Karike.com je društvena mreža koja ti nudi priliku da komuniciraš sa svojim prijateljima, upoznaš nove ljude, saznaš šta drugi misle o tebi i postaneš zvezda! Za korišćenje sajta uloguj se ili registruj! Besplatno je...
sweetie93 blog

Stajao je tamo,kraj one cuvene breze i nestrpljivo cekao..Cupkao je i shetao,ocekujuci nekog...Odjednom,lice mu se ozarilo,ugledao je nekog u daljini..Prilazila mu je nasmejana devojka i bacila mu se u zagrljaj...Gledali su se dugo,i cak odavde mogla je videti taj blesak u njihovim ocima...Uzeli su se za ruke i krenuli...Posmatrala ih je sve dok nisu postali tek 2 tackice na zalasku sunca...Suze su joj krenule,a knjiga koju je drzala,pala je i listovi su se rasuli po vetru...Krenula je da ih pokupi,ali je zapela i pala..Nije ustala,vec je nastavila da lezi na toj travi,okruzena poljskim cvecem...Suze su joj kupale lice...Zavidela je onom paru i njihovoj sreci...U svoju vishe nije verovala..Kroz glavu su joj prolazile slike,tako zive,tako stvarne..Setila se onog dana...Grlila ga je i mislila,kako konacno ima ono shto zeli,nekog ko ce je voleti,i ko ce nju..Secala se,kako je tog dana,kada se vracala kuci,osmeh titrao na njenim usnama,ukus njegovog poljupca kojim se sladila...Ali njegovih par reci srushilo je sve...Sada su njene usne bile izvijene u bolu...Onom,koji ne prestaje,vec postaje sve jaci vremenom..Pitala se,shta je tu bilo pogreshno?Pa da,pogreshno je to da ona konacno bude voljena i srecna...Srecu je dotakla,na jedan mali trenutak,a onda joj je bila otrgnuta...Kao da joj se neko ruga,da joj neshto shto najvishe zeli,tek da oseti to,i onda joj hladno to oduzme,dajuci joj do znanja da ona to zapravo nikada nece imati...

Epilog ovoj prichi...

Nisam tip osobe koji moze da se zavuche u neki ugao i tamo vechno pati...(iako mozda ne izgleda tako pored ovih pisanija..)Plakacu kada mi se plache,smejati kada je neshto smeshno...Necu dozvoliti svima da vide moju tugu...Shto ne znachi da ne osecam veliki bol...Samo,lechim samu sebe izbacujuci sve iz sebe,svoja osecanja na papir,pisajuci priche,pesme,najgoru patetiku od koje se i sama jezim kada nisam u toj fazi,crtajuci...Oslobadjam bol na taj nachin,olakshavam dushu...Hodajuci ulicama,druzeci se sa prijateljima,nece zasijati suza u mom oku...Strancu necu pokazati svoj bol,prijatelju necu biti teret...Kada me savlada ta tupa praznina u srcu,pusticu suze da liju dok ne presushe...Ali to je to...Posle toga se dizem,i krecem dalje...Bol ostaje,ali vreme ga polako brishe...Ne odustajem od potrage za srecom...Iako znam,bolece mnogo puta,mnogo jache nego sada,ali sve je to zhivot...



 
Interesantno
pozitivni glasovi: 2  |  negativni glasovi: 0

Napiši komentar:

ivanna-du (32)
ehh,svaki put kad padnemo dignemo se jaci......koliko god tesko idemo dalje...
#2, 24.05.2010 - 21:26
tako mora...bice srece i za nas.. :********
24.05.2010 - 21:30
ivanna-du (32)
predobro!svaka cast!



=*******
#1, 24.05.2010 - 21:19
hvala mila!nazalost ispisano tugom,ali,bice bolje...
24.05.2010 - 21:25