Karike.com je društvena mreža koja ti nudi priliku da komuniciraš sa svojim prijateljima, upoznaš nove ljude, saznaš šta drugi misle o tebi i postaneš zvezda! Za korišćenje sajta uloguj se ili registruj! Besplatno je...
biba66 blog
Абортус је убиство. Нема никакве сумње. И то је најсвирепије могуће убиство. То је напад на живи организам у живом организму; живи организам који не може да се брани. То је удар на крв наше крви, на кост наше кости. То је удар на Духа Светога. Абортус је удар на сам Живот.

Да пођемо најпре од објашњења абортуса и неких медицинских чињеница. Абортус је насилни и намерни прекид трудноће. У највећем броју случајева се изводи на два начина: такозвани D&E (дилатација и евакуација) и D&X (дилатација и екстракција). Други метод се разликује од првог по томе што се дете из материце уклања недирнуто, док се код првог дете најпре раскомада у материци (какав ужас!) а затим у деловима вади напоље. Дете се убија исисавањем можданог ткива кроз шупљину на лобањи коју лекар-абортер (какав је то лекар) прави тупим маказама. Који метод ће лекар применити зависи пре свега од старости плода. Абортери сматрају да дете старије од 26-32 недеље треба убити и извадити применом D&X методе, због жилавости већ прилично формираног тела. Дакле, у првој методи се дете најпре раскомада, а у другој се вади практично цело. Тема овог текста није објашњење самог процеса абортуса, тако да је даље ширење приче непотребно. Наравно, абортус са тачке медицинске етике не сме и не може бити прихватљив. Два основна мотива ове етике кажу: primum non nocere – најпре не нашкодити, и primum est adiuvare – прво је помоћи. Ако имамо у виду све здравствене последице које абортус изазива код породиље, као што су: смртност је 3 пута већа него код порођаја; пробијања материце се дешавају у 1% случајева као смртоносна компликација; као последица абортуса у 10% случајева долази до изостанка, а код 74% до озбиљног смањења менструације; на 100 побачаја касније се јављају 1-2 ванматеричне трудноће; а на 100 ванматеричних трудноћа спонтани побачај настаје у 40-65 случајева; неплодност се јавља у 5-6%; настају психички проблеми – губитак полног нагона, смањење воље за живот и рад итд., јасно је да се извођењем абортуса грубо крши први принцип медицинске етике. Други мотив је још јаснији. Лекари никако не помажу жени тако што спроводе абортус, осим можда у случајевима када су медицинске индикације сувише јаке, односно онда када даље продужавање трудноће доводи мајчин живот у питање. Тада се у принципу поштује живот мајке као неприкосновен, између осталог и зато што она може поново да рађа. Требало би још, са становишта етике навести и део Хипократове заклетве у којој се каже: “Нећу дати ниједној жени песаријум како би побацила”. Лекари би над овим требало добро да се замисле. Право питање је откуд толико абортуса и коме је пала на памет тако морбидна идеја да утробно чедоморство, како наша Црква означава абортус, озакони? Прави одговор лежи, хтели ми то да признамо или не, у систему вредности свима већ познатом под називом Нови светски поредак. Тај сатански поредак је себи за циљ поставио уништење свега онога што је чинило стубове носаче претходног поретка, којег ми са ове временске дистанце називамо традиционалним. Један од најважнијих стубова носача тог традиционалног поретка је била породица. Било је дакле потребно уништити породицу, свим средствима, по Макијавелијевој максими да циљ оправдава средство. Зато је тај НСП, утемељен на либералним основама измислио такве ноторне глупости као што су слобода одлучивања, људска и грађанска права и слободе, права жена итд. Развијајући полако али сигурно себичност међу људима, успели су не само да окрену људе једне против других, већ и да створе такав систем вредности у коме је нпр. дизање руке на себе ствар и право избора појединца. Одузимајући прерогативе које припадају Богу, и стављајући их у руке обичног човека, притом знајући за несавршеност човека као бића, а наводно у име хуманизма, НСП је достигао и свој најстравичнији домет: легално убиство нерођеног детета. Тај врли нови свет нерођено дете посматра само као још један орган мајке, те се стога он може и одстранити, попут зуба или слепог црева. Тако су генерације и генерације лекара училе. Но данас, све више тих и таквих лекара, почиње да увиђа да је њихова функција слична функцији врачева из примитивних племена. Као што су они приносили крвну жртву својим божанствима, тако и ти лекари-абортери својим језивим послом приносе жртву Новом светском поретку оличеном у Златном телету. Ко зна, можда је циљ планера НСП-а био да некадашње сатанистичке ритуале преобрате у неки вид легалног приношења крвне жртве, па су тако измислили абортусе. Можда је смисао абортуса приношење жртве Нечастивом? Запитајмо се да ли је то прави разлог постојања легалног утробног чедоморства. Можда знате, а можда и не, да се уместо назива абортус све чешће употребљава један други назив за утробно чедоморство, и то пре свега међу младим девојкама: чишћење. Невероватно. Чишћење од чега? Од трудноће? Пре ће бити да је абортус прљање, а не чишћење. Колико је мени познато, чисти се нешто што је прљаво. Ако је прљав плод, биће прљав онда и човек. Извините, али ја не могу да људе посматрам као нешто прљаво. И не само људе. Па и наш Господ, Спаситељ је рођен као човек. Да ли то онда значи да је Богородица, пресвета и пречиста била прљава? Неће бити. Абортус не треба посматрати као самосталну појаву, већ као компликацију једног много ширег проблема који нас као нацију притиска. То је проблем беле куге. Нека следећи податак говори уместо већ изговорених и записаних речи на ову болну тему наше садашњости: 1389. године, пред Бој на Косову, живело је 5 милиона Срба. Данас нас са све расејањем, нема ни 10 милиона. Енглеза је исте године било око 2 милиона а данас их има око 200 милиона. И поред ових драматичних података, ипак се код нас масовно врше абортуси. Да будем прецизнији, доминантни метод контроле рађања у Србији представљају управо абортуси (што не значи да су контрацептивне пилуле или спирала мање зло. Обе ове методе не спречавају зачеће, већ убијају заметак, што их чини подједнаким злом. Ако и спречавају зачеће, а има и таквих, онда онемогућавају Божју вољу). Према подацима Републичког центра за планирање породице, у Србији се годишње изврши између 100000 и 200000 намерних прекида трудноће. Но, не пријављују се сви абортуси надлежним службама, тако да се та бројка подиже и на читавих 300000 абортуса. И како се тај, ипак надлежни центар односи према овом проблему? Ево како. Они саветују да се млади требају подстаћи на размишљање о контрецепцији! Они дакле кажу: Девојке, зашто би сте се ви мучиле и ризиковале бројне компликације после абортуса? Него лепо ви узмите контрацептивне пилуле и убијте тај “орган” вашег тела пре тога. Нису се сетили да кажу: Децо, немојте ступати у сексуалне односе пре брака. Идите код вашег свештеника, нека вас подучи хришћанском животу, молите се Богу да одагна страст и саблазни од вас и сачувајте и себе и своју част до момента када треба да ступите у Свету заједницу брака. Не, то им није пало на памет, јер су и они одгајани читав свој живот у деструктивном и сатанском либералном поретку, па за боље и не знају. Но, не требамо их осуђивати, већ их требамо враћати на прави пут, као што доликује правоверним хришћанима. Либерални став о абортусу Либерални став о абортусу почива на два темеља: први је право жене да слободно располаже својим телом а други деперсонализација плода, односно одузимање плоду статуса личности. За први темељ су у почетку узимане чисто медицинске индикације, као што су анатомски уска карлица или хидроцефалија плода, када евентуални порођај детета доводи мајчин живот у питање. Касније, негде почетком 19. века се појављују и социјалне индикације. Најпре су то биле силовање, велико сиромаштво, сношај као резултат обмане и инцест. Али ове индикације су временом постајале све бројније и чини се да се и дан данас измишљају нове као што су жеља мужа, планирани број деце, па и такви разлози као што су смрт мужа за време трудноће, развод за време трудноће, лишавање права материнства, боравак жене или мужа у установама где су лишени слободе итд. У Русији од 1996. постоји проширени списак индикација за абортус где спадају и незапосленост жене или мужа, нерешено стамбено питање, живот жене или супружника у колективном смештају итд. Чини се да разлози чисто материјалне природе добијају примат над питањем самог живота, што је врло карактеристично за либерални поредак, и то не само по питању абортуса, већ по свим животним питањима. Овај темељ показује сву слабост либералне идеологије. Као и у свему осталом, либерална мисао поставља човека у средиште система вредности, стварајући човекобога уместо Богочовека, и каже да човек (у овом случају жена) има слободну вољу да одлучи шта јој је чинити са својим телом. Но, они заборављају да је човек и створен као биће са слободном вољом и да је њихова тврдња бесмислено понављање исте поставке која је важила и важи и у хришћанству. Али, у хришћанству постоји још нешто што либерализам упорно избегава: правилно усмеравање те Богом дане слободне воље. “Све ми је слободно, али ми није све на корист”, речи су апостола Павла. Да би избегли овакав однос према праву жене да располаже сопственим телом, идеолози либерализма покушавају да од утробног чедоморства направе морални принцип. Имајући у виду да са метафизичког аспекта темељ либерализма чини натуралистичко-материјалистичка антропологија, која човека посматра као “психоматеријалну телесност” или чак “тело од тела” (Ф. Ниче), јасно је да у либерализму не постоји морални проблем извођењу абортуса. Други темељ либералног става о абортусу је одузимање личности плоду, деперсонализација плода. Зашто је ово важно? Важно је зато, што се људски морал не базира на односу човека према стварима или животињама и биљкама, већ само на односу једног човека према другом човеку. Стога, ако плоду одузмете оно што га чини човеком, а то је управо његова личност, онда неће бити ни моралног проблема, како за труднице, тако ни за лекаре-абортере, па ни за друшво у целини.

Постојале су и постоје многе теорије о томе како спречити абортусе, имајући притом у виду сложеност друштвених односа који данас владају. Једна од важнијих је и она коју је дао Ј. Либерман још 1914. године: “Дајте жени једнак положај у друштву у односу на мушкарца, повећајте поштовање према њеној личности, уништите презир према ванбрачној мајци и њеној деци, створите услове који обезбеђују егзистенцију свој деци која се рађају, признајте право на материнство и штитите га, васпитајте код поколења која стасавају поштовање према институту материнства, обезбедите сваки мајку за време трудноће и дојења детета – па неће бити никакве потребе за кривичном репресијом ради очувања природног прираштаја становништва и друштвеног морала…и наступиће оно блажено време када лекари неће бити у прилици да абортусу прибегавају…јер им се (с ретким изузетком) ради тога нико неће ни јављати”. Колико год ова теорија лепо звучала, у пракси је стање потпуно другачије. Управо су сви ови набројани фактори допринели само да жена више размишља о каријери, својим правима, уопште социјално активном животу, што у комбинацији са незајажљивошћу либералне економије која захтева максималан рад и мушкараца и жена, ради остваривања што већег профита, даје једну ужасну слику непрестане “јурњаве ОД живота” а не за животом. Хришћански став о абортусу Какав је однос православља према питању абортуса најбоље илуструје само рођење Спаситељево, које је најављено преко Светог Архангела Гаврила Марији Богородици: “Радуј се благодатна! Господ је с тобом, благословена си ти међу женама.”( Лк. 1:28) и даље: “И ево зачећеш, и родићеш сина, и надјенућеш му име Исус”( Лк. 1:31). А у другој књизи Мојсијевој се каже: “Ако ли се догоди смрт (уколико неко удари трудну жену па убије нерођено дете – прим. Н.З.), тада ћеш узети живот за живот”.( 2. Мој. 21:23). Канонским се сматра и мишљење Св. Василија Великог, који каже: “Оној која намерно уништи плод зачет у утроби својој, треба судити као за убиство”. Црква на зачеће и рађање, и у склопу тога абортус, гледа само и никако другачије до из угла брака, као свете заједнице, односно Свете тајне. Више о томе се може наћи у књизи Патријарха српског господина Павла “Да нам буду јаснија нека питања наше вере”. Ја ћу овде навести само неке делове из поменуте књиге. “О спречавању зачећа и рођења у браку, проф. Тројицки директно каже: … нема никакве могућности, са гледишта хришћанског учења о браку, изаћи у сусрет модерним погледима односно слободе вољног побачаја и превентивних мера против зачећа.”; “Свети Атанасије Велики упоређује са блудницима и прељубочинцима брачнике који у браку не мисле на рађање, него траже насладу: Блажен је ко носи слободни јарам у младости својој и служи се природом за рађање деце. Ако ли ради похоте, примиће плату за блуднике и прељубочинце.”; “А старохришћански спис Апостолске установе каже: Недолично је да љубитељ Бога буде љубитељ уживања.”; Проф. Тројицки такође каже: “… хришћанско учење о браку допушта полни сношај само са генеративним циљевима.” Патријарх Павле закључује: “Од еванђелских времена до данас, кроз целу историју Цркве, можемо разумети да је уздржање једино морално дозвољено средство да се не рађа, како ван брака, у монаштву и целибату, тако и у браку. Од свију својих чланова у браку Црква тражи повремено уздржавање од брачних односа: ради поста и молитве, у доба женине трудноће и др. У позним годинама брака, поготову кад жена пређе климактеријум, то треба да је редован начин брачног живота свију искрено верујућих.” Из ове књиге бих издвојио заиста фантастичне мисли Махатма Гандија, који је писао баш о овој нашој теми: “Жена мора престати да себе сматра објектом мушкарчеве пожуде… Да није мушкарац, у својој слепој себичности, скршио женину душу, и да она није подлегла уживањима, свету би показала бескрајну снагу скривену у себи. Немојте се кинђурити, не употребљавајте мирисе од лаванде. Ако хоћете лепо да миришете, тај мирис мора излазити из ваше душе; тада ће те освојити не мушкарца, већ човечанство. По мом мишљењу, за лепши пол је увредљиво да се због њега подржава контрола рађања путем вештачких средстава. Мушкарац је већ довољно понизио жену својом пожудом, а вештачки методи, без обзира на добронамерност њихових присталица, још више ће је понизити… Најмудрији међу протагонистима контрацепције (за коју смо већ рекли да подједнако зло – прим Н.З.) мислим да је ограничавају на удате жене које хоће да задовоље сексуалне прохтеве мужа и своје, не желећи децу. Сматрам да је таква жеља неприродна људском роду, а задовољење те жеље штетно за духовни напредак људске природе… Има две врсте сексуалног васпитања – једно служи контроли и савлађивању сексуалног нагона, а друго га подстиче и храни (такво је данашње сексуално васпитање – прим. Н.З.). Оно које служи контроли и савлађивању сексуалног нагона треба да буде део дететовог образовања, а оно друго је штетно и опасно и зато га треба избегавати.” Дакле, са ког год аспекта да обратимо пажњу на проблеме везане за абортус, било да су то проблеми медицинске етике, здравствених компликација, ставова Православне и других хришћанских Цркава, па чак и са аспекта једног нехришћанина, какав је славни Махатма Ганди, видимо да је абортус само још један велики апсурд времена и друштва у коме живимо.

Абортус – утробно чедоморство
Аутор: др Немања Зарић, Објављено: 01. 09. 2007.
Преузето са сајта Покрет за живот




 
Interesantno
pozitivni glasovi: 16  |  negativni glasovi: 0

Napiši komentar:

ok
#4, 04.06.2010 - 10:30
FERIBOT (32)
STVARNO, BLOG ME JE OSTAVIO BEZ REČI I BEZ KOMENTARA....
#3, 03.06.2010 - 15:58
Не мораш да коментаришеш, али се потруди да имаш више деце, јер они су наше највеће богатство.
04.06.2010 - 11:34
FERIBOT (32)
OSTAJEM BEZ KOMENTARA... SVAKI KOMENTAR JE SUVIŠAN... ABORTUS JE UBISTVO...
#2, 03.06.2010 - 15:57
nemarom ili...kako god lekari mi uzese dva andjela. Veliki sam protivnik abortusa OSIM ZBOG ZDRAVSTVENIH RAZLOGA!
Sve sam rekao i covek koji nema 3 ili vise deteta je samozivnik-kako bi rekao nas narod.
Greska je tvrditi da nema para za skolovanje, odecu, obucu,.....
Moji klinci iznosise odecu, obucu i mogli su istu da niose jos bar dva deteta. Ima stvari koje nisu ni posteno oukli-pogotovu za bebe i sl. Znaci 3 pa i vise i onda bi bar prosirenom repodukcijom bilo vise nas a sebicnoscu da jedincetu omogucimo najbolje ( A STA JE NAJBLJE I DA LI I NJEMU MOZEMO PRIUSTITI I DEO NAJBOLJEG) nas narod se gasi.

Hvala na lepoj poruci bloga.
Pozzzzzzzzzzzzzzzzzzzz
#1, 03.06.2010 - 15:47
Ја имам троје и можда бих имала још да сам могла да родим, али на жалост нисам. Сматрам себе богатом особом (не материјално), баш због своје деце која су лепо васпитана и послушна. Када говоре о томе да имају једно дете да би му све приуштили, треба им рећи истину, да су саможиви и да му ништа нису приуштили, јер када њих не буде то дете ће бити само без икога свога, неће имати са ким да дели ни радост ни жалост.
04.06.2010 - 11:33