Karike.com je društvena mreža koja ti nudi priliku da komuniciraš sa svojim prijateljima, upoznaš nove ljude, saznaš šta drugi misle o tebi i postaneš zvezda! Za korišćenje sajta uloguj se ili registruj! Besplatno je...
brmbrm blog

Prica o tri mala praseta...ustvari nije ali mi se dopada taj naslov...:):):)

“Ti si ostvarenje snova za ovu instituciju, bas takvog kao sto si ti smo cekali godinama” govorio je Branko uzbudjeno ”Zbog ovoga sto si ti uradio, ja sam i poceo da radim ovaj posao.Verovao sam uvek da ljudima treba dati sansu, nikad nisam gubio veru u COVEK. Mozda ti to zvuci naivno i sigurno ti je smesno ali sam ja bio duboko ubedjen da sve vas ovde mogu popraviti ili bar neke od vas…verovao sam uvek da da ako jednog coveka spasis i otrgnes ga od zla da si time spasio i celo covecanstvo…”

Sve vreme dok je pricao pogled mu je bio prikovan za naslovnu stranu novina. Velikim zamascenim slovima bilo je napisano:” Sticenik KPD spasao zivot 10-ici ljudi”, dok je nesto manjim slovima u podnaslovu bilo ispisano:”Neustrasivi maloletni M.M izlazuci svoj zivotopasnosti izvukao 10 ljudi iz zapaljenog autobusa”

Trljajuci velike, oznojene dlanove o napuklo i okrnjeno staklo stola, Branco setnim glasom nastavi, ne obaziruci se na pognutu glavu i skruseno omlitavelo telo M.M. koje se skupilo u rasklimanoj stolici ispred njega:” Radim vec 25 godina kao vaspitac i nikad do sada nisam doziveo ovako nesto. Nisam video nijedno dete koje je bilo vredno truda ali nisam odustajao, trudio sam se da ih usmerim i uvek je to bilo pisanje uz vetar…ali znao sam da ce se pojaviti neko ko vredi, kome cu moci da pomognem.” Branco usplahireno ustade i cilim korakom pridje prozoru ”zato uvek i govorim ostalima da batine ne pomazu, da se silom nista ne postize. Rekli su mi i da te kaznim posle hongo incidenta, da ti ne dozvolim izlaske u grad, a da nisam, ti jadni ljudi bi izgoreli.” Ponovo se vrati do stola u jednom skoku i procita jos jedan deo teksta:” Dok su prolaznici uplaseno posmatrali kako autobus GSP-a gori, hrabri M.M. je utrcao u plamenu buktinju i izvukao 10 osoba, medju kojima i vozaca, spasivsi ih sigurne smrti”. Zadovoljan onim sto je procitao, sa smeskom na licu, Branko se zavali u ispucali tapacirung siroke stolice:”Danas su ljudi kao misevi, uplaseni i nesigurni, ne reaguju na ono sto se desava oko njih, svako se boji za sebe i svoju jadnu guzicu, oni bi svi pustili te ljude da izgore a moj sticenik je utrcao u vatru da ih spasi. Svi oni zajedno ne vrede koliko jedan nokat na tvojoj ruci”

M.M. se promeskoljio, negodujuci, ne usudjujuci se, ipak, da podigne glavu. Sedeli su tako par minuta, Branco zagledan u memljiv zid, zadovoljan samim sobom, celom situacijom i nezvanicnim priznanjem svog napornog rada i M.M. poguren i mucen nekom nelagodnom tajnom koju se ne usudjuje izneti u tisinu sobe.

“Ja…” prekide M.M Brankov osecaj licne pobede a za njega mucno cutanje:”ja to nisam zasluzio…”

“Sta nisi zasluzio?” odsutno rece Branko, i dalje opijen hvalospevima iz clanka.

“To…te reci…novine, clanak…ja…ja nisam” isprekidano i zbunjeno nastavi M.M.

“Kazi slobodno sta ti je na umu…’ajde majku mu, nije sad vreme da budes lazno skroman” bodreci ga, rece mu vaspitac.

“Usao sam…ja sam te ljude…ja…ja sam ih” M.M. nastavi podjednako izgubljeno, privlaceci sve vise Brankovu rasutu paznju, pa se on osloni laktovima na sto, kao da ce sa lica procitat o cemu M.M. prica” odzepario sam ih…zato sam usao…”

Branko se stroposta nazad u stolicu, razrogacenih ociju, u neverici koja se rasirila po celom njegovom telu. Ucinilo mu se za trenutak da ne moze da se pomeri, da su mu obamrli svi misici u rukama i nogama, osecao se kao da je ranjen, proboden nekakvim ogromnim kopljem i ostavljen da istruli u staroj budjavoj stolici. Cinilo mu se da se iznutra besumno cepa i da jedan deo njega nestaje i bledo, odlazi zauvek od njega…

“Nisam ja namerno” nastavi bojazljivo M.M.” takav sam…a oni onako bespomocni”

Ove reci razbesnese Branka i skoci kao razjarena zver na M.M. udarajuci ga svojim ogromnim sakama:”Takav si, je li? Ja te branim kad si odzepario vaspitaca Milana, zalazem se za tebe, zrtvujem se a ti tako! Pljackas neduzne i nastradale ljude! Stoko jedna mala…”

Udarci su pljustali nekoliko minuta, bes se nikako nije stisavao, i provaljivao je iz zapenjenog Branka svom silinom, dok su njegove velike sake obrusavale ka mrsavom, koscatom telu M.M., oluja teskih samara i potmulih udaraca besnela je u polumracnoj sobi dok iz zarko-crvenih otoka, nije pocela da curi krv, gusta i potamnela. Branko se isrcpljen zaustavi i tek onda pogleda unakazenog sticenika…Branko se odjednom trgnu i pokusa da odagna te slike iz glave. Da, pozeleo je da skoci na njega kao razjarena zver, da ga unakazi od batina, ova prethodna misao i slika koja mu se ukazala, delovala mu je tako stvarno, stvarnije nego ikad, kao da se upravo dogodila, sve je izgledalo kao da se i desilo pre svega desetak sekundi. Zato on pogleda M.M., pa svoje sake i kad vide da na njima nema nikakvih tragova i da sticenik skrusen i nepovredjen sedi pred njim, on se malo pribra. Bilo bi i logicno da je tako nesto uradio ali on nije mogao da udari sticenika, kako pre 25 godina tako i sad. Prosto, on je bio takav kao sto su oni bili takvi kakvi jesu, cak i kad su pljackali unesrecene ljude, pretvarajuci se da ih spasavaju.

Zato samo odmahnu rukom i pokaza mu vrata, nemocan, pobedjen, slomljen i ispraznjen. Tisina je ponovo zavladala pretrpanim, prasnjavim i propalim sobickom, prosula se po svim pohabanim i dotrajalim stvarima i po njemu, koji je bio jos pohabaniji i nepotrebniji od bilo koje iscepane knjige, naprsle lampe ili komadica starog parketa u ovoj nazovi kancelariji, u ovom nazovi domu, osim kog nije imao nijedan drugi. Samo za mesto koje zovemo domom on nikad nije ni zudio, nikada ga stvarno nije ni zeleo, on je ziveo za svoje snove, koji su se upravo rasprsli pred njim, kao maslacak pred lakim prolecnim vetrom. Covek bez snova i sam je sebi suvisan i zato ga je zabolela ta praznina koja se rasirila u njegovoj duplji i koja se tako lepo poklopila sa prasnjavom tisinom koja g aje cvrsto zgrabila, dok se napolju necujno, na sve sto zivi i dise spustao mrak


 
Interesantno
pozitivni glasovi: 9  |  negativni glasovi: 0

Napiši komentar:

#1, 05.05.2010 - 15:17
Ma bezveze...
14.05.2010 - 12:25
 

Korisnik
offline
offline brmbrm (40)
Srbija, Beograd, Beograd



Blogovi: tagovi
nema tagova