Karike.com je društvena mreža koja ti nudi priliku da komuniciraš sa svojim prijateljima, upoznaš nove ljude, saznaš šta drugi misle o tebi i postaneš zvezda! Za korišćenje sajta uloguj se ili registruj! Besplatno je...
biba66 blog

Радомиру и Радмили

Понекад пожелим да сам сиви соко,

да се винем под облаке високо,

па да душу своју ја небу отворим,

да му кажем како стално сузе бројим.

Живот ме никад мазио није,

у срцу моме само бол се крије,

навикла сам увек само да губим,

са несрећом својом увек да се будим.

Јутрос сам опет сузе обрисала,

своју сам сестру ја ноћас сањала,

та рана за њом највише ме боли,

јер душа не може још да је преболи.

У сновима мојим пронашла је брата,

Бајо јој отвори дивна рајска врата,

гледа га нежно и у очи љуби,

тај бол за братом моју Раду уби.

Губитак брата није преболела,

јер њега је више од себе волела,

пуче јој срце сломљено од туге,

па нама зацрни ове дане дуге.

Пролазе дани и године ће проћи,

а ја ћу сањати као ове ноћи,

опет ћу ујутру брисати сузе,

жалићу за њима, јер их Господ узе.


Песма је посвећана мом брату Радомиру који оде млади сеструи Радмили, која није то могла да преболи, већ је испустила душу непуну годину након њега.




 
Interesantno
pozitivni glasovi: 8  |  negativni glasovi: 0

Napiši komentar: