Karike.com je društvena mreža koja ti nudi priliku da komuniciraš sa svojim prijateljima, upoznaš nove ljude, saznaš šta drugi misle o tebi i postaneš zvezda! Za korišćenje sajta uloguj se ili registruj! Besplatno je...
Cipsika blog

Koliko god se mi trudili da ne skrenemo sa samog sebi zacrtanog puta, uglavnom nam se nešto ispreči na njemu. Nešto čemu ne možemo da odolimo. I koliko god se trudili da održimo taj put ravnim, on počinje da vijuga I da polako skreće sa onog pravog. Ponekad se desi da skrenemo, da zalutamo, ali posle određenog vremena se opet vratimo na isti, dok neke staze kojima skrenemo ne vode do ove iste, nego stvaraju neki novi put, možda bolji, možda gori.

Imamo svoje principe I držimo ih se, koliko toliko, ali trudimo se. Uglavnom kažemo, samo još jednom, ništa neće da škodi. Neki jači karakter bi rekao. Ne! Dosta ne želim, ali neki slabiji bi rekao ne bi trebalo. Ali bi ipak uradio to.

Čovek kada drži dijetu, zna šta sme, a šta ne sme. I zna da će to zabranjeno ako okusi samo sebi naškoditi. Isto tako I ja. Znam da mi nešto ne valja, da mi to ne odgovara I da će to nešto samo meni odmoći, neće mi nikako pomoći, ali ja zbog tog jednog trenutka užitka u stanju sam da sve ostalo bacim u vodu.. Onda posle sledi kajanje, sledi izjedanje polako same sebe iznutra, ali se uvek nekako na kraju pomirim sa tim.

Ovoga puta, sam znala da nije trebalo, čak nisam toliko ni htela nisam ni želela, uopšte nije bilo kao pre, bilo mi je totalno svejedno da li će se desiti ili ne, na neki način I nisam htela uopšte da se desi. Ali želela sam da udovoljim tom sopstvenom hiru, svojoj sopstvenoj želji I da dokažem sebi da I sad mogu to, da još uvek mogu.

Nisam to uradila zato što sam imala želju, zato što mi je to bila potreba, nego jednostavno jer nisam imala šta drugo da radim, ili možda sam htela da vidim na čemu sam, da shvatim I da utvrdim kako se nosim sada sa time, I konačno shvatila da sam se oslobodila svega toga. Da me jednostavno ne drži stisnutu, onako na lancu, da me pusti da odem da odlepršam, ali čim mu se prohte samo zategne lanac I vraćam se. Ovoga puta tog lanca nema, otkinut je, odgrižen polomljen, I više nema tog mosta što nas spaja. Više nema mog zatvora. Sad sam slobodna da letim gde mi se prohte I sa kim mi se prohte, I ne možete da zamislite koliko mi se sviđa to…



 
Interesantno
pozitivni glasovi: 1  |  negativni glasovi: 0

Napiši komentar:

plus
#1, 12.04.2010 - 22:56
hvala.. :DD
13.04.2010 - 17:28