Karike.com je društvena mreža koja ti nudi priliku da komuniciraš sa svojim prijateljima, upoznaš nove ljude, saznaš šta drugi misle o tebi i postaneš zvezda! Za korišćenje sajta uloguj se ili registruj! Besplatno je...
Cipsika blog

Želim da ti kažem, ali ne smem... by me

Okružena istim ljudima iz dana u dan vodim isti život, jednoličan, dosadan i monoton. Ustajem, doručkujem, odlazim na posao, vraćam se, ručam, čitam, spremam kuću, večeram, spavam, pa opet sve iznova. Ponovo ista priča iz dana u dan.

Posmatram kako moji tragovi ostaju za mnom na pesku i znam da će ih sledeći jači talas izbrisati kao da nikada nisu ni postojali, i ne mogu, a da se ne zapitam, da li će se isto desiti i sa mnom kada me više ne bude bilo, da li ću i ja isto tako nestati, isto tako nikom neću nedostajati i niko me se neće sećati?

Sakupljam poslednje otpatke na plaži, i mislim dosta za danas, dosta sam ih sakupila, mogu i ostali nešto da odrade, dok se savijam da uzmem poslednji zgužvani papir iz njega nešto ispada, nešto što je za tren zasijalo na Suncu i časak potom palo u pesak koji ga zamalo nezatrpa. Savijam se da dohvatim predmet, podižem ga i shvatam da u ruci držim lanče, žensko, prelepo lanče u obliku srca, okolo posrebreno dok je unutra mermer-roze boje.

Gledam ga i divim mu se, istovremeno se pitajući kako je dospeo dovde, zar ne treba da stoji na vratu neke gospođe ili gospođice, a ne zgužvan u nekom papiru bačen na obali? Misleći da ću time shvatiti o čemu se radi otvaram papir:

'Želim da ti kažem, koliko te volim, koliko si me samo očarala svojom pojavom, ostavila me bez daha tako da nisam znao gde se nalazim, tako da nisam mogao da dišem, tako da nisam mogao da pričam.

Želim da ti kažem koliko sam puta želeo da ti priđem, da saznam tvoje ime, da saznam tvoje snove i maštanja i da saznam koja je tajna tvog uspeha. Da saznam kako uspevaš da navedeš ljude da te tako vole, da te tako poštuju.

Želim da ti kažem, koliko sam se samo puta pitao kako bi bilo da ona nije ovde, da njoj nisam obećan i da njoj ništa ne dugujem, kako bi bilo da si ti ona, da si ti na njenom mestu, tako nasmejana i puna života.

Koliko sam se puta pitao da li ta tvoja radost može da donese malo sreće u ovaj moj život, ali nisam smeo da ti priđem, nisam smeo čak ni da progovorim o tebi jer bi to značilo kraj. To bi značilo da te onda ne bih video ni ono malo vremena dnevno koliko sam mogao da ukradem u tvom prisustvu.

Sada se verovatno pitaš ko sam ja, i kome je ovo namenjeno? Ko sam ja nije važno, bitno je samo da moje srce pripada tebi Neznanko kao što sam ti ga i ostavio, sakrivenog u smeću koje skupljaš svakog dana za nama, ljudima 'višeg roda', za nama koji i ne zaslužujemo da nosimo to ime.

Kada vidim tebe, ja samo shvatim koliko sam zarobljen, koliko ne živim i koliko je moj život dosadan i jednoličan, koliko je moj život zacrtan još pre nego što sam rođen, još pre nego što sam uopšte mogao da se pobunim, još pre nego što sam mogao da mu se suprostavim.

Sada samo sledim staze satkane i utabane godinama pre, staze koj je moj otac i njegov otac napravili pre mene i nemam snage da skrenem sa njih, a nemam ni želje, ovo je moja poslednja iskra snage, da pokušam da živim onako kako sam hteo...

Želim da ti kažem, ali ne smem.. zato ćutaću...

Stranac.'

Deca prolaze, smeju se i njihov smeh nosi vetar niz plažu, prolaze i ne osvrću se, ne gledaju usamljenu staricu što sedi na pesku i drži hartiju. Niko je ne vidi. Samo galeb, koji je došao da pokupi poslednje mrvice na pesku, primećuje suze u njenim o čima. Ona ga gleda i ne vidi ga, on leti, odleteo je ka moru, dalje odatle, dalje dok uljez ne ode, ne primećujući da je on već otišao, sa rukom skupljenom oko malog srebrnog srca, ali da se smeje, da je srećan i spokojan jer konačno zna da će biti upamćen, ne kod svih, ali barem u srcu jedne osobe, u srcu Stranca...



 
Interesantno
pozitivni glasovi: 5  |  negativni glasovi: 0

Napiši komentar: