Karike.com je društvena mreža koja ti nudi priliku da komuniciraš sa svojim prijateljima, upoznaš nove ljude, saznaš šta drugi misle o tebi i postaneš zvezda! Za korišćenje sajta uloguj se ili registruj! Besplatno je...
Antilija blog


Kisa je danima nagovestavala, duzi los, vremenski period, ne u eonima, ali u danima svakako da.
S tobom nije islo bas najbolje, pa smao se mimoilazili po svim pitanjima kada je trebalo da resimo
neke male stvari.

Moje srce nije moglo vise da izdrzi nerazumevanje a uradila sam sve ili makar gotovo sve da bude
kako treba i da budemo onaj spoj koji je bio u samom startu. Strast, strast i samo strast...!!! Od
toga nista!!! Sve se pretvorilo u patnju i ocajnu borbu da dodjemo na pocetak, da krenemo normalno ponovo odande gde smo bili na startu... nije nam islo.. nisamo se razumeli... svako je pisanje i pricu, onog drugog tumacio na svoj dvostruki naci....???!

Htela sam da me zagrlis tim neznim rukama i drzis na oblaku koji stvara tvoje telo a meni izgleda
kao svemirski dusek na kome uzivam u beskraju plavetnila... nisam uspela... i to je tako malo a
ja nisam ni to dobila....

Krenula sam iznenada, da te zaboravim, da te potisnem, da te izbrisem iz secanja i uospte da
vise ne postojimo, MI da ne postojimo.... da nestanu misli o nama, da izbrisem sliku susreta,
reci poruka, zovnjavu telefona... i sve ono sto se desilo... Setnju, slike, poruke... da nestane
kao da je na pesku pisano... a izgleda da i jeste....pesak je cudo.... DA PESAK!!!

Ubacila sam par pogresnih stvari u kofer bez veze, ne razmisljajuci da ce mi trebati i tople i letnje stvari,ubacila sam ono sto mi je prvo palo pod ruku, cak ne razmisljajuci da cu trebati da se sredim za neki izlazak, za neku setnju.... i gle cuda..???

Stvarno se cuda desavaju... telefon, razgovor, poziv, prethodna obecanja i krecem bez razmisljanja.... krecem u avanturu koja je trebala da se desi pre 3 godine a nije se desila..
ni dan danas mi nece biti jasno zasto.

Voznja, duga voznja, preko 20 sati, kolima, prelepi predeli, umorna, tuzna, naduvena od suza
od pokusaja da objasnim da to nije tako,.. od bola zasto me ostavi bez pozdrava, zasto izvrnu
moje reci... cutim i pokusavam da uz ritam muzike pokrenem svoje telo... ne ide... sedim i
dalje na prednjem sedistu dvoseda.... i neobicno dugo cutim a ne spavam.... ne trazim hranu,
ne treba mi pice, necu stajanje da se odmaram, hocu da odem sto dalje, sto dalje odavde,, hocu tamo gde me niko ne zna, gde nikoga ne znam, gde ne razumem sta mi govore.

Zaspala sam na kratko i bolje da nisam.... uzburkano srce i luda glava su prezivljavali vec prezivljeno, par sati pre toga... sve je ostalo u kompu... neka ga , sacekace me.....

Trgla sam se, stajali smo na nekom parkingu.... spavali smo dotle oboje, svako na svom sedistu.. s tim sto sam se ja probudila i razmisljala gde sam i zasto sam ovde...? A onda sam se setila i
skupila se u sedistu, kao da sam htela da napravim svoju cauru iz koje ne bih zelela da izadjem,
da ostanem tu i sacuvam sebe od svih problema i bolova koji mi se desavaju.

Dugo sam se cuvala da mi se niko ne dopadne jer nisam bila spremna da budem povredjena,
sada sam mnogo povredjena,... slucajno, nesvesno, elegantno....

Budjenje, uz dobro jutro ili dobar dan... gde smo, koliko smo spavali? Da li si sada dobro? Hoces li da pricas sta ti se desilo? Mogu i zelim da ti pomognem... pricaj, ako neces OK, cuti dok ne odlucis...??? Pojedi nesto,,, popij malo vode, soka, bilo sta... nesto zestoko??? Cutala sam, htela da budem jaka ali suze nisu dale, nisam izdrzala, samo su se skotrljale niz lice, nisam nista rekla. Cutala sam i dalje....

Stizemo na odabrano mesto.... uzimamo hotel, odmaramo se, dobra kada i kupka, odmor pa
spavanje, posle sam nesto i jela i spavala,da, dugo sam spavala....... a onda mi se tu vise nije
dopadalo... krenulli smo dalje.... neko je imao i zivaca i milosti za mene, a tek razumevanja...
hvala mnogo... i na ovaj nacin.

Jug Spanije... jug Francuske... kamena kuca iz XVI veka, adaptirana, prepuna umetnickih slika,
predmeta, jednostavno kuca kao muzej.... to je kuca u kojoj se zivi.... to sam zelela, negde sam to videla, gde, ne znam. tu mi se dopadalo.... tu je more... tu je reka... mnogo zelenila i prijatno okruzenje... a odatle gde zelis....

Posle 5 dana sam mogla da pricam o svemu i pocela sam da se smejem, a tu je gitara,
vino, sir.... dobra mediteranska klopa...dobro drustvo... vreme brzo prodje i moram nazad.....

Evo me. evo me nekako cudno nova.... nisam sve zaboravila... nisam ni tako tuzna... shvatila
sam mnogo toga... ostavila mnogo toga da vreme izleci i ucini svoje.... a ja cu vec nekako
dalje... sama ili sa nekim.... mozda i sa nekim... onako da mi lakse prolazi vreme....xe xe xe...

Plocnici su bili mokri kada sam stigla, vreme je bilo ocajno.... posle kise velika sparina...
otisla sam odmah u apoteku da uzmem neke lekove i tamo sam se onesvestila... i to mi
je bio znak da moram da menjam sve u sebi.... oko sebe ... na sebi...

Oporavljena, dobro sam.. smejem se i pokusavam da budem zadovoljna uz dva plava oka
koja mi se svakoga dana smese a ja se ogledam u njima...a ko zna koliko su i ta dva oka iskrena??? ma nema veze, saznacu vec... koliko za par minuta....da SAZNACU... i jesam...
saznala sam,,,, ali neka.... sve je to u ljudskoj cudi... vole da lazu a kad budu prevareni
E ONDA NE VALJA.....


Ko zna zasto je sve to bilo dobro i ko zna zasto je bilo dobro to sto me nije hteo.....
sada sam mu zahvalna... vidici se otvaraju novi...MOZDA I JA DODJEM NA READ,
sigurno je degutantno, mozda sam u tom redu opet prva, a mozda red i ne postoji,
sve je to virtuelno.... a ja sam stvarna, i takva postojim..... idemo dalje.... napred i
samo napred...

Mozda opet cujem ono "Holla bela linda"? Ko zna....



 
Interesantno
pozitivni glasovi: 0  |  negativni glasovi: 0

Napiši komentar: