Karike.com je društvena mreža koja ti nudi priliku da komuniciraš sa svojim prijateljima, upoznaš nove ljude, saznaš šta drugi misle o tebi i postaneš zvezda! Za korišćenje sajta uloguj se ili registruj! Besplatno je...
zjovan29 blog


Salaš „137“: Romantični kutak za zaljubljene


Blic žena

Ako želite da Dan zaljubljenih provedete u intimnijoj atmosferi, daleko od gradske vreve, vojvođanski salaš „137“ savršeno je mesto za vas. Oduševiće vas autentičan izgled ovog salaša, na kome svaki detalj odiše starinom i romantikom.



Ovde ćete moći da uživate u čarima mirnog „lalinskog“ načina života, da gustirate razne đakonije vojvođanske kuhinje i domaće vino. Kompletan ručak ili večera za dvoje košta oko 2.500 dinara, a litar vina s etiketom salaš „137“ oko 960 dinara. Da bi gostima koji žele da obeleže praznik ljubavi upotpunili ugođaj, već nekoliko godina se na dan Sv. Valentina na Salašu poslužuje poseban meni za zaljubljene. I to nije sve. Ako dolazite autobusom ili vozom do Novog Sada, sa stanice do Salaša prevozi vas specijalni autobus, kakvim su se vozili putnici s početka prošlog veka. Autobus je renoviran i ofarban u crveno, a po želji možete prvo da krenete u razgledanje Novog Sada ili da se odmah uputite na romantično odredište.
Ako ste pomislili da je ovo mesto savršeno samo za odmor, varate se, jer na salašu možete jako dobro i da se provedete. Na spavanje će vas ispratiti tamburaši, koji svake večeri sviraju u restoranu. Preko dana svaki gost može da se relaksira u maloj fitnes sali, u kojoj se nalazi i sauna. U okviru salaša postoji i Konjički klub „Jastreb“, škola jahanja, tereni za mini fudbal, odbojku i badmington, a moguć je i sportski lov.
Za smeštaj je uređeno 15 dvokrevetnih soba, svaka je različito opremljena u tzv. ajtdojč stilu. Gostima salaša obezbeđen je parking, a za decu je uređen poseban kutak za igru s klackalicama i ljuljaškama.



Ako vas na salašu dočeka sneg, moći ćete da se provozate saonicama, a za ovo adovoljstvo treba da platite 1.000 dinara

– Salaš „137“ se nalazi u selu Čenej, nedaleko od Novog Sada. Od Beograda je udaljen 80 km. Kolima se stiže starim autoputem za Suboticu, dok se autobusom ide do Novog Sada, pa onda gradskim prevozom ili taksijem do salaša
– Cena noćenja sa doručkom u dvokrevetnoj sobi staje 5.400 dinara

– Povratna autobuska karta od Beograda do Novog Sada košta oko 850 dinara, a vozna oko 500 dinara
– Prilikom posete salašu „137“ obavezno je da se najavite ili rezervišete smeštaj.



Jelen salaš kod Palića

Osim što mogu da uživaju u miru i tišini „Jelen salaša“, gosti mogu da aktivno učestvuju u pravljenju različitih gurmanskih specijaliteta.



Osim što mogu da uživaju u miru i tišini „Jelen salaša“, ušuškanog u bagremovu šumu u Lopudskoj ulici, na putu između naselja Palić i jezera Tresetište, gosti ovog kompleksa izgrađenog u etno-stilu mogu da aktivno učestvuju u pravljenju različitih gurmanskih specijaliteta, na tradicionalan način, karakterističnih za ovo područje. Za potpuni doživljaj salaša svakodnevno se brinu i tamburaši koji pesmom vraćaju duh starih vremena.

- Nedavno smo obavili svinjokolj, u kojem su aktivno učestvovali i naši gosti koji su to želeli. Gotove proizvode smestili smo u naše pušnice, gde će im dim od sagorevanja bukovog drveta dati odgovarajući šmek. Imamo i svoju konobu sa starinskim ognjištem u sredini prostorije, gde se prave specijaliteti ispod sača, poput jagnjetine, jaretine, teletine ili pekarskog krompira i posebnom pećnicom za domaći hleb.

Tu naši posetioci, takođe, mogu da budu učesnici u tradicionalnom načinu pripremanja jela. Dakle, nije nam krajnji cilj da privučemo ljude klasičnim pansionskim uslugama u koje su uključeni smeštaj i hrana, već želimo da im damo mogućnost da osete kako su živeli i radili naši preci i da uspomene sačuvamo od zaborava - kaže Borjana Kovačević, menadžerka „Jelen salaša“.

Smeštaj je omogućen u 12 soba i dva apartmana, nameštena ručno rađenim nameštajem, karakterističnim za 19. vek. Gosti koji odaberu višednevne aranžmane imaju mogućnost turističkog obilaska Subotice, Palića i okoline kao i ergele na Kelebiji.




- Najviše posetilaca imamo iz Beograda i Novog Sada koji žele da pobegnu od urbanog života i da osete duh autentičnog vojvođanskog salaša. Brižljivo odabran enterijer, pripremanje specijaliteta po receptima naših baka i domaća hajdukovačka vina sa peska su naši aduti koji su naišli na dobar prijem kod klijentele koja je za svoj način odmora izabrala da uživa u etno-turizmu - dodaje Kovačevićeva.

U okviru salaša, koji je sa radom počeo pre godinu i po dana, nalazi se i dobro opremljeno igralište za decu i prelepa letnja terasa, a u planu je i gradnja bazena i mini zoo-vrta u šumici iza samog objekta.



- Nalazimo se na odličnoj lokaciji jer je izuzetno lako pronaći salaš i doći do njega, a opet, kompleks je okružen šumom i ravnicom. Imamo i dosta planova kako bismo poboljšali našu ponudu i omogućili posetiocima da kroz nove sadržaje što bolje upoznaju naš način života - kaže menadžerka salaša.

Iz cenovnika


Dvokrevetna soba 3.500 dinara
Apartman 6.000 dinara
* U cenu uključen i doručak
Specijaliteti ispod sača (teletina,
jagnjetina, jaretina, uz pekarski krompir) 950 dinara
Riblja čorba 550 dinara
Teleći perkelt 580 dinara
Domaća i strana vina 900-5.000 din/lit
Rakija (kajsija, kruška, dunja) 220 dinara

Dragan Šolaja



(Blic)

Perkov salaš kod sela Neradina


Sa salaša, kad je vedro, puca pogled na Majevicu, valjevske planine, Rudnik i Avalu. U neposrednoj blizini salaš okružuju čuveni manastiri Krušedol, Grgeteg, Velika i Mala Remeta i Hopovo.



U ataru sela Neradina, na južnim padinama Fruške gore, autentična turistička atrakcija je Perkov salaš koji postoji odvajkada, ali kao turistička meka tek nekoliko godina. Sa salaša, kad je vedro, puca pogled na Majevicu, valjevske planine, Rudnik i Avalu. U neposrednoj blizini salaš okružuju čuveni manastiri Krušedol, Grgeteg, Velika i Mala Remeta i Hopovo.

Na salašu kojim gazduje porodica Ivanić sve je podređeno prirodnom ambijentu, gde su novotarije svedene na neophodni minimum. Skoro do samog objekta vodi asfaltni put koji se završava stotinak metara od salaša.

Izgrađen je pre 60 godina, ali se na njemu nalaze neki mnogo stariji predmeti, pokućstvo i komadi nameštaja koji su pripadali precima Ivanića. Domaćin Nikola Ivanić sa suprugom Milicom goste dočekuje u sremačkoj nošnji, nudeći im pogaču, so i rakiju.



Stolovi za goste, napravljeni od tesanog drveta, postavljaju se u gonku, čiji su zidovi ukrašeni ćilimima, drvenim posuđem odavno izašlim iz upotrebe i šifonskim krpama na kojima su izvezeni prizori iz seoskog života i stihovi bećaraca kao što su „kuvarice manje zbori, da ti ručak ne zagori“. U starinskim ramovima mogu se videti porodične fotografije iz prve polovine 20. veka. Domaćinstvo ima i veliku zbirku starina, jarmove, taljige, plugove, razboje za tkanje, drvene krevete i madrace, ogledala, ručno rađenu posteljinu staru više od dva veka.

Nikolin sin Boško kaže da je njihovo salašarsko bitisanje počelo još davne 1717. godine kada je njegov daleki predak Perko na putu iz stare Srbije sjahao na ove prostore. Perkovo ime je krstilo salaš i samu familiju Ivanić.




Tradicija i poštovanje predaka se u ovom delu planinskog Srema ceni, a gostoprimstvo, mirnoća i duhovnost se prosto podrazumevaju. To je primetio i u gostinsku knjigu zapisao čuveni psihoterapeut akademik Vladeta Jerotić kada je pohodio ovaj salaš, primećujući nebeske darove u vidu lepote salašarske „opuštenosti i gostoprimstva, lišene preterane komercijale“. Nije ni čudo jer pored domaćina, u čijoj se kući uvek za Boga znalo, Ivanići gostima, po želji, organizuju posete manastirima.

U svojoj salašarskoj ponudi Ivanići pripremaju isključivo prirodno iće i piće, u starim zdelama, ćasama, čokanjima i čašama, pripremljeno na stari način, bez ikakvih „kupovnih artikala“.




Na trpezi su najčešće pileći ili juneći paprikaš s domaćim mešanim rezancima, paradajz čorba s tikvicama, supa, štrudla s makom ili orasima, domaća rakija, vino i prirodni sokovi. U ponudi slatkiša su starinski kolači i slatke pite, ali i pekmez od šljiva, drenjina ili šipaka, slatko od lubenice, kupina, šumskih jagoda. Umesto industrijskih likera, toče se rakija višnjevača i orahovača.

Kapaciteti su im do 50 duša, ali gazda Nikola kaže da se najidealnije oseća kad sprema za 30 do 35 gostiju. Sve je, ipak, stvar dogovora. Cene nisu menjali od prošle godine a neće ni ove, pa ručak onaj bogati, nedeljni, košta 800 dinara, što, smatraju, nije mnogo s obzirom na ukus, miris i količinu.


Tanjug

Vojvodina - vinska regija Evrope

Vojvodina je danas u hrvatskom gradu Poreču i zvanično postala članica Asocijacije vinskih regija Evrope (AREV).



Na 18. plenarnoj sednici AREV-a u tom istarskom primorskom letovalištu Vojvodina se, kao regija sa velikim potencijalom u vinogradarstvu i proizvodnji vina, pridružila porodici od 70 članica vinskih regija starog kontinenta, saopštio je Pokrajinski sekretarijat za informacije.


U ime Vlade Vojvodine, pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Daniel Petrović podneo je ranije zahtev za učlanjenje, koji je prihvaćen u AREV-u, tako da je pokrajina primljena u prestižno članstvo najboljih proizvođača vina.

"Ulaskom u AREV, imamo mogućnost da utičemo na politiku vinogradastva i proizvodnje vina, kroz zajedničku platformu svih članica", istakao je Petrović.


AREV raspolaže neprocenjivim znanjem i ima pristup fondovima koji se koriste za unapređenje stečenih iskustava tako da Vojvodina dobija mogućnost lakšeg priliva kvalitetnih informacija o novim tehnologijama, kao i o samom tržištu vinogradarskih proizvoda i vina.


Učestvujući u prezentaciji vinskih regija i vina, prof. dr Zoran Keserović sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, je rekao da ono što je poezija u književnosti, to je vinogradarstvo u poljoprivredi, naglasivši da "Vojvodina ima sve uslove za razvoj vinogradarstva" i da se te mogućnosti moraju iskoristiti.

Pored Vojvodine, u članstvo su na 18. plenarnoj sednici AREV-a ušle još hrvatske regije Splitsko - Dalmatinska, Zadarska i Dubrovačka, kao i Hercegovačko - Mostarski kanton.
ODŽACI 25. 06. 2010




PRESS


U Deronjama počinje Tamburica fest


Selo Deronje, u opštini Odžaci, spremno je za svetski Tamburica fest, čiji će domaćin, treću godinu zaredom, biti danas, sutra i prekosutra



Fešta nadomak Odžaka...
Očekuje se više od 100.000 posetilaca


U takmičarskom delu nastupiće 13 orkestara iz Srbije, BiH, Crne Gore, Slovenije, Hrvatske, Makedonije, Rumunije, Mađarske i Austrije. Festival će biti otvoren gala koncertom „Tamburaški hitovi za sva vremena", na kojem će 21 profesionalni muzičar, pod vođstvom Zorana Bugarskog Brice, pratiti Merimu Njegomir, Ognjana Radivojevića, Čedu Markovića, Danku Stoiljković, Đorđa Čavića i Mišu Blizanca. Posle njih publiku će zabavljati grupa „Apsolutno romantično". U revijalnom delu prve takmičarske večeri nastupiće Miroslav Ilić, uz pratnju orkestra Miće Jankovića, a druge večeri Nikola Rokvić, čiji će gost na koncertu biti Marinko Rokvić.
Organizatori očekuju da festival, koji je mnogo više od tamburaškog nadmetanja, i ove godine privuče stotinak hiljada posetilaca.
- Misija festivala je da afirmiše tamburašku muziku i tamburicu kao instrument, ali je manifestacija zamišljena i kao čuvar običaja i tradicije i jedinstvena turistička atrakcija. Gosti će moći da se takmiče u kuvanju ovčjeg paprikaša „čobanca" i riblje čorbe, kao i u pravljenju hleba, kojim ćemo obeležiti početak žetve i zahvaliti ravnici, koja nas vekovima hrani. Pod sloganom „Tambura vino ište" ove godine pokrenuli smo i festival vina - kaže predsednik Organizacionog odbora Tamburica festa Jovan Pejčić.
U tamburaškom selu tokom festivala biće održana i likovna kolonija, a gosti će imati priliku i da posete muzejsku postavku eksponata pronađenih na obližnjem arheološkom lokalitetu Donja Branjevina, među kojima se ističe statua Crvenokose boginje od pre 7.000 godina, zahvaljujući čemu je nalazište proglašeno za najstarije ratarsko naselje u Evropi.

Z. RAJIĆ



Kućni podrumi na putu vina


Politika 06.07.2010 08:54



Pre Drugog svetskog rata, u vršačkim podrumima vino se pilo na – sate i metre, za dinar ili dva, koliko je koštala ulaznica, moglo se piti sat-dva, ili ispijati „belo” iz čaša sa crte, dugačke metar-dva

U starinskim vršačkim podrumima, doskora zapuštenim, obnavlja se tradicija vinarija. Hrana je u njima uzgredna, jer je „Bahusova kapljica“ u žiži. U nekim od podzemnih ugostiteljskih objekata u ponudi je i stotinak vrsta vina, a među njima je i buteljka od 1.200 evra. Računa se da u Vršcu ima oko 1.000 podruma, a kvadratnih metara ispod kuća je koliko i u stambenom delu. Jedan moderan etnorestoran u starinskom podrumu površine je oko 400 kvadratnih metara, pa i sam po sebi, mimo ugostiteljske ponude, predstavlja atrakciju.
Pre Drugog svetskog rata, u vršačkim podrumima vino se pilo na – sate i metre. Za dinar ili dva, koliko je koštala ulaznica, moglo se piti sat-dva, bez doplate, ili ispijati „belo“ iz čaša sa crte, dugačke metar-dva. Pa, koliko je ko mogao, a potom bi veseljaka iznosili.
– Platiš ulaznicu za sat vremena boravka u podrumu, a piješ koliko ti je „sunđer suv“. Kad dobro ufrkestiš, iznose te, ukipuju u fijaker, i odnesu kući. Gost već usput zahrče, a tek kad ga žena dočeka i od prevoznika preuzme, počinje buđenje – priča Dušan Petrović Grombi, vršački šeret.
Nijedan podrum-restoran ne liči na nekadašnje, u kojima su glavni inventar bili gumeno crevo i natega, a odmah pored, nadohvat ruke, i bokal s vinom i sifon sa soda-vodom. Sada su te naprave samo etnoukrasi u modernim restoranima, u kojima se gosti ne mere kapacitetom „sunđera“, već poznavanjem „Bahusove kapljice“ i internacionalne kuhinje.
U obližnjoj Gudurici, sa 600 stanovnika, u čijem je ataru oko 1.000 hektara vinograda, od čega je 150 hektara u vlasništvu malih vinogradara, stasalih u poslednjih petnaestak godina – otvoreno je više reprezentativnih vinarija. Zahvaljujući njima, još dvadesetak ovdašnjih podruma živi. Tu uspešno rade „Tine“, „Seleta“, „Dvorac prijateljstva“, „Gudurička priča“, „Nedin“, „Hajnal“, „Pavlović“... u kojima se nude autentična vina, s geografskim poreklom, i banatska hrana, gotovo već zaboravljena jela. U obližnjem Velikom Središtu uspešno radi vinarija „Krstov“, a u Vršcu „Rab“, „Vega 8”, „Vinik“...
U guduričkom podrumu, pri „Dvorcu prijateljstva“, sve je u znaku grožđa, vina, kaca... Tu je i bure-restoran, sa stolom i stolicama za šest persona.
– Naše vinarije, u kojima ima mesta za blizu 500 gostiju, nemaju radno vreme, već su zatvorenog tipa, i vrata otvaramo samo najavljenim grupama, jer su veliki troškovi. Sve više grupa imamo i iz inostranstva, zahvaljujući i tome što je Gudurica na već poznatom „putu vina“ – kaže jedan od vlasnika vinarije dr Stevica Deđanski.



Salaš 84





















Opis i karakteristike

Opis
: Na mestu gde se spajaju zlatna polja žita i nebesko plavetnilo nastala je oaza mira Salaš 84. Horizont u kome vreme stoji u daljini presecaju tornjevi crkava svih veroispovesti.
Iz nepreglednog prostranstva njiva izranja bela kuća sa velikim trščanim tremom i bogata besprekorno uređena okućnica sa nevidljivim prvim komšijom.
Petlovi će Vas probuditi da ne propustite obilan bački doručak, pecanje na jezeru, vožnju fijakerom po okolini, a muzika tamburaša će Vas ispratiti duboko u noć.
Dođite da otkrijete savršeno mesto za odmor.

Salaš 84 izabran je od strane organizacije USAUD za jedno od deset Savršenih mesta duž koridora 10 (autoputa E-75). Od kako je otvoren za posetioce Salaš 84 je nosioc titule počasnog člana Diplonatskog koda, a zbog vrhunskog kvaliteta objekta i usluga dobitnik je Velike zlatne medalje Novosadskog sajma i Zlatnog turističkog srca kao najuspešniji objekat u Srbiji na konkursu koji je organizovao Sacen International u akciji Biramo najuspešnije u 2004. godini. Takođe Salaš 84 je poneo titulu Biznis parner u 2005. godini.


Salaš je zadržao svoje ime iz vremena od pre 300 godina kada je na ovim prostorima postojalo 350 salaša – seoskih domaćinstava, a jedino je ovaj salaš obnovljen i od pre tri godine uključen u turističku ponudu. Do njega se može doći autoputem E 75 od Novog Sada prema Zrenjaninu, sa zatim skrenete levo kod oznake Salaš 84 asfaltnim putem do samog salaša.


Po ovome sudeći ovaj salaš je u mogućnosti da Vam pruži najkvalitetniju uslugu i užitak u opuštenom i slikovitom ambijentu vojvođanske ravnice. U centralnom objektu na spratu se nalazi sala za konferencije i multimedijalne prezentacije kapaciteta od 75 mesta, a u prizemlju sala za ručavanje za 150 gostiju koja izlazi na prostranu terasu nad jezerom. Ovaj elitni salaš je mesto na kome možete provesti nekoliko nezaboravnih dana, ako ste: zaljubljeni u prirodu, uživate u bogatoj u bogatoj jedinstvenoj tradicionalnoj vojvođanskoj kuhinji, želite da se venčate u ovom čarobnom ambijentu, da se rekreirate ili odete u lov i naročito ako želite da posetite mesto na kojem je živeo Albert Anštajn sa svojom suprugom i naučnikom Milevom Marić. Jer baš u blizini samog Salaša 84 i njihove vile na samo stotinak metara od salaša, nalazi se dud ispod koga su Mileva i Albert smišljali teoriju relativiteta. Na salašu se nalazi mala, ali vredna zbirka predmeta koji su pripadali čuvenom naučniku i njegovoj supruzi: njihov venčani list, foto aparat i Alberova lula. Ovi vredni predmeti su poklon Salašu 84 od čuvenog fizičara Dr. Ðorđa Krstića.


Tokom tri veka koliko Salaš 84 živi u vojvođanskoj ravnici narod ga naziva Marijin salaš i to po dve Marije. Po Mariji Tereziji, austrijskoj carici (171-1780), koja je u nekoliko navrata posećivala salaš i čak dva puta tu noćila. Dugo je prepričavana njena raskošna zabava na salašu. Gostinska soba u kojoj je spavala i danas je na svom mestu. Večna je priča o njenom starom drumu koji je bio važna vojvođanska saobraćajnica, a danas vodi do samog salaša. Druga Marija je čuvena lepotica koja je sa salaša ispratila Lazara u I sv. rat. Čekajući ga na salašu molila se svaki dan okrećući se svakom tornju koji se vidi u daljini. Iako su Lazara svi oplakali, pa čak i rođena majka, on se jednog dana pojavio na salašu. I tako nastaje predanje da se sa tog mesta treba moliti za ljubav.


Ako ste na proputovanju kroz Vojvodinu i želite da posetite Novi Sad, Petrovaradinsku tvrđavu i barokne Sremske Karlovce, a svakako i sada već čuveni Salaš 84 dođite da ovde pronađete mir i nahranite dušu i telo uz nezaboravnu vojvođansku kuhinju i nadaleko čuveni bermet i najkvalitetnija domaća vina koja su se nalazila na vinskim kartama austrijskog dvora i Titanika.

Izvor: selo




Dnevne novine „Blic“ pokrenule su akciju izbora najlepšeg vojvođanskog salaša, a u konkurenciji se nalazi i Katića salaš kod Deronja. Glasanje je počelo u ponedeljak i trajaće sedam dana. Koji salaš će od 22, koliko ih je u konkurenciji, poneti epitet najlepšeg odlučiće na najjednostavniji način sami čitaoci glasajući u anketi postavljenoj na internet adresi Blic Online | Najtiražnije novine u Srbiji, u rubrici Vojvodina. Svaki čitalac može glasati za samo jedan salaš. Inače, kao uvod u ovu anketu Blic je objavio reportaže o najlepšim salašima u Vojvodini. Priča o Katićevom salašu kod Deronja ne može se ispričati a da se ne pomenu deronjski tamburaši, Dunav i poznato bačko gostoprimstvo, kaže se u reportaži Slobodana Mirića, dopisnika “Blica” iz Odžaka.




„Majkin salaš“ pobednik


Blic


„Majkin salaš“ kod Palića pobednik je sedmodnevnog glasanja čitalaca internet izdanja „Blica“ u akciji našeg lista „Biramo najlepši salaš u Vojvodini“. Za njega je glasalo 857 čitalaca od ukupno 3.591 čitaoca, koliko je učestvovalo u anketi. Drugo mesto sa 536 glasova osvojio je „Salaš Stojšić“ kod Beške, dok je trećeplasirani „Zekin salaš“ u Krčedinu sa osvojena 442 glasa.




Za većinu ljudi koji su bar jednom bili na „Majkinom salašu“ priznanje za najlepši salaš u Vojvodini koje su mu dodelili čitaoci „Blica“ nije iznenađenje. Smešten u slabo prometnoj i mirnoj Ulici Jožefa Atile, na putu između centra naselja Palić i jezera Tresetište, ovaj kompleks razuđen na 30 hektara površine jedan je od retkih koji su odoleli izazovima modernog doba, zadržavajući romantični duh početka prošlog veka.

Taj duh se najbolje ogleda u autentičnom paviljonu na obali ribarskog jezerceta u kome mladi parovi, uz zvuke vojvođanskih tamburica, mogu obaviti svoje venčanje iz bajke.


- Sve više budućih supružnika odlučuju se da svoje sudbonosno „da“ izrekne upravo u našem romantičnom paviljonu - priča Ivana Gabrić, direktorka „Majkinog salaša“.


Vođenje salaša porodični je posao petočlane familije Gabrić iz Subotice, koji su „Majkin salaš“ u ovakvom izdanju otvorili 2003. godine. Osim restorana, terasa, paviljona za mladence i smeštajnog objekta, posetiocima su na raspolaganju pašnjaci na kojima mogu jahati ponije, stara vojvođanska kućica sa ognjištem u kome sami mogu pripremati specijalitete, igralište za decu, muzej poljoprivrednih mašina, kakve su za obradu zemlje u vojvođanskim poljima korišćene krajem 19. i početkom 20. veka., kao i suvenirnica sa ručno rađenim suvenirima na kojima dominiraju motivi salaša i Palića.


U okviru kompleksa se nalazi i „Cvetni salaš“, u kome se nalaze smeštajni kapaciteti, sa kongresnom salom i bazenom. Noćenje sa doručkom, u zavisnosti od broja kreveta u sobi, košta od 1.450 do 1.950 dinara.


Porodica Gabrić smatra da će „Blicov“ izbor za najlepši salaš u Vojvodini doprineti da ovakvi objekti postanu brend Srbije.




2. „Stojšić“ - ukus tradicije


Nedaleko od Beške nalazi se „Salaš Stojšić“, koji je još 1924. godine podigao Dušan Stojšić, vlasnik moćne ekonomije na 250 jutara zemlje. Danas je tamo autentična vojvođanska kuća sa bunarom i 10 hektara voćnjaka, vinograda i šume, a štale, magacini, ambari i kačare su renovirani i uređeni za turiste.

- Sad je godina od kako primamo goste, a mnogi od njih su postali stalni gosti salaša. Naša je prednost što se objekat nalazi svega 500 metara od petlje kod Beške. Od Beograda je udaljen 40, a od Novog Sada par kilometara manje. Osim u jelima domaće kuhinje, gosti uživaju u ribolovu na Dunavu, odlaze u lov u Beščansku šumu. U blizini su i fruškogorski manastiri, a najbliži je Kovilj - objašnjava vlasnik salaša Dušan Stojšić.

U hladu jablanova, koje je prošlog veka zasadio deda Dušan, nalazi se bašta u kojoj Stojšići mogu da ugoste do 300 gostiju, a u restoranu sa natkrivenim tremom stane još oko 150.


Smeštaj u jednoj od trokrevetnih soba košta 2.500 dinara.


- U kuhinji koristimo proizvode koje uzgajamo na našoj zemlji i u štalama. Imamo sedam vrsta ručkova koji su specijaliteti naše kuće. Od rakija služimo dunjevaču, šljivovicu, kajsijevaču, jabukovaču i lozu, koju sami pečemo, a na vinskoj karti, osim našeg, nalaze se i vina iz podruma „Kiš“ iz Petrovaradina - kaže Dušan Stojšić.


- Drago mi je što su čitaoci „Blica“ za drugi salaš u Vojvodini proglasili ovaj objekat. U međuvremenu, moji fanovi otvorili su profil na „Fejsbuku“ i preko njega stupili su u kontakt sa fanovima prvonagrađenog „Majkinog salaša“. Pao je dogovor da imamo zajednička druženja na našim salašima, a prvi će biti 17. juna kod nas. Glavni gosti će nam biti vlasnici „Majkinog salaša“ i njihovi fanovi. Poseban dernek ćemo prirediti onima koji dođu sa primerkom „Blica“ od 18. maja. Zašto, znaju oni koji budu dolazili - objašnjava Dušan Stojšić.




3. „Zekin salaš“ - biser na Krčedinskoj adi


Zekin salaš u Krčedinu za kratko vreme je postao nezaobilazno mesto na turističkoj mapi Srema. Njegovih trinaest celina - etnokuća, restoran, kotobanja sa vidikovcem, kačara, guvno, smeštajni deo sa salama različitih namena, mini zoo-vrt i konjušnica, dečje igralište, letnja bašta, glavni trg sa scenom, vinarija - čine pravu hedonističku oazu.


Prostor je idealan za održavanje poslovnih skupova, prezentacija i seminara, a istovremeno pruža sve pogodnosti za porodični odmor običnim turistima i namernicima koji vole autentični rustični ambijent i enterijer iz prohujalih vremena.


Ovde su naročito ponosni na vinoteku sa izložbeno-prodajnom postavkom najboljih sremačkih vina. U ambijentu starog sremačkog domaćinstva služe se autohtona, pomalo zaboravljena jela ovog kraja. „Zekin salaš“, objašnjava direktor Veljko Samardžić, svojim kapacitetima može zadovoljiti više aktivnosti u isto vreme: dok porodice ručavaju u hladovini letnje bašte, deca se igraju na igralištu. Na suprotnom kraju trga mogu da se odvijaju promocije i manifestacije, a pod krovom su komotne sale za svadbeno veselje i diskretna sala za poslovne sastanke, koktele...


Za posetioce avanturističkog duha organizuju se posete fruškogorskim manastirima i vinarijama, plovidbe Dunavom, lov, vožnja biciklom ili konjskom zapregom, jahanje, foto-safari na Krčedinskoj adi, gde se napasaju divlji konji.

Sve ovo može se iskusiti u prijatnom ambijentu sremskog sela, sa zecom kao lajtmotivom koji se provlači kroz sve sadržaje salaša - osim kroz trpezu!
Pored neobičnog ambijenta, na „Zekin salaš“ se, prema priči gostiju, dolazi i zbog kuhinje, čuvenih tamburaša, pesme, vina i ambijenta.

- Odluka čitalaca „Blica“ da smo treći najbolji salaš u Vojvodini nam je najznačajnije dosadašnje priznanje jer smo ga osvojili u jakoj konkurenciji sa salašima koji imaju puno dužu tradiciju, a mi postojimo tek godinu dana - kaže menadžer ovog objekta Jelena Prica.




Vojvodjanski salaši

Salaši u Vojvodini




Idealan predah od urbanog života možete doživeti na Vojvodjanskim farmama ili “salašima”. Locirani su izvan sela i sadrže kuću i pomoćne zgrade koje su korišćene za održavanje velikog imanja oko njih. Mnogi od salaša danas su preuredjeni i prilagodjeni savremenim potrebama pa imaju bazene, ergele, sportske terene, ribnjake i druge rekreativne sadrzaje predstavljajući prave male resorte u ravnici. Na nekim salašima porodice i dalje žive kao i nekada kako su njihovi preci. Na salašima Vam se pruza mogućcnost da uživate u domaćim specijalitetima, vinima i nezaboravnom gostoprimstvi Vasih domacina. Ne propustite takav doživljaj! Odmor na svim ovim salašima možete rezervisati preko našeg rezervacionog sistema.



PALIćKI SALAšI - SALAšI NA SEVERU BAčKE

Nedaleko od Subotice u okolini Palićkog jezera, u ambijentu panonske ravnice nalaze se Subotički salaši. Ambijent tradicionalnih vojvodjanskih farmi preuredjen je u etno stilu i prilagodjen savremenim potrebama. Idealan je za kraći predah na putu iz Budimpešte prema Beogradu i Novom Sadu ili miran odmor uz brojne aktivnosti i dobru vojvodjansku kuhinju ...

SOMBORSKI SALAšI

U neposrednoj blizini Sombora nalazi se Dida Hornjakov Salaš. Do njega je najlakše doći fijakerom (a baš je i onako gazdački ). 1,5 km je udaljen od kružnog puta na salaškom naselju Gradina i 3 km od centra Sombora. Porodica Hornjak je već više od veka vlasnik ovog autentičnog salaša. Domaćini se trude da sačuvaju tradiciju somborskih salaša ali ove jeseni salaš dobija i dodatne turističke smeštajne kapacitete. Na prostoru od 1,5 hektara smešten je salaš, letnja kuhinja, štala, đeram, kokošinjac, čardak. Posetioci imaju prilike da vide bunjevačku sobu sa predmetima starim više stotina godina. ...Pročitaj


ČENEJSKI SALAšI - SALAšI U OKOLINI NOVOG SADA

Salaši u okolini Novog Sada Na nekoliko kilometara od Novog Sada nalaze se male oaze mira idealne za odmor i predah koje će Vam dočarati duh starih vremena obojen modernim elementima. Ovde možete probati vojvodjansku hranu, uživati u dobrom vinu i zvucima tamburaša, pecati, sakupljati voće, vozati se biciklom po obeleženim stazama. Topla preporuka za miran odmor daleko od svakodnevne gužve posetiocima iz Beograda i Novog Sada.




Cvejin salaš se nalazi na samom ulazu u Begeč, udaljen 18 km od Novog Sada. Idealan je za razne poslovne i porodične skupove zatvorenog tipa. Ljubitelji prirode i domaće vojvođanske hrane uživaće u mirnom ambijentu salaša. Smeštaj se sastoji od jedne dvokrevetne i dve jednokrevetne sobe. Sobe se izdaju u paketu (zajedno). U okviru smeštaja nalaze se kuhinja, kupatilo (kada i tuš), TV. Objekat, zbog svoje konfiguracije je pogodan za boravak i odmor jedne porodice ili grupe prijatelja (sobe dele kupatilo i kuhinju).

Seosko domaćinstvo ili salaš Cvetni salaš- Palić/Palic



Cvetni salaš na Paliću, u svom sastavu ima 15 komfornih soba, trpezariju gde se služi tradicionalni bački sto za doručak, TV-salu sa satelitskim programom, mini teretanu, saunu, bazen, opremljenu konferencijsku salu, terene za fudbal i odbojku na pesku, teren za basket, šaranski ribnjak, školu jahanja.

Seosko domaćinstvo ili salaš Salaš 137- Čenej, Novi Sad



Salaš 137 na Čeneju, poseduje 14 soba uređenih u Alt Deutsche stil-u. Sve sobe su opremljene TV, radio, CD player i minibar. U kompleksu se nalazi sauna, mini teretana, restoran sa tradicionalnom vojvođanskom kuhinjom, kapaciteta - u salama - 70 mesta, u bašti - 80 mesta i ''Gazebo" (letnja bašta) - 140 mesta.


Izvor: visitserbia






Ako sam se pito, a na to pitanje niko nije probo odgovorit, jevo mog kontanja:

″Svako vrime donosi svoje″, starovinska je izreka, koju su često tirali (ponavljali) salašari. To je prosto sročena istina koja se od iskona do danas ponavlja. Na priliku, ne oplakuje se Artemidin hram u Efezu, al se spominje Herostrat¹. Ne oplakuju se ni zemunice u Galovu (kod Slavonskog Broda, iz vrimena tzv. Starčevačke kulture, iz neolita oko 5000 g. pr. Kr.). Sva ta čeljacka zdanja izazivaje divljenja današnji graditelja. Od galovački zemunica i njevi ″vršnjaka″ zemunica u Starčevu (kod Pančeva), pa u Madžarskoj i Rumuniji, ko zna od kad u Sibiru i dr., kroz milenije se stiže i do zemunica u našem ataru. Ni za zemunicama nema žalobnica jel su od nji ostali samo tragovi. Odminili su ji novija zdanja - salaši. O nestalim u svoje vrime vrhunskim zdanjima nisu pisali turobnice, al ji se tušta nji sićaje sa sjetom (blaga tuga za izgubljenim). Nji su naslidila druga novija zdanja, dike svog vrimena, pa se tako stiglo i do naši salaša - od nastanka do sunovrata i priobražaja. O njima nam nisu pisali turobnice, jel ″Svako vrime donosi svoje″, a upućeni (znalci) koji su se mašili pera paštrili su se da misto turobnica o njima što virnije pišu, pripovidaje, često sa prizvukom sjete. Tako triba da se prošlost čuva potomcima, od iskona do danas, a tako triba bit i ocele. S takom nakanom sam se latio i pisanja o salašima s neskrivenom sjetom.

* * * * *
″Svako vrime donosi svoje″, starovinska je istina koja se ponovila i posli Drugog svickog rata. Stvorena je nova DFJ - Demokratska federativna Jugoslavija. Mi koji smo svidoci, pa i sudionici, u stvaranju tog društva sićamo se, zdravo (veoma) dobro se sićam(o)... Onda sam bio salašar, na kratko ″skoknio″ do varoši, pa na salaš. Nevolje salašara su počele kad se vlast ugnjizdila i kad su se okomili i na poljodilce. Od lancoša (sitni gazda, sirotinje) bogatije poljodilce su đuture proglasili kulacima (rus. gazde, protivnici socijalizma), pride sa ″cubokom″ (dodatkom na glavninu): agrarna referoma, konfiskacija pride s robijom i stotinama mrtvi (Požarevac - put do Zabele, Beograd - ziđanje stadiona JNA, zloglasni logor u Dečanima i dr.), otkup s otimačinom, nasilno tiranje u zadruge, a sve to popraćeno s drćanjem: oćel čim se smrači banit ″gost″ u miciki i dugačkom kožnom kaputu, s pratnjom čupača brkova... i, dosta je i toliko. Od naređani patalija dosta bi bila i jedna da poljodilce, osobito salašare gurne na rub sunovrata.
UNRRINA² pomoć, oteto pa i radom stečeno bogatstvo u početku je potrošeno na industriju. Napridak društva bio je zavidan. Iz godine u godinu narod je živio sve bolje. A u tom vrimenu, u ti petnaestak godina boljitka šta je bilo s poljodilcima? Oni su za boljitak, za napridak platili najveći cek, s poslidicom da su tapkali u mistu.
Mladi salašari su friško počeli zgrajsat (pobić) u varoš, namistit se u fabriku. Tu su vidili svoju budućnost, al njim se polagano počela uvlačit pod kožu pošast gubljenje radni navika, pa se časkom ostvarila iskonska mudrost: ″Ko se na carskoj raboti prikine, nije zavridio da ga u groblje zakopaje″. Za to vrime tzv. kapitalističke zemlje su grabile krupnim koračajima naprid s ositnim pomoćima poljodilcima. Kad su naši mudriji pridnjaci vidili očigledan nauk napridni zemalja: ko ima unosno zemljodilstvo, taj ima sređenu i jaku državu, okrenili su se pomagat poljodilcima. Državna dobra i zadruge su čak i onibusima (autobusima) slali radnike nek vide kako se gazduje sa zemljom. Malo po malo pa se dopušto uvoz sa Zapada, počeli su pomagat i privatnim poljodilcima, uvlačili su njim struju, dopuštali, čak i davali pomoć za kupovinu novi traktora i drugi mašina, a ″zelenim planom″ počela se davat izdašna pomoć i salašarima... Al za pentranja gori iz strmog ponora bilo je kasno. Nema unosnog poljodilstva brez podmlatka, brez struje i tvrdi putova, brez pomoći države, zato je sudbina većine salaša bila je zauvik osuđena na propadanje.
Salašari koji su odolili toj pošasti životare nuz tvrde putove, a po niki okoprcniji su svoja gazdinstva uzdigli na razinu farmi iz kaki se danas radi napridno poljodilstvo. Naši pridaci stočari prija oko dva vika noćom su na paši čuvali josag od kurjakova (vukova), a danas moderni kurjaci, čitaj banke (samo ji u našoj varoši ima tridesetak!!!), vrebaje na salašare farmere i čekaje šta će od nji spapčit.
Jeto, svako vrime pa i salaši imaju svoje neimenovane ″Herostrate″². Zato nam ne triba turobnica za onim što je prošlo rad ovog el rad onog, već triba se paštrit i razgolitit pravu istinu o svojoj prošlosti, pa tako i o nestanku većine salaša. Sotim triba u duši čuvat lipe uspomine na vrimena koja su ostavila na njoj duboke brazde osićaja pripadnosti svom rodu.

* * * * *
¹ Herostrat - Grk koji je god. 356.
pr. Kr. zapalio prekrasni Artemidin hram u Efezu (danas u turskom dijelu Male Azije) jedan od sedam svjetskih čuda, da se tim činom proslavi i ovekovječi svoje ime (Herostratova slava - slava rušioca).
² UNRRA - skr. engl. United Nations Relief and Rehabilitation Administration - Uprava Ujedinjenih naroda za pomoć i obnovu, osnovana 1943. i djelovala do 31. III. 1949. pomažući hranom, lijekovima i odjećom i drugim potrepštinama (vučnim strojevima: lokomotivama, traktorima, kamionima i sl.) pojedine u ratu postradale narode.






Traganje za istinom o salašu


O salašu su do sad toliko nji pisali, pivali, fotografisali, slikali, pripovidali, pokazivali u rukotvorinama, znalački i falširano; a u najnovije vrime ime hasnirali mijandžije za mamac gostivi i sl. O salašu do sad, koliko znam, niko ga nije sustavno, temeljno, znalački puku pridstavio kaki je bio i zašto je zemljodilac izabro baš salaš u kojem je stvorio izvoran domazluk.
Rič je o salašima Bunjevački Hrvata, od nastanka (početak se šacuje /procinjiva/ na kraj XVII. vika) u subatičkim pustarama pa do punog životnog sjaja, kaki su bili prid veče Drugog svickog rata. Salašari su sačuvali Bunjevačku ikavicu, odnigovali i u tal nam ostavili svikolike adete u svim životnim prilikama. Talovali smo i imovinu salašara. Na svemu šta su nam ostavili - fala, velika fala! Za taj vridan tal dužni smo salašarima da ji što virnije svitu pokazivamo. Ne samo kroz turobnicu (žalobnicu) o neukim i zaostalim paorima, pa i zgledano..., već kroz što virniji opis našem pokoljenju. Nek se svikolikim taloom diče svojim pridacima, nek znadu da nisu tikve brez korena.
Dal vridnujemo salaš na pravi način?
Jel istina da triba žalit srušene i napuštane salaše? Istina je, al ko ji je take do sad spominjo nije kazo zašto.
Jel istina da je salaš velika zagonitka iza šumnjaka, di štogod šuška, gurliče, muče, mekeće, kokodače el ko zna na koji način se javlja. Ti su glasovi neupućenom zagonitka? Istina je. Al samo onom ko salaš nije upozno iznutra.
Jel istina da je salaš (ko zgrada) nabijanica pokrivena trščanom krovinom i spolja umazan krečom. Istina je. Malo nji znadu zašto je kadgod bilo bolje živit u salašu, neg danas u recimo betonsko-gvozdeno-caklenoj nastambi. To mož znat samo onaj ko je živio u kadgodašnjem salašu i danas u modernoj nastambi.
Jel istina da salašar uživa sam samcat s obiteljom, u njegovom malom raju kojeg ne pozna varoščanin? Istina je. To razumi samo salašar.
Jel je istina da je salašar svestran: staložen, odmiren, ezermešter, znalac u odranjivanju litine, josaga (blaga) i sl. i da je u dobro s komšijama? Istina je. Malo nji znadu da je on bio taki, nisu s njim živili na salašu da bi ga donekle upoznali.
Jel istina da su salašarski zemljodilci pustare i atove naše ravni pritvorili u plodne njive koje danas hasniramo. Istina je. Kako su i zašto to uradili? To triba istražit i protumačit.
Jel istina, da smo od salašara talovali savršen sklad suživota, odnos čovika naspram prirode i prirode naspram čovika, danas kažemo ekologiju. Istina je. Al je i istina da smo mi, ljudi današnjice, najvećim dilom taj sklad osakatili. Istina je.
Jel istina, pa koja ? Ima ji sijaset. Pa koja je onda istina o salašu i salašarima. Naprosto istina je u istinama. Nji mož naređat još više, al i ovo je dosta do potaknem štioca na kontanje i ređanje novi istina.
Još nije metnita tačka na kraj istine o salašima.
U nizu priloga probaću odgovorit na pitanja na koje imam odgovor ko salašar i do koji sam došo posli u istraživanjima.

Izvor: Subotica



























 
Interesantno
pozitivni glasovi: 0  |  negativni glasovi: 0

Napiši komentar:

Salasi su divni, namestaj mi je posebno privukao paznju posto i sama posedujem odredjene komade starinskog namestaja.Ako je iko zainteresovan za kupovinu istog moze me kontaktirati na mail. danijelalelasinzar@gmail.com
#1, 01.02.2016 - 09:13