Karike.com je društvena mreža koja ti nudi priliku da komuniciraš sa svojim prijateljima, upoznaš nove ljude, saznaš šta drugi misle o tebi i postaneš zvezda! Za korišćenje sajta uloguj se ili registruj! Besplatno je...
flertmajstor blog

Braco Rusi... gde ste, da ste

Ljubav za ljubav, ali jare za pare!




Ponovno pojavljivanje Rusije na Balkanu – zahvaljujući, jednim delom, finansijskoj pomoći, ulaganjima u energiju i obezbeđivanje infrastrukture za reagovanje u vanrednim situacijama – moglo bi ostaviti Srbiju u sred zagonetke jer region sve više postaje spornom tačkom u odnosima između Zapada i Rusije.

akademija%202.jpgOduvek se činilo da su ljudi na Balkanu skloni teorijama zavere, verovatno zbog svih tih “istorijskih događaja” i “ igara globalnih sila,” koje su se u prošlosti odigrale u čitavoj regiji, ostavljajući za sobom samo smrt i bedu. Uzimajući u obzir moje profesionalne i lične inklinacije, nikada nisam bila nakloljena razmišljanju niti raspravljanju o bilo čemu za što znam da nikada neće biti dokazano van tačke sumnje. Obično se držim podalje od takvih tema, ali ova me je pogodila pravo u lice. Prvo su lokalni mediji na Balkanu postepeno počeli da izveštavaju o povećanom ruskom interesu, potom je usledio članak u “Ekonomist-u, a nakon toga Danijel Korski, prijatelj i saradnik Evropskog Saveta za spoljne poslove, je postavio pitanje : Da li zemlje zapadnog Balkana postaju više post-sovjetske nego evropske?”

U prošlosti, Rusija je pokazala poseban interes za Balkan, posebno kada se Federativna Republika Jugoslavija nasilno raspala, dok je Rusija, željna da osigura svoju poziciju glavnog igrača u međunarodnoj diplomatiji, poslala svoje predstavnike da intervenišu. Tenzije između Rusije i Zapada su nastavile da rastu, dostignuvši vrhunac 1999. godine tokom NATO bombardovanja Srbije. Ali to se sve desilo pre više od deset godina, i ruski uticaj u regionu je postajao sve manji, praktično minimalan, do pre par meseci.

U oktobru prošle godine ruski predsednik Dimitrij Medvedev je posetio Beograd i tokom svoje posete je najavio da će novi zajednički centar za hitne koordinacije biti oformljen u gradu Niš. Par nedelja kasnije, ruski ministar za vanredne situacije, Sergej Šojgua, je potpisao sporazum za Srbijom, a tokom konferencije za štampu je rekao da će centar biti regionalni centar za delovanje u vanrednim situacijama u jugoistočnoj Evropi, te da će u sklopu centra postojati jedinica za deminiranje. Izabrana lokacija je oronuli aerodrom na jugu Srbije, koji nosi ime Konstantina Velikog po rimskog caru koji je, inače, tu rođen. Grad Niš je ključna tačka transportne linije sever-jug koja povezuje čitavu jugoistočnu Evropu. Takođe je dom srpskim specijalnim jedinicama koje su možda čak i najefektivnije jedinice sa kojima Beograd raspolaže.

Međutim, rad ruskog Ministarstva za vanredne situacije nije isključivo ograničen na pomoć u slučaju nepogoda i nesreća nego uključuje i rad sa ruskom službom bezbednosti (tj. sa nezvaničnim krilom strane vojne obaveštajne službe, poznatije kao GRU). GRU je najmoćnija i najtajnovitija institucija u Rusiji. Šojgu je bio zadužen za službu od 1994. godine; sam je iz nje potekao, a takođe je i član ruskog Saveta bezbednosti. U prošlosti je služba bila uključena u razne operacije na Kavkazu i takođe je zadužena za rusku civilnu odbranu tako da ima pristup ruskoj vojsci. Pored toga, obzirom na ogromno prostranstvo Rusije i njenu, često neprijateljsku klimu, služba poseduje mogućnost lakog uspostavljanje vazdušnih mostova.

Teorija koja kruži među blogerima i medijima jeste da Rusi nameravaju da stvore slabo-prikrivenu vojnu bazu u Srbiji, koja bi bila prva na evropskom tlu od sloma Varšavskog pakta. Ekonomist navodi sledeće: ”ono što je najviše uzbudilo teoretičare zavere jeste da se Niš nalazi blizu tačke gde je planirana izgradnja kontroveznog gasovoda, Južni tok. Gasovod je zajednički poduhvat ruskog Gazproma i italijanske energetske kompanije, Eni. Ruta vodi preko Crnog mora, što omogućava Rusiji da zaobiđe Ukrajinu, koja je problematična, i isporuči gas direktno Balkanu i zemljama centralne Evrope i Italije.” Ako dođe do realizacije ovog plana, bio bi ugrožen plan Evropske Unije (EU) i Sjedinjenih Američkih Država po pitanju proširivanja dostave energije na kontinentu. To bi efektivno blokiralo plan Nabuko, podržan od strane EU, koji teži da transportuje gas is kaspijskog regiona ka Evropi preko Turske i Balkana, zaobilazeći Rusiju.

Ali postoje ozbiljne prepreke po pitanju ruskih nastojanja. Srbija je praktično okružena zemljama koje su članice NATO-a i EU, ili zemljama koje su na putu ka pridruživanju jednoj od dve organizacije. To znači da bi vazdušni prostor mogao da bude lako zatvoren ukoliko se ukaže potreba za tim. Osim toga, samo određeni broj opreme može biti dopremljen pre nego što počne da izgleda sumnjivo. Zatim, Rusija je zemlja čija moć počiva na teritorijalnoj vojsci uprkos retorici o potrebi za uspostavljanjem ekspedicionih snaga.

Međutim, ako se to stavi u kontekst sa nedavnim kreditom od $1,5 milijardi dolara Srbiji koja je, inače, gladna kredita, moglo bi se zaključiti da Rusija dolazi u region sa značajnim žarom. Beograd smatra da bi ruski manevri u regionu mogli da podstaknu Zapad na preuzimanje akcije po pitanju već odužene, ali obećane integracije u EU. Ova strategija je odmah urodila plodom. EU se suprotstavila Rusiji time što je odobrila kredit, uključujući i predlog za investicije od $1,5 milijardi dolara za narednih pet godina. Ali ovo je dosta rizična strategija za Srbiju. Jedno je igrati igru dobijanja kredita, a sasvim je drugo stvarati sliku potencijalnog saveznika Moskve. Srbija bi se lako mogla naći u sredini zagonetke, sa mogućim ponavljanjem Balkana kao tačke sporišta između Zapada i Rusije.

S druge strane se nalazi Bosna i Hercegovina, zemlja koja je zaglavljena u institucionalizovani zaborav usled nedostatka planiranja i neodlučnosti EU. Učestale posete ruskih diplomata Republici Srpskoj (RS) i njihove izjave upućuju na to da Rusija više ne smatra Dejtonski sporazum isuviše slabim da bi se odupro političkim napadima. To bi moglo da navede Rusiju da dovede u pitanje politički status Bosne i Hercegovine, a potpomoglo bi Moskvi da više ne bude autsajder i da pokrene niz međunardnih razgovora o teritorijalnim, političkim i etno-kulturološkim problemima na Balkanu.

Pored toga, čini se da Premijer RS Milorad Dodik prilagođava svoju pozicuju u skladu sa promenljivim međunarodnim okolnostima, i insistira na očuvanju status quo situacije, u nadi da će u bliskoj budoćnosti dobiti veći udeo od Rusije.

Uzimajući u obzir sve gore navedeno, moglo bi se zaključiti da je Rusija promenila svoju politiku prema Balkanu, te da se njena interesovanja više ne zasnivaju na jednostavnoj deklaraciji o prijateljstvu, slavenskoj kulturi i jedinstvu, već da želi da postane deo onoga što bi se u većini zemalja smatralo infrastrukturom od kritičnog značaja. Da li Zapadni Balkan postaje post-sovjetski prostor? To bi zaista bila teorija zavere nad teorijama zavere.

========================================

Bili ste i u Crnoj Gori... Gde ste da ste sada?




 
Interesantno
pozitivni glasovi: 7  |  negativni glasovi: 0

Napiši komentar:

Miru neka zadrze....a Marko ti je na karikama....ima šubaru!!

#6, 01.07.2010 - 00:16, dezalj

sto nisi reko ...da zakacim beli luk na monitor;)))
...bem ti neprijatelj nikad ne spava
#4, 01.07.2010 - 08:42
Bes neprijatelja?!? Pa nisam znao da ste u tim odnosima
01.07.2010 - 10:56
ruskinje bato!!!! uuuuuuuu stra dobra vremena....haha..istorija se ponavlja haha....ruskinje moze;;))
#3, 30.06.2010 - 21:32
Sta je sve moglo za jednu chervenu... ihaaaaaaaaa
30.06.2010 - 21:34
#2, 30.06.2010 - 19:49
To sto sam ja paranoik....ne znaci da mi ne rade o glavi
#1, 30.06.2010 - 13:12
Sta te briga, imas dve
30.06.2010 - 15:45