Karike.com je društvena mreža koja ti nudi priliku da komuniciraš sa svojim prijateljima, upoznaš nove ljude, saznaš šta drugi misle o tebi i postaneš zvezda! Za korišćenje sajta uloguj se ili registruj! Besplatno je...
iva13 blog

Jutro je…
Lepo, letnje…protezem se u krevetu i izlezavam nekih sat vremena… volim da uzivam u zracim sunca koji obasjavaju moju zguzvanu postelju…
Svakog jutra se budim sa nekim vedrim i lepim mislima… “ovaj dan ce biti bolji od svakog prethodnog…” i sa osmehom na licu i srecom u grudima ustajem…
U ispijanju svoje prve jutarnje kafe, shvatam da nije bas sve onako optimisticno i sareno kao sto moj um proizvodi sliku… da li mi je to neki odbrambeni mehanizam da bih uopste ustala iz kreveta ? Ne znam… ali ocajnicki zelim da se nadam i verujem da postoji moja sreca i da cu je pronaci…mozda u svim tim ocajnickim pokusajima da pronadjem sebe nailazim na otpor u tudjim ocima i proizvodim sliku neke neozbiljne, povrsne i labilne osobe… mozda … ali ja znam da to nisam ja…smejem se ljudskim i svojim ludostima, smejem se teskim zivotnim situacijama, smejem se svemu sto nije smesno… radujem se kad mi zivot da neki tezak zadatak i kad mi sapne na uvo ” aj sad da te vidim, padas ili ustajes ?” A ja… znajuci i poznavajuci ga kako ume da se igra sa mojom dusom, osmehnem se, mozda tugujem unutar sebe, ali i dalje i nakon svega ne izadjem ocajna i besna na ljude, na svet, vec mozda sazidam koji red zida oko sebe, cisto da ne pridju opet onako dovoljno ili previse blizu, ali ipak dozvoljavam njihovo kretanje… pa oni su zasluzni za svu moju snagu koju posedujem, zar ne ?
A nikad se ne zna, kada ce i kolikoj velicini meni licno biti potrebna…
Umem ja svasta… reci sve bez reci, izvrnuti realnost, iskriviti ogledalo, ja sam i suze i smeh, i bezgresnost i greh…
Kao kameleon, prebojim se i opstajem… pod bilo kakvim uslovima i vanrednim okolnostima… nekad delujem prepotentna, nekad uobrazena, nekad laka, nekad vesela, nekad depresivna, nekad hrabra, nekad krhka i slaba, nekad zeljna stiska, nekad zeljna slobode…ko sam stvarno ja ?
Nazalost, u mojoj zelji da neko upozna ovu moju deciju dusu i da me prihvati takvu kakva jesam, nailazim na razocarenje… niko nema dovoljno hrabrosti da se suprotstavi mom ” ne ” i mom ” da” , niko nema dovoljno hrabrosti da me stisne kad mi je potrebno i pusti kad pozelim krila, niko nema hrabrosti da mi iskreno pridje i upozna mene onakvu kakva jesam realno…

Dragon_knight_by_marques_de_leo.jpg
Svet ne poseduje one viteze, koji bi imali toliko hjrabrosti da ubiju zmaja koji cuva tvrdjavu moje duse i mog srca… svet je izgubio princeve i junake, na njemu su ostali samo kukavice i placljivci koji se ne mogu izboriti ni sa jednim demonom u svojim zivotima a kamoli sa onim zmajem koji pljuje vatru…
Ne nadam se i ne iscekujem da ce doci… mozda bih mogla tog zmaja sama ukloniti… otisao bi bez i jedne jedine reci… ali ne zelim… osecam ogromnu potrebui da me neko cuva, pa makar to bio i on… da me sacuva od svih kukavica i placljivaca i nejunaka ovoga sveta… da me sacuva od svih zla koji pokusavaju da udju i iskoriste moje srce, da me sacuva od svih skitnica …
Lepo je meni u toj tvrdjavi… iskreno, pruza meni zmaj neku vrstu sigurnosti, bezbriznosti i srece… i gledam, veoma cesto, kako svi ti ” vitezovi ” dolaze i prilaze, ne pridju mu ni dovoljno blizu, boje ga se… a niko ne zna pravu istinu… da sa tim zmajem upravljam ja…i da bi ako bi se usudio da mu pridje dovoljno blizu, da stisne svoju musku petlju i suprotstavi mu se na jedan mali i kratak trenutak, i kad bi imao petlju da bude dovoljno ” musko” i pridje mu dovoljno blizu, da bi me makar pogledao u oci…u stvari, on sam od sebe nestao…
Kazu mi ” ne radi to, zivot i ljubav nisu bajke “, a ja bas iz tog iskustva, nakon loseg iskustva svog prethodnog zivota.. ne zelim da se predam tek tako… bilo kome…
I videla sam jednog viteza… dolazi on veoma cesto… i prilazi mom zmaju i pokusava da me upozna… ima ovaj neku petlju…
I opasan je … ne izvlaci sablje i nozeve, da ga ubije, ukloni i ukrade me… ne… vec mu strpljivo prilazi, svaki dan , pomalo, sve blize i blize… i na finjaka osvaja zmajevu ljubav da bi stigao do mene… opasan je…
Desi mu se, dok ja gledam tako sa vrha tvrdjave, kako u komunikaciji i ispijanju kafice sa zmajem, osvaja njegovu ljubav…
A zmaj… o glup li je… ponekad izgubim kontrolu nad njim… ponekad me uopste ne cuje kad mu kazem ” pustaj vatru !!! “… U poslednje vreme mu se sve cesce to desava… valjda u zelji da ga pustim da ode, da moze i on da otpocne svoj zivot, nada se da je on onaj pravi… i kad ” vitez ” ode… razgovaramo dugo u noci… o njemu…
Kaze meni zmaj ” pa pogledaj ga… nije srednji vek, ne vadi sablje, ali trudi se… pokusava da ti pridje…da ga pustimo ? ”
Ali ja… eh, ja… pa ne moze…mora da se potrudi… mnogo vise… Ako je pravi i hoce… nece me ostaviti vecno u toj tvrdjavi… a ako nije, neka ide… ima devojaka bez zmajeva na sve strane… neka bude kao ostali…znaci da nije pravi…
I naljuti mene moj zmaj veoma cesto… o kakve gluposti mu tolerise i kako se slatko smeje njegovim salama… ali, primetila sam… u zelji da veruje da je onaj pravi… sa prvim njegovim ispadom, koji zna da ne podnosim, pobegne… ostavi ga i kaze mu… ” umoran sam, moram da spavam.. ” Da ne cujem kraj… zeli da verujem i ja da je onaj pravi…Pa nastaju svadje cele noci .. iskreno, ljuta sam… Pitam ga veoma cesto ” Zasto mu tolerises ? Zasto ga branis ? Zasto ga prekidas u pola recenice da pokaze svoj kukavicluk ? ” A zmaj ? Moj zmaj… samo se okrene i ostavi me… veruje da je on pravi vitez za mene…
Medjutim, sve cesce vidim kako ga izdaje snaga… nije mu jasno, kakav je to vitez ??? Stigne do njega, pridje mu prokleto blizu, prica mu kako treba da me cuva od ostalih, a ipak ne prilazi meni… i tako iz noci u noc…tako danima, nedeljama, mesecima… sta je to sto vitez treba da resi van , sta je to sto sprecava viteza da ukloni zmaja ???
Umoran je moj zmaj… mislim da cu ga zatvoriti ovde sa mnom.. na neko vreme… da ga ojacam i da mu povratim snagu…

Ljubac od Iva13



 
Interesantno
pozitivni glasovi: 7  |  negativni glasovi: 0

Napiši komentar: