Karike.com je društvena mreža koja ti nudi priliku da komuniciraš sa svojim prijateljima, upoznaš nove ljude, saznaš šta drugi misle o tebi i postaneš zvezda! Za korišćenje sajta uloguj se ili registruj! Besplatno je...
Cipsika blog

Bilo je to prošlog leta, pored Dunava. Toliko sam želela da odem iz mog grada od njegove jednoličnosti, i ponavljana istih stvari iz dana u dan, viđanja istih ljudi i od jedne osobe, da mi je bilo svejedno gde ću završiti. Toliko mi je bilo mučno više da ostanem, da gledam njega kako okreće glave uvek za drugim devojkama, kako sam mu uvek druga i uvek ona koju pogleda kada nema nijedne u bizini.

Prijala mi je promena klime, promena grada, mesta uopšte.. Novi ljudi, kafići, nova sredina. Dogovor je bio da dođemo samo na vikend, samo vikend da ostanemo ovde, budemo tri dana i odemo kući jer mi je mama radila pa nismo mogli duže da ostanemo. Sa nama je išla i mamina prijateljica, bile smo kod nje u vikendici.

Vreme je bilo predivno kao stvoreno za kupanje i sunčanje. Natovareni torbama, peškirma i nečim za zanimaciju krenuli smo na plažu. Obožavam ovo mesto još kada sam imala samo godinu dana dolazim ovde, na ovu predivnu plažu i kupam se. Ali ovoga puta sve vidim drugačije. Tu je i moje društvo od prošle godine, nije potpuno ali se uvek neko nađe, javljam im se, pozdravljamo se razmenimo reči, tipa gde si šta ima novo, šta si radio, upisao, i tako to zavisi sa kim pričaš, ima nas raznih godišta.

Kao i uvek ostajemo poslednji na plaži uživajući u poslednjim zracima sunca koji nam se prelamaju na koži, neki čitajući knjige, neki igrajući karte, a neki odlaze na poslednje kupanje za taj dan. Ja sedim na plaži i razmišljam, pitam se šta li on sad radi, koja mu je sledeća na meti, koju sad gleda onako kako je mene gledao pre. Iz mog sanjarenja me prepade mamin glas koji me zove da krenem.

Vraćajući se ovom do sada meni nepoznatom ulicom, gledam okolo, skoro sve vikendice su pune, u nekima parovi, u nekima porodice, u nekima čak bake i deke, deca, mala, velika, tinejdžeri, sa roditeljima i sa društvom, momci i devojke. Za svakog po nešto. Preko puta naše vikendice je neko, mali dečak od oko tri godine trči i smeje se, juri loptu, otac mu je vraća, smejem se, tako je bezbrižan, javljamo im se i ulazimo unutra.

Posle nekog vremena izlazim iz vikendice, sveže okupana i sedam pored mame i Gage. Čuje se smeh ispred kuće, ali ne vidim ko je od žive ograde koja je toliko visoka da potpuno prekriva vidik, ali ti isto tako daje privatnost. Čuju se moji brat i sestra, igraju bagminton. Pokušavam da vidim gde su, a mama me pita. 'Šta već si ga videla?'. Zbunjena se okrećem i pitam, 'Videla koga?' . ' Pa dečka pored nas.' Gledam je i počinjem da se smejem. 'Onog, malog. Da mnogo je dobar frajer idem odmah da ga smuvam.' Odgovaram joj i izlazim iz dvorišta.

Okrećem se i gledam gde se nalaze moji. U tom trenutku se sledim. Potpuno sam zaboravila gde se nalazim, okrećem se ka mami sva zbunjena, a ona mi se smeje u stilu šta sam ti rekla. Okrećem se i posmatram. Onog malog dečka, malog frajera vodi još bolji frajer za ruku. Bio je bez majce, mojih godina, samo u šortsu, prvo što sam primetila je bila njegova građa, njegovo telo, prelepo izvajano, ali kada sam došla do lica tu sam se i zaustavila, sve ostalo sam zaboravila, imao je najlepše oči koje sam do sada videla. Zelene.Ali me one nisu još uvek primetile.

Nisam mogla da verujem. Uštinula sam se za svaki slučaj. Bolelo me je. Htela sam da pobegnem, da nestanem.Ne zbog toga što sam bila nesigurna u sebe, ne, bila sam zadovoljna sama sobom, mojom građom, osobinama, svime. Nego nisam želela da me vidi, htela sam još da posmatram da parim oči.Mali dečak okrenuo se i pokazao na mene trčeći ka meni, ali nije imao ni dve godine tako da nije mogao dašeta sam, tako da je povukao njega. On se okrenuo. Pogledao me je i nasmejao se rekavši. 'Nisam ni sumnjao, tako se zaleti samo kad vidi dobru devojku, obožava lepe devojke. Sve je na ujku.'

U ovoj rečenici mi je rekao sve ono što sam htela da znam. Nasmejala sam se i odgovorila. 'Pa zna šta je kvalitetno. Inače ja sam Milica.' Prišao mi je i pružio ruku gledajući me u oči. 'Stefan, drago mi je.'

Sledećeg dana smo bili nerazdvojni, saznala sam da smo isto godište, da je razlika samo 11 dana. Bilo mi je predivno, išli smo zajedno na plažu, šetali sunčali se, kupali prskali se i nije nam bilo dosadno. Meni nije bilo dosadno, nisam ni o čemu mislila on mi nije bio na pomisli uopšte samo je Stefan bio tu. Samo sam njega videla, a koliko sam mogla da primetim i on samo mene. Nije odvajao pogled.

Uveče smo izašli zajedno, šetali smo pričali smejali se i na kraju završili na plaži gledajuću u vodu na kojoj se presijavao mesec, beo okrugao i veliki. Bio je pun. Nebo puno zvezda. Pričali smo o raznim stvarima, izvlačili smo teme i razgovor se nije prekidao. Legla sam da gledam zvezde, stavila sam glavu u njegovo krilo uuživala, zažmurila i razmišljala koliko sam srećna koliko ispunjena mirna i koliko želim da zaustavim vreme da stane. Da ne dođe ta nedelja, kada ću morati da krenem nazad, da odem odavde, za samo dva dana.

Otvorila sam oči i pogledala ga. Bio je zamišljen i zagledan u vodu, odlutao je negde isto kao i ja. Kao da je osetio moj pogled pogledao me je i upitao. 'Kada ideš kući?' Okrenula sam glavu, mislila sam da neće da pita to, da neće da prekine ovu magiju. Znala sam da on ostaje dopetka, toliko puta mi je rekao to, ali kako da mu kažem da ostajem samo do nedelje. ' Do nedelje', odgovaram, 'krećem prekosutra.' 'Što tako rano?' Nisam imala snage da odgovorim samo sam slegla ramenima.

Uživali smo još malo u ovoj predivnoj noći i krenuli kući. U povratku me je zagrlio i tako smo išli do vikendice. Sledeći dan smo takođe proveli zajedno, bili na plaži igali karte, kupali se, davili se i skakali u vodu. Veče takođe. Opet smo otišli na naše mesto kao i predhodne večeri. Na kamen udaljen od ostatka plaže, izolovan. Vetar je duvao, ali je noć i dalje bila vedra i topla. Pogledao me je i sklonio pramen sa moje kose.

Znali smo da nam je ovo poslednje veče ovde, da ću sutra ja da odem nazad za moj grad, a on u petak za svoj, bilo smo svesni činjenice da je ovo poslednji put da ćemo se videti. Kasnije će nam se putevi razići u različitim pravcima i možda će se nekada ukrstiti ponovo, ali mi nećemo biti isti.

Nasmejao mi se i sagnuo se da me poljubi. Nisam se opirala jedva sam dočekala. Uzvratila sam mu. Bilo je predivno, a isto tako se osećao ukus rastanka, kod mene i ukus boli. Pitala sam se, šta se to desilo sa mnom da li sam stvarno toliko prokleta u ljubavi, da li se to Bog poigrava sa mnom, da kad god mi se neko svidi nešto se desi, nešto što me povredi. Da li je to put kojim moram proći da bih pronašla sebe, ili jednostavno jedna od etapa koje će mi kasnije pokazati koliko vredi koja ljubav, ili mi se to jednostavno desilo da bih zaboravila njega. Da bih shvatila koliko je on u celoj toj priči mali, beznačajan i koliko njegovo ime uopšte ne ide uz ljubav.

I dan danas posle skoro 2 godine. I dalje kada pomislim na ljubav pomislim da Stefana i trenutke sa njime. Tih 5 dana koje smo proveli zajedno bili su mi najlepši dani ikada provedeni sa bilo kime. Ostali smo duže, Gaga moj brat sestra i ja. Do srede smo bili tu, ja po ceo dan provodeći vreme sa Stefanom. Koristeći svaki minut kao da mi je poslednji jer to i jeste bilo. I sada kada mi opet naviru sećanja na te dane, ne mogu da ne zaplačem, koliko od boli što je bilo tako kratko koliko i od sreće. Jer da možda nije bilo tako kratko ne bi bilo ni tako snažno, i ne bi ostavilo tako dubok koren i uticaj na mene. Nismo se videli opet posle, čuli smo se neko vreme onda je i to prestalo, bila sam povređena i ožalošćena, Nije odgovaro na moje poruke nije se javljao. Pitala sam se šta se to desilo, šta sam to uradila da tako nestane. Odjednom.

Saznala sam posle tri meseca. Bio je pao sa motora, bio je u bolnici zato se nije javljao. Te noći plakala sam. Toliko da niko nije mogao da me smiri koliko god se trudili. Te noći nestao je deo mene, zaključala sam ga, i ostavila tamo. Sada opet posle toliko vremena sam ga opet otvorila i opet se toga setilai shvatila da su ta ljubav i ta bol i dalje prisutni tu, u istoj snazi kao i tada.


Tagovi:

 
Interesantno
pozitivni glasovi: 2  |  negativni glasovi: 0

Napiši komentar: