оружане одреде. На несрећу, ни ови одреди, састављени од подофицира, нису одговорили постављеним задацима. Долази до кризе Владе, а ђенерал Недић размишља о оставци. На седници Владе од 14. септембра 1941. године, да би се зауставила катастрофа, одлучено је да 500 добровољаца, припадника Белих орлова, омладинске организације Збора, формира прва борбена јединица која би била кадра да се супростави комунистима. Та прва чета била је зачетак стварања Србског добровољачког корпуса, оперативне војске владе народног спаса.
Припаднике Србског добровољачког корпуса народ је назвао Љотићевци мада сам Љотић до повлачења у Словенију није био ни на каквом формалном положају у Корпусу нити је носио униформу, али како је корпус чинио велики број чланова Збора и Белих орлова, па је самим тим и његов политички утицај био изразито јак.
Димитрије Љотић се неколико пута писмено обраћао комадантима немачких окупационих власти, а по неким сведочењима и лично Хитлеру. У тим Меморандумима тражио је од немачких власти да, у складу са међународним хуманитарним ратним правом, интервенишу код својих савезника хрвата и бугара и спрече прогон и геноцид на Србима, циганима и јеврејима као грађанима Југославије.
Током рата више пута покушава да се сретне са ђенералом Дражом Михаиловићем, комадантом ЈВуО, да би направили договор о заједничкој борби против комуниста. Једном приликом у последњем тренутку избегава четничку заседу и успева да се спасе.
Љотић напушта Београд међу последњима у пратњи тројице омладинаца 12. октобра – када су већ сви добровољачки покрети отишли.
У Словенији покушава да обједини све националне снаге у јединствен фронт за борбу против комуниста и повратак у Србију. Придружује му се војвода Момчило Ђујић са Динарском четничком дивизијом, док Дража чека искрцавање Савезника на Јадрану и недозвољава својим јединицама да се на време повуку у Словенију.
Љотић у Словенији 1945. води Официрске курсеве и држи бројна предавања објашњавајући политичку ситуацију и позадину рата.
Посебно се ангажује на ослобађању патријарха Гаврила Дожића и Светог владике Николаја Велимировића из Дахауа и они његовом заслугом већ крајем јануара 1945. долазе у Беч, а убрзо за тим и у Словенију међу националисте и антикомунисте. И патријарх и владика благосиљајући новоформиране војне јединице пружили су подршку Љотићевом плану да се све националне снаге уједине и наставе борбу против комуниста.
Идући на састанак са Светим владиком Николајем, 23. априла 1945. године гине у саобраћајној код Горице.
Сутрадан, 24. априла Свети владика Николај је одржао чувени говор на одром Димитрија Љотића у капели Динарске четничке дивизије.
Сахрањен је тајно у гробници мађарског грофа на гробљу у месту Свети Петар у Словенији.
Pregleda: 107
pozitivne ocene: 20 | negativne ocene: 8
|
| |
Za komentarisanje bloga potrebno je da se uloguješ |
|
| E sad si se bas nalupao, a jos si poceo da vrijedjas pride, tako da cemo diskusiju da zavrsimo ovim komentarom.
Ne podrzavas Nijemce, nego nihove saradnike, nisi nacista ni fasista, ali podrzavas i opravdavas djelovanje klerofasiste.Kako god okrenes, to ti se svodi na isto.Sto bi nas narod rekao:"Nije govno vec se pas posr'o."I moj pogled na svijet je sve samo ne povrsan i to bas iz razloga sto prepoznajem i sljam medju pripadnicima svoga naroda, sto sam kritican prema pojedinim pripadnicima svoga roda i ne opravdavam njihova djela, pa imam i potrebu da to kazem za razliku od tebe, kojem je dovoljan samo prefiks srpsko pa da po automatizmu bude i ispravno, dobro.
E ne ide to tako, znas?
 sloxon
Kao sto sam rekao svako nosi svoj krst pa i D.Ljotic,probaj sagledati stvarnost i polozaj u kom se on nalazio mozda ces shvatiti koliki je teret na njemu bio,naravno ti to ne prepoznajes zato i imas ovakav stav prema njemu.Ja ipak vise volim onu narodnu:"U svakom zitu ima kukolja"samo je potrebno odvojiti jedno od drugog.Ja nisam toliko jednosmeran da bas tako gledam na svoju naciju ali ne volim ni da plujem na svoj narod,voleo bih da se jednog dana ispune ona 4S sa srpske zastave onda bih videli koliko je ustvari nasa nacija napredna ali do toga je i vise nego tesko doci.Bicu ono sto jesam a ne ono sto nisam!Pozdrav!
 Alexxs
|
|
| Sto se tice komplimenata, nema potrebe da se zahvaljujes, zadovoljstvo je bilo samo moje.
Sto se tice svega ostalog, mi i dan danas ispravljamo ponajvise greske "nacionalno osvijestenog" politickog rukovodstva iz devedesetih, a komunisti su nam ostavili relativno uredjenu drzavu, koju su ovi nakon tog istorijskog presijecanja 90-te upropastili.Nama je tranzicija bila neminovnost, jer tadasnje rukovodstvo zemlje je znalo da planska ekonomija ne moze da zadovolji potrebe zemlje i da zemlju ne cini konkurentnom, pa se krenulo sa onom idejom "jedna zemlje, dva sistema" , ali su ovi "osvijesteni" poceli sa svojim sovinistickim glupostima tipa "Ja bi hteo da vladam" i sve upropastili, izgradili nam ove nase nacionalne torove i potrpali nas u njih da se sto medjusobno, sto sa drugim nacijama na ovim prostorima trvemo do sudnjeg dana.
Mislim da ti ovaj odnos od 1:1000 i nije bas tacan, ali to je vjerovatno opet posljedica selektivnog pristupa i izbora raspolozivih informacija.
Zasto uporno izbjegavas da odgovoris na jasno postavljena pitanja koja ti postavljam?Ti si napisao blog, ja komentarisem i propitujem o nekim stvarima vezanim za blog i motive pisanja istog, pa bi bio red i da odgovoris.Mozda izbjegavas jer bi odgovorima bili izneseni neki stavovi koji nisu bas moralno prihvatljivi.Ali dobro je to, ipak si svjestan ili se bar kolebas da ta ideja ciji si postovalac i sljedbenik nije bas ispravna.U civilizovanom svijetu, kada neko pocne da iznosi profasisticke ideje, stavove ili se nekim slucajem otvoreno opredijeli kao fasista ili nacista automatski se iskljucuje iz svake dalje diskusije, a u nekim zemljema i biva krivicno gonjen.
Komunisti nemaju veze s tim sto je Ljotiic bio saradnik Nijemaca, to je bio njegov izbor.Iz kojeg god ugla posmatrao, ako objektivno posmatras, izbor mu je bio pogresan.Da su kojim slucajem Nijemci pobijedeili u ratu, a hvala Bogu pa nisu, jer tada bi mi Srbi bili fizicki eliminisani sa lica zemlje jer smo pripadnici "nize rase", on bi onda mozda bio junak, ali tada opet ne bi bilo nikoga da velica njegova "junacka djela", jer tada nas Srba vjerovatno ne bi vise ni bilo.A ti sljedbenik te i takve ideje, pa sad malo razmisli sta tu nije u redu.
sloxon
Prvo ja nista ne izbegavam,drugo ja ne vredjam nijednu naciju,nisam fasista i verovatno siguran sam da ja vise imam prijatelja drugih nacionalnosti od tebe,terece ti ne zivis u mojoj zemlji,nema razloga i ne mozes mene nikada iskljuciti iz diskusije a to je tvoj problem sto mislis da ako ti nemas svoje korene i imas povrsan pogled na svet pa mislis da svi tako dozivljavaju stvari i desavanja.Ja ni u kom slucaju ne podrzavam nemce,i ideju II sv.rata.Ta ideja je propala jos na samom zacetku,kada bih tako nesto podrzavao verovatno da bih pljunuo na svoje predke i njuhovu slavnu borbu protiv svaba ali isticem da se razvoj desavanja na frontu nije desavao kod nas i da smo mi kolateralna steta jer smo gledali na rat tako povrsno kao ti odprilike danas i zato je nas u II sv.ratu izginulo skoro 2 miliona a znamo da se ni jedna znacajna bitka nije odigrala na nasim prostorima da bih posle nekih 45god doziveli jos jednu katastrofu,po nekim filozoficarima to je "prociscenje nacije" ja ipak mislim da u ratu izginu oni najbolji a skart ostaje.Jugoslovenstvo je bila jedna velika laz i obmana za narod i koliko god mi zalili za tim ne daj boze vise da se ponovi,ja cu uvek biti ono sto jesam a ne ono sto nisam.
Znamo ko je bio Tito,jel bio zarobljen u II sv.ratu kao kaplar austriske vojske i to dva puta od strane D.Mihajlovica i on je za tebe heroj jer je manipulisao sa tobom i uvrtio ti u glavu kako je od petokrake nastao svet,kako treba pobacati krtstove pljinuti na svoju veru jer toboze on je covek u koga treba verovati a ovo u sta je narod verovao 1940god je laz i obmana.Pa je zahvaljujuci njemu kosovo naseljeno albancima,i jos brdo stvari koje i danas dan Srbija ispasta ali ti o tome nemas pojma niti te interesuje vazno je da gruvas neku svoju pricu a sve one koji nemisle kao ti trebalo bi zatvoriti,proterati i zabraniti bas kao u vreme komunista,mozda se i to nekad dogodi ne iskljucujem mogucnost.Pa i titko je bio masin bravar pa je doguro do predsednika drzave koja je brojala skoro 20miliona ljudi mozda i ti postanes neka slicna faca kao on samo u tom slucaju rado cu zatraziti azil ako treba i Turske jer ne bih dopustio da neko takav manipulise sa mnom i mojim zivotom.Bicu ono sto jesam a ne ono sto nisam!
Alexxs
|
|
| A u tom grmu lezi zec.Pa sto lijepo ne kazes.Ja sam ti postavio jasno pitanje, medjutim ti si izbjegao da odgovoris u ranijim odgovorima na moje komentare, ali si sad indirektno dao odgovor i to bas onakav kakvom sam se i nadao, a to objasnjava i ovaj tvoj blog, kao i onaj prije njega, tvoje stavove u vezi ovoga, ali i cjelokupnih desavanja tokom 2. svjetskog rata.Ovaj tvoj tekst poredim sa radom pojedinih Hrvata jer isto to i oni rade, traze opravdanje svojih zlocinaca i kolaboracionista i na sve nacine zele da ih rehabilituju i predstave kao zrtve sticaja nesretnih okolnosti u kojima su se nasli te varljive 1941.I oni isto veceg neprijatelja vide u komunistima nego u Hitlerovim nacistima i Musolinijevim fasistima.A zapitas li se zasto?
U cemu je razlika izmedju Ljotica i marsala Petena i Vidkunga Kvislinga, sem sto ova dvojica nisu bili Srbi.Da li Ljotica to sto pripada srpskom narodu po automatizmu oslobadja odgovornost?
Licemjeran si malo, ali o tom po tom.
Moram da te razocaram, ali ta ideja je,hvala Bogu, propala i to uz svesrdnu pomoc casnih i postenih Srba.
Nije ni dovedena u pitanje Ljoticeva uloga u Balkanskim i u 1. svjetskom ratu, vec samo njegova uloga u 2. svjetskom ratu, koja je necasna i izdajnicka i to nije ocjena komunista, nego je to civilizacijski sud.Bio je na strani nacista, na strani Hitlera i tu je kraj price.
Evo jedne recenice iz tvog bloga, pa je ti malo izanaliziraj i vidi sta tu nije u redu:
Током рата више пута покушава да се сретне са ђенералом Дражом Михаиловићем, комадантом ЈВуО, да би направили договор о заједничкој борби против комуниста. Једном приликом у последњем тренутку избегава четничку заседу и успева да се спасе.
sloxon
Hvala na komplimentima jako uctivo od tebe.Ja sam ti rekao sve moje razloge i sve ono sto stoji za D.Ljotica.Glupo je porediti mene sa hrvatima ali i da je tako ako 1 000 000 ljudi kaze da su nam komunisti doneli zlo a 1000 im se usprotivi onda je logicno ko je upravu,mi greske komunista i danas dan osecamo i ispravljamo jednostavno da smo tada to presekli 90godine ne bi bile tako katastrofalne a i moje detinjstvo bi dosta drugacije izgledalo.Mislim da previse jednosmerno ovo gledas.Ako budes nasao relevatne podatke toj tvojoj prici postavi ih na blog,rado cu biti komentator tog bloga.Pozdrav!
Alexxs
|
|
| Pa samom preporukom te knjige dokazujes da svemu ovome pristupas selektivno i da uzimas u obzir samo izvore koji idu u korist tvojim tvrdnjama.
Pogresno postavljas stvari u samom startu i onda na osnovu toga gradis neku pricu, neki stav o covjeku koji je svojim cjelokupnim djelovanjem pokazao na koju se stranu u 2. svjetskom ratu svrstao, a ta strana nikako nije bila prava strana.I nema tu sta da se prica onda.
Nije on morao da tjera Nijemce, ali nije trebao ni da saradjuje sa njima.Najmanje sta je mogao da uradi, ako vec nije htio da pruza otpor okupatoru, je da odbije da ucestvuje u bilo kakvim aktivnostima vezanim za formiranje marionetskih vlasti u Srbiji.Da ne pominjem jos i da je trazio od Nijemaca da naoruzaju i opreme njegove ljude za borbu protiv ustanika.Pa zar je lose ustati protiv zavojevaca i okupatora svoje zemlje?Prema tome, onda mi nismo trebali da dizemo ni 1. ni 2. srpski, a ni bilo koji drugi ustanak protiv Turaka, ni da se borimo u 1. svjetskom ratu.Nismo onda trebali ni NATO-u da pruzimo otpor.Zasto?Pa to nema smisla, zasto bi se borili kad je svaki otpor uzaludan, pustimo da nas okupiraju, da nama vladaju, naci ce se tu grupica "nasih" koja ce da proganja i hvata sve one koji misle drugacije i lijepo svima, ponajvise okupatorima.Brankovic se povukao sa svojom vojskom sa Kosova u sred bitke, pa je proglasen izdajnikom, ma postao je sinonim za izdaju, a ovaj ubija svoj narod zarad intreresa okupatora i treba sad da ga shvatimo, da ga opravdavamoo.Pa uspjeli su prije svih drugih u okupiranoj Evropi da pohvataju sve Jevreje i da ih deportuju.Beograd je bio prvi Juden frei grad u okupiranoj Evropi.Da li i za to ima neko opravdanje?Ma ajde molim te.
Ti kazes da je Srbija prokockala svoju sansu da stupi u Trojni pakt.Nije je prokockala, Jugoslavija je stupila u Trojni pakt, ali hvala Bogu pa se nismo ukljucili u rat na njihovoj strani, vec smo se pobunili, ma ko stajao iza te pobune.Zbog toga smo iz svega toga izasli cistog obraza.O kakvim uslovima Nijemcima govoris?Duznost svakog covjeka je, kada mu je zemlja okupirana, da se bori dok ne protjera okupatora sa poslednjeg pedlja svoje zemlje.
Ima nesto sto se zove slobodarski duh, i hvala Bogu pa je nas narod poznat po tome i hvala Bogu pa je ovakvih kao Mita Ljotic bilo malo u nasoj istoriji, pa nas je istorija upamtila kao onakve kakvi stvarno jesmo i nase zastave se zato s punim pravom nalaze medju zastavama zemalja pobjednica u oba svjetska rata.
Vec sam ti ranije napisao, isto to rade sad i Hrvati za Budaka i Francetica.Da li se oni onda razlikuju od tebe na bilo koji nacin?Ti ces sad reci, ma to je drugo.Nije drugo, isto je to.To je kao da kazes:"Nase govno ne smrdi, to je srpsko govno, ono ne moze da smrdi nikako i to samo zato jer je nase."E moze prijatelju, smrdi isto kao i svako drugo i nikakve razlike nema.
Da li su i Budak i Francetic bili zrtve spleta tragicnih okolnosti koji su zadesile Jugoslaviju te 1941.?Da li je i Savo Besarovic bio neshvacen i imao neki visi cilj, pa je zato bio ministar u Pavelicevoj vladi?On je Srbin, da i li za njega ima neko opravdanje?
sloxon
Uz sva moja postovanja prema tebi ne bih da se spustam na takav nivo price,jednostavno to je tvoje misljenje koje ja ne delim.Ovaj covek je spasao hiljade ljudi u toku 1i2 b.rata,pa u 1 sv.ratu u kom je bio ucesnik i moj pradeda na kojeg sam ja ponosan i neverujem da je on voleo nemce jednostavno nasao se na takvoj poziciji koja nije nimalo zahvalna,ne treba da citas komunisticke knjige jer koliko vidim one imaju veliki uticaj na tebe a jednostavno ja ne zelim da podcenim ovog coveka ni da dajem takvo poredjnje jer to ne zasluzuje.Iza svakog coveka ostaju ili dela ili ne dela nekad je potrebno izvagati cega je bilo vise da li jednog ili drugog.Da je bogdo Srbija odnosno Jugoslavija usla u trojni pakt ja bih danas imao mnogo vise rodjaka zivih i verovatno bih bio srecni,ne bih mi djedove ustase klale i bacale u Drinu a ni kuce verovatno ne bih bile paljene.Stvarno je glupo porediti mene sa hrvatima jer ja sam dao sve cinjenice iza tvojih reci ne stoji nikakav argument da nesto takvo dajes,to je tvoje licno misljenje.Ovom coveku HVALA na cojstvu koje je pokazao,a svako nosi svoj krst i pred Boga ide.Pozdrav!
Alexxs
|
|
| Upravo je moj stav onaj iza kojeg stoje cinjenice, dok je tvoj proizvod spekulacija i selektivnog izbora raspolozivih informacija, kao i nastojanja nekih marginalnih grupa unutar samog srpskog naroda da se djelovanje Ljotica na neki nacin opravda, a samo zato jer je bio Srbin, dok se sve ostalo zanemaruje, te ga se predstavlja kao neshvacenog i nasamarenog, koji toboze nije imao mogucnost izbora.To ga nikako ne oslobadja odgovornosti i etikete kolaboracioniste koju mu je istorija na osnovu njegovih djela prisila.
Zanemaruje se i ne pominje njegova saradnja s Nijemcima i cinjenica da su njegove jedinice bile direktno podredjene njemackim okupacionim snagama, a pominje se samo njegova borba protiv komunista, kao da su oni jedino zlo koje je u to doba spopalo Srpski narod i kaso da su komunisti napali i okupirali zemlju, a ne Nijemci.Takodje se zanemaruje i cinjenica da su njegovi ljudi ucestvovali u borbama i protiv pripadnika Ravnogorskog pokreta.Ravnogorski pokret je isto kao i Titov partizanski pokret imao kao glavni zadatak borbu sa okupatorima zemlje, dok Ljoticevi odredi i on sam ucestvuju u borbama na strani Nijemaca, a protiv oba ustanicka pokreta.
Dakle, jedino se moze zakljuciti da je kolaboracionista, osim ako ti i tvoji izvori ne smatrate Nijemce za okupatore vec za oslobodioce tadasnje Jugoslavije, a time i Srbije.
Izvor jeste bitan, jer se na osnovu njegovog kredibiliteta moze puno zakljuciti o samim informacijama koje pruza.Internet jeste dobar izvor informacija, bar sto se kvantiteta tice, ali je upitan i cesto sumnjiv kvalitet istih.
sloxon
Da bih imao takav stav moras ga pokrepiti nekim izvorima saznanja,tvoja saznanja su iz kojih knjiga?Moje misljenje jeste da je dosta toga ispekulisano sto se tice samog Dimitrija Ljotica.U to vreme ne saradjivati sa nemcima je moglo samo u slucaju skracenja svog tela za glavu.Kako jedna zemlja koja je okupirana i ponizena od okupatora,izdeljena izmedju okupacionih snaga koje su okupirale celu evropu da postavlja uslove nemcima,mi smo mogli da udjemo u savez odnosno u tojni pakt to smo prokockali i sta bismo hteli od jednog Dimitrija Ljotica da on ustane i istera sve nemce pa to ni u bajkama je ne ostvarivo.Preporucujem knjige : IZ MOGA ZIVOTA-D.V.Ljotic
OPELO NAD ZIVIMA -Zbirka svedocenja prezivelih sa najveceg stratista u Sloveniji(Kocevski rog).Pozdrav!
Alexxs
|
|
| Ne slazemo se po pitanju toga, ali o tom - po tom...
Imao je mogucnost izbora, kao i svi ostali, ali on je umjesto otpora okupatoru, sta je i jedino ispravno u takvoj situaciji izabrao da sa istim saradjuje zarad neke svoje ideologije, koja je neka cudna mjesavina klerofasizma i ko zna cega jos, a to ne radi spasenja svoga naroda ili sta vec.Po svim pisanim izvorima, covjek je bio projugoslovenski orijentisan, a ne prosrpski.Pored toga je svojim ucescem u pokoljima i u borbama protiv svoga naroda koji su bili ucesnici ustanka, kao i ucestvovanju njegovih ljudi u hapsenjima Srba, ali i drugih koji su bili na ovaj ili onaj nacin sumnjivi okupacionim vlastima cak i izgubio svaku podrsku vlastitog naroda.
Vidim da ti je glavni izvor informacija bila Wikipedija, jer su recenice doslovce iste kao i tamo, ali si ih vadio iz konteksta.Da si citave pasuse kopirao, malo bi drugaciju sliku o Ljoticu pruzio ovaj tekst.
sloxon
To je tvoj licni stav iza kog ne stoje nikakve cinjenice........nije bitan izvor informacija vazno je da su informacije ispravne i tacne.Hvala na komentarima.
Alexxs
|
|
| Mudro zboris...hvala na ispravci.Na marsala Petena i Visijevsku francusku sam i mislio, ali bi lapsus.Izvinjavam se ako je doslo do nesporazuma.
Ostalo stoji, jer Ljotic jeste bio kolaboracionista, i kao sto rekoh, sud istorije ga je smejstio tamo gdje mu je i mjesto.Pusti ti te price o komunistickim podmetanjima i falsifikatima, zna se kakvim imenom se nazivaju saradnici okupatora i sta sa istim biva, a isti je nesporno saradjivao sa okupacionim snagama i njegove trupe su pored toga sto su ucestvovale u borbama protiv ustanika(bez obzira na ideologiju ustanika), takodje ucestvovale i u brojnim zlocinima izvrsenim na teritoriji okupirane Srbije.Ne postoji opravdanje za djelovanje istih, ma koliko se sad pojedinci trudili da opravdanje nadju.Uostalom, navodno je pomenuti Ljotic cak krajem rata i bio zavrbovan od strane nekadasnje OZNA-e, te je radio za istu do svoje pogibije.
Isto tako i Hrvati sad pisanjem kojekakvih knjiga, studija i naucnih radova, a zanemarujuci sustinu njihovih ideja i njihovog djelovanja i vadeci iz konteksta pojedine rijeci i djela, kao i dijelove zivota traze opravdanje i pokusavaju da rehabilituju Francetica, Budaka i ostale slicne njima ne bi li ih prevukli na "pravu"stranu, te dokazali kako su oni u stvari samo bili neshvaceni u tim burnim vremenima.Ali tesko da ce da im prodje ma koliko se trudili.I oni isto kao glavni argument uzimaju komunisticko podmetanje i falsifikovanje.
Zaboravio si da napises kada si pisao o Nedicu i Ljoticu, da je u njihovoj Srbiji bio prvi Juden frei grad na teritoriji citave okupirane Evrope, a to bi Beograd, koji je do njihovih junackih djela imao znacajnu jevrejsku zajednicu.To nisu okupacione snage bez saradnika u domacim krugovima i uz saradnju domacih, marionetskih vlasti mogle tako lako da izvedu.
Ali ko zna, mozda ipak bude po onoj Gebelsovoj, pa istorija ipak u dogledno vrijeme pocne da velica junacka dostignuca gore pomenutih "junaka".Ako se to kojim slucajem desi, onda smo pljunuli na sve one koji su zivote dali u borbi protiv svih zavojevaca koji su prodefilovali ovim prostorima, pa bili oni pripadnici Srpske vojske, Jugoslovenske vojske u otadzbini, Narodnooslobodilackog pokreta ili bilo koje druge grupacije koja je sto aktivno, sto pasivno pruzala otpor okupatoru.
sloxon
Треба реално сагледати Љотићеву позицију,шта је он могао тада да уради из те позиције најбоље за свој народ.Лако је нама да судимо овако,јер папир и овај екран трпе много а поставите се у позицију тог времена и ситуацију самог Љотића.Швабе су увек биле прецизне а то су захтевале и од својих сарадника,а погледајте зашто су Срби ушли у тај рат,који су интереси били Србије тада,да изгуби скоро 2 милиона људи,та 2 милиона када боље погледамо јесу жртве комунизма међу којима и сам Љотић.Јер су се жртвовали по оној народној"Боље рат него пакт,Боље гроб него роб"То нам говори много о моћи комунистичке пропаганде као и страних обавештајаца којима није био интерес да наш народ сачувају од зла већ да га повуку у рат.И опет понављам Љотић је био жртва.
Alexxs
|
|
| Probaj da pišeš o TITU, UDBI, GOLOM OTOKU, JAMAMA GDE SU BACANI
I ZABETONIRAVANI NJEGOVI NEISTOMIŠLJENICI !
Možda će POJEDINCI da shvate koje je to tek zlo bilo za SRBSKI NAROD!
Caslaver
Da to je bas opsirna tema,pocev od one "zar je vec 16:30 boga mu" pa nadalje........pokusacu mozda i na tu temu nesto da napisem.Hvala na citanju i pozdrav za vas!
Alexxs
|
|
| sve pohvale,citacu ovo ponovo,meni ovo nije bilo poznato ovako
pozdrav
matic59
Hvala na paznji!Svako dobro!
Alexxs
|
|
|
 Alexxs (23) Srbija, Zlatiborski okrug, Bajina Bašta
|
|
