Karike.com je društvena mreža koja ti nudi priliku da komuniciraš sa svojim prijateljima, upoznaš nove ljude, saznaš šta drugi misle o tebi i postaneš zvezda! Za korišćenje sajta uloguj se ili registruj! Besplatno je...
Antilija blog

Pozajmljeno - nisam jedina....



Bio je to dan koji ničim nije nagoveštavao posebnost, a bio
je poseban. Lak i lahoran. Leptirast. Da, baš tako. Dok smo pili
popodnevni kapućino, učinilo mi se da mu je beli leptir sleteo na desno
rame baš na mesto gde počinje vrat. I jedva sam se uzdržala da ne
mahnem lagano prstima da oteram leptira

...
Do tog letnjeg dana verovala sam da je sve važno i lepo već odavno iza
mene. Doživljeno. Onda se pojavio čovek sa leptirom na ramenu. Mlad,
lep i osmehnut. Znali smo se godinama, poslovno provodili po dva dana
godišnje zajedno. Uvek mi je bio beskrajno drag zbog načina na koji je
komunicirao sa ljudima, zbog šarma, zbog muzike koju je slušao, filmova
o kojima je pričao... Bile su sve to zajedničke teme u kojima smo
kratili dokolicu dugih sati putovanja.Tog jutra, polazeći na put
nisam mnogo pažnje obraćala na svoju garderobu, ni na svoju frizuru, ni
na šta posebno. Odavno mi je važno jedino da sam uredna. Od dobrog
izgleda nosim samo osmeh, zahvaljujući besprekornim pravim zubima, na
koje sam ponosna. To je jedino što mi je ostalo od lepote, mladosti...
Kilometri se nižu
Pričali smo tog letnjeg dana da prekratimo
vreme. O svemu: ljudima koje znamo, poslu kojim se bavimo, o zadacima
koje moramo završiti. Zato smo putovali preko planine, prolazili pored
sela i gradova. Kako su se kilometri nizali tako je moj osmeh bivao sve
mekši, njegovi pogledi sve zagonetniji...Posao smo obavili bez
napora. Sastanak sa klijentima je trajao dovoljno dugo da ne opterećuje
i ne zamara previše. Dogovor povoljan za obe strane. I dovoljno vremena
da se istog dana vratimo kući.
Dugim tuširanjem spirala sam blag umor i iluzije
Slike umotane u reči
Ni na kraj mi pameti nije bilo da me još
iko može pogledati kao ženu. Ni dok smo opušteno sedeli u lepoj bašti
malog restorana uz plahovitu reku. Bilo je udobno, prijatno, i sve je
bilo po mojoj meri. I mlada jagnjetina, i čaša (samo jedna) dobrog
vina, i priča. Onda su sledili kilometri laganog i sve intimnijeg
poveravanja. On meni-ja njemu, pričali smo sekvence iz proživljenog. Po
neko pitanje, pa ćutanje i onda, kao da se klupko odmotava izlazile su
slike iz prošlosti umotane u reči, kao u svileni papir. Poželela
sam kafu tog popodneva. Nisam izgovorila želju, a on je zaustavljao
kola da je popijemo u bašti lepog malog kafea. Možda i nije bio lep,
ali meni se tog časa sve činilo lepo. Naprosto je prijalo. Da li zbog
toga što mi je dragi mladi kolega prijao kao društvo po svemu, kao
svilena rukavica ili zbog nečeg nedefinisanog? Tek, bio je to jedan od
onih dana koji ničim nije nagoveštavao posebnost, a ipak je bio
poseban. Lak i lahoran. Leptirast.
U tišini sobe mislila sam na njega
Dugi kilometri autoputa nikada nisu
prolazili brže. Bližili smo se našem velikom gradu, nazirali svetla u
daljini. Veče je kupalo pejzaž pred nama. Senke su plovile našim
licima. Iz polutame sam lakše posmatrala njegovo lepo lice. Naša
beskrajna priča nije postala nijednog časa lascivna, nije prešla
granicu dobrog ukusa. Pitala sam se zašto tako dragih ljudi nije bilo
više u mom životu.
Meni se tog časa sve činilo lepo. Prijalo jeUz
površan srdačan pozdrav izašla sam iz auta pred kućom. U tišini sobe
mislila sam samo na njega. Posle dugog tuširanja, kojim sam spirala
blag umor i iluzije, dugo sam posmatrala svoje uvelo telo i pitala se
zašto sam već odavno odustala od sebe. Posao i karijera, obaveze i
površan odnos prema okolini sve je što sam odnegovala. Ujutro je
stigla SMS poruka: „Hvala na jednom danu za pamćenje. Noćas sam sanjao
da putujemo ponovo i da sa vašeg dlana beli leptir sleće na moje desno
rame“. Zamaglilo se u mom pogledu, u mojim očima zaiskrilo. Nešto
slatko i teško zastalo je u mom grlu.

34121_409408251241_275431991241_4719498_7192237_s.jpg




 
Interesantno
pozitivni glasovi: 0  |  negativni glasovi: 0

Napiši komentar: