Karike.com je društvena mreža koja ti nudi priliku da komuniciraš sa svojim prijateljima, upoznaš nove ljude, saznaš šta drugi misle o tebi i postaneš zvezda! Za korišćenje sajta uloguj se ili registruj! Besplatno je...
sweetie93 blog
Lezim,zamishljena..Na licu trag osmeha,ali u meni je neki osecaj da neshto nije u redu..Kopam po mislima,zalazim sve dublje,i nalazim..Tebe..Josh uvek si tu..Odjednom osecam strashnu ljutnju..Pa shta i dalje trazish tu?Kako je moguce da nisam uspela da te "izbacim" odatle?Oci mi postaju sve vlaznije i u trenutku kada suza kane iz oka bolno shvatam...Toliko si postao deo mene,mojih misli,da te prosto nemoguce ukloniti te...Kao da si prishiven nekim tako jakim koncem za moje srce,da je prosto nemoguce pokidati ga.Ko god udje u moje misli,pa makar na neko vreme,nije dovoljno jak da te potisne.Ti si uvek tu,kao neki cuvar koji ne dozvoljava da iko udje u carstvo mojih misli i srca,u kome opet,vladash ti.
Neko ce pitati shta sam pokushala da uradim da bih te izbacila odatle..Refleksno bih odgovorila-sve.Ali,tada vishe nisam sigurna u to..Kopam dalje po mislima,trazeci odgovor..Nikada nisam bila od onih koji prosto pocnu da uzivaju u patnji,i koji ne znaju shta bi sa srecom kada bi je dobili..Ali,nekako je to sve postalo deo mene,bash kao i ti.I,iako pokushavam da izvucem sebe iz tog tamnog tunela da se vratim na pocetak i izadjem,neshto me vuce da podjem dalje,da vidim ima li svetla na drugom kraju...I tako ubedim sebe da ce mozda,nekada,neshto i biti...I tada se trgnem,jer shvatim..Ne mogu vecno ziveti sa poluosmehom,sa tugom,nadom..Moram otvoriti svoje srce za nekog,ko ce uspeti da mi vrati iskreni osmeh na lice,nekog zbog koga ce mi oci sijati,ali ne od suza..Nece to biti laka borba..Ali nikada se nisam predavala,pa necu ni u ovoj,najvaznijoj i najtezoj bici..Znam,ti cesh uvek ostatati deo mene,cak necu ni pokushati da se zavaram mishlju da cesh potpuno nestati..Samo,onda kada neko drugi uspe da udje u carstvo mojih snova,misli,zelja,tada cesh postati secanje,tek retki iznenadni i brzi bol u grudima,ali podnoshljiv.Predstoji mi duga borba,dugi i trnoviti put..Krecem polako..Prvih par koraka,poteza,su najtezi..Ali,nema mi druge,moram poci..Sreshcemo se mozda negde,nemoj me pozdraviti.Pusti me da predjem svoj put,da nastavim dalje da koracam...


 
Interesantno
pozitivni glasovi: 3  |  negativni glasovi: 0

Napiši komentar: