Karike.com je društvena mreža koja ti nudi priliku da komuniciraš sa svojim prijateljima, upoznaš nove ljude, saznaš šta drugi misle o tebi i postaneš zvezda! Za korišćenje sajta uloguj se ili registruj! Besplatno je...
diban blog

pjesma samo za mene stvorena


Dobrodošla,
u ulicu Gorkih Jagoda… broj pet!
Tu na uglu, s Ulicom Spaljenih pisama i
Mrtvih Nadanja,
stanujem ja.

Svako jutro, odem do ćoška
Bulevara Prevara.
Tu kupim novine -
“24 časa života manje”.

Pogledam oglase,
rubrika “Nadanja”,
ali ništa novo…
Čak se i staro razgrabilo!

Oko podne,
sjednem u park,
pokraj rtjeke Sjećanja,
i gledam kako otiču
nabujale misli…

Popodne je moje vrijeme,
kada ručam u restoranu
“Prvi poljubac”.
Odmah je tu, na trgu Ironije.

Pitam koji je danas dan
crno-bjelog kelnera…
(Pošto znam koji je specijalitet,
kog dana na meniju…)

“Koji je danas dan…?!”
reče kelner…
“Mislim gospodine, da je danas
Patetični dan!”

“Bože!
Zakleo bih se da je danas
Očajni dan!
Kako prođe nedelja!”

Za Patetični dan,
obično je na meniju
“teška Glupost,
filovana s divljom ljubomorom”

“Moje omiljeno!”
- pomislih.
“Još nešto gospodine?!”
bio je ljubazan kelner.

“Možda… preliv od intriga,
s jednom toplom, sočnom laži!?”
“Mogu li Vam preporučiti
samosažaljenje uz to?!”

“Ko kuha danas?!”
pitah.
“Đavo, čini mi se…
ili Vaša bivša!
Ako joj je počela smjena?!”

“Daj! ‘Ajde!”

“A, za desert?!”

“Možda neki bol,
u predjelu grudi?!”

“Naravno gospodine… Sve za Vas!”


Ratko Petrovic




 
Interesantno
pozitivni glasovi: 11  |  negativni glasovi: 0

Napiši komentar:

Popodne je moje vrijeme,
kada ručam u restoranu
“Prvi poljubac”.
Odmah je tu, na trgu Ironije.
#2, 23.03.2010 - 23:36
vld (42)
*KISSING* *KISSING* *KISSING* *KISSING* *KISSING* *KISSING* *KISSING* *KISSING* *KISSING* *KISSING* *KISSING* *KISSING* *KISSING* *KISSING* *KISSING* *KISSING* *KISSING* *KISSING* *KISSING* *KISSING* *KISSING* *KISSING* *KISSING*
#1, 23.03.2010 - 20:04