Karike.com je društvena mreža koja ti nudi priliku da komuniciraš sa svojim prijateljima, upoznaš nove ljude, saznaš šta drugi misle o tebi i postaneš zvezda! Za korišćenje sajta uloguj se ili registruj! Besplatno je...
biba66 blog

Gospojinski post


traje od 1/14. do 14/27. avgusta, a po strogosti ovaj post dolazi odmah posle Vaskršnjeg posta (način posta: suhojedenje osim subotom i nedeljom kada se dozvoljava ulje i vino, i na Preobraženje, kada se razrešava na ribu). Crkva je ustanovila ovaj post po primeru Presvete Bogorodice, koja je vreme pre smrti provela u stalnom postu i molitvi. Iako se zna de je ovo najmlađi post, istorija ovog posta nije najjasnija. Prvi put se pominje u spisima Teodora Studita, a možda ga je Istočna crkva naknadno ustanovila da bi kao i Zapadna imala postove u sva četiri godišnja doba. Gospojinski post je konačno utvrđen na Carigradskom saboru 1166. Godine u vreme patrijarha Luke Hrisoverga i cara Manojla Komnena.

NAČIN POSTA

Pod postom se podrazumeva uzdržavanje od izvesne hrane, pretežno mrsne, i pića na izvesno vreme. Postoje nekoliko stepena posta:

1. kada jedan put u toku dana uzimamo hranu bez ulja i vina, i to pretežno ne kuvanu, suvu - tzv. suhojedenje,

2. kada uzimamo hranu, takođe bez ulja i vina, više puta na dan ali kuvanu u vodom - tzv. post na vodi,

3. kada uzimamo hranu koja je spremana sa uljem, više puta u toku dana. Kod ovakvog načina posta možemo koristiti vino i alkoholna pića, u određenim količinama, rakove, lignje, školjke i ostale reptilije - ovo je tzv. post na ulju i vinu, i

4. kada uzimamo hranu koja je spremana sa ribom, takođe više puta u toku dana - tzv. post na ribi;

Znači za vreme posta se uzdržavamo od upotrebe mesa i mesnih prerađevina, mleka i proizvoda od mleka i jaja, na za to određeno vreme.

U Pravoslavnoj Crkvi postoje nekoliko postova koje smo dužni svi da postimo, i to:

1. Božićni post U toku ovog posta, od 15. novembra do 17. decembra: ponedeljkom, sredom i petkom postimo na vodi, utorkom i četvrtkom na ulju, a subotom i nedeljom na ribi; a od 18. do 24. decembra: ponedeljak, sreda, petak na vodi, a utorak, četvrtak, subota i nedelja na ulju.

2. Veliki (Časni) post U toku ovog posta ponedeljkom, utorkom, sredom, četvrtkom i petkom postimo na vodi; subotom i nedeljom postimo na ulju, a na Blagovesti i na Cveti dozvoljeno je jesti ribu.

3. Petrovski post U toku ovog posta ponedeljak, sreda i petak se poste na vodi; utorak i četvrtak na ulju; a subota i nedelja na ribi.

4. Gospoinski post U toku ovog posta ponedeljkom, utorkom, sredom, četvrtkom i petkom se posti na vodi, subotom i nedeljom na ulju, a riba se koristi samo na Sveto Preobraženje Gospodnje.

5. Sreda i petak Preko cele godine ovim danima se u ishrani koristi hrana spremana na vodi.

Kako je Crkva odredila dane u koje treba da se posti, tako je isto odredila dane kada je post razrešen. I to, sredom i petkom, u sledećim slučajevima:

1. od 25. decembra do 4. januara razrešeno je na sve (jedu se: riba, sir, jaja, meso), znači ne posti se.
2. u sedmici iza nedelje mitara i fariseja takođe je razrešeno na sve.
3. u toku siropusne sedmice razrešeno je na: ribu, sir i jaja (meso u toku ove sedmice se ne jede).
4. Svetla sedmica, sedmica po Vaskrsu, takođe je razrešena na sve.
5. Duhovske sedmice, sedmica po Duhovima, takođe je razrešena na sve.
6. od Tomine nedelje do Duhova, sredom i petkom, posti se na ulju.
7. u sredu Prepolovljenja i sredu Odanija Vaskrsa dozvoljava se riba.

Napomena:
- Ako se dogodi da Božić praznujemo u sredu ili petak tada se razrešava na sve, ne posti se.
- Ako se pak dogodi da Petrovdan ili Velika Gospoina budu u sredu ili petak tada se razrešava na ribu (posti se na ribi), a u bilo koji drugi dan da se dogodi praznovanje nekog od ova dva praznika ne posti se.


ВЕЛИКА ГОСПОЈИНА

Један од највећих хришћанских празника, Успење Пресвете Богородице, познат и као Велика Госпојина.

Тај празник, када се завршава и пост који траје 14 дана, успомена је на смрт Богородице и, према јеванђељском предању, дан када се она вазнела на небо "и предала свој дух у руке Спаситеља".

Према канону СПЦ, Успење Пресвете Богородице спада у ред Богородичних празника и прославља се сваке године 28. августа, односно 15. августа по јулијанском календару.

Предање каже да је Богородица живела 60 година, према неким изворима 72, да је надживела свога сина и као сведок многих славних догађања, наставила његову мисију.

Према православном канону, Успење Богородице слика се на западним зидовима православних манастира.

У српском манастиру Жича, задужбини Немањића с почетка 13. века, осликана је једна од најлепших представа Успења, са Христом који у наручју држи новорођену душу Богомајке, загледан у њено тело на одру.

У тренутку смрти Богородице, како је записано, "апостоли почеше певати у славу Божју..., а сва се соба засја од чудне светлости и пресвета Дева предаде дух свој у руке Спаситељеве не осетивши смртнога бола".

"Мртво тело њено пренеше апостоли на рукама у Јерусалим у Гетсиманију..., апостол Јован носио је маслинову грану, а светао облак окруживаше њен одар и поворку".

Празновање Успења Богородице установљено је 528. године по жељи цара Маврикија који је 15. августа (према Јулијанском календару) победио Персијанце. Од тог датума сви хришћани славе тај празник.

Сцена Успења Богородице обавезан је мотив у православном фреско-сликарству, јер је за живот и смрт Богомајке везан смисао хришћанске вере и молитве.

Време између Велике и Мале Госпојине, која се обележава 21. септембра, назива се међудневница, а верује се да је тај период најбољи за брање свих плодова и лековитих трава, па се одлази на изворе који, према народном веровању, имају лековито дејство.



 
Interesantno
pozitivni glasovi: 13  |  negativni glasovi: 0

Napiši komentar:

sfs
Za oone malobrojne da se podsete...a za one koji ne znaju da ponesto i nauce....
#2, 12.08.2010 - 14:01
zorica7 (54)
#1, 12.08.2010 - 14:00