Karike.com je društvena mreža koja ti nudi priliku da komuniciraš sa svojim prijateljima, upoznaš nove ljude, saznaš šta drugi misle o tebi i postaneš zvezda! Za korišćenje sajta uloguj se ili registruj! Besplatno je...
unans67 blog

Noć je. Moje vreme.

Vreme kad se opustim, kad se žilice moje podsvesti razgranaju svuda kao grančice jorgovana u rano proleće... Tada podsvest počne intenzivnije da mi radi, dolaze mi idejej, bolje i lakše pišem... Tada, međutim, isplivaju i sve teške i bolne stvari koje sam u životu proživela.

Imala sam teških noći u životu.

Počelo je kad sam se porodila. Imala sam tešku trudnoću (Prvo sam jednu trudnoću izgubila. Nikada mi ništa u životu nije teže palo. Samo možda razvod, ali to je došlo kasnije. Zatim sam prokrvarila već u prvom mesecu, ali ova beba je bila izdržljivija i odlučila da se rodi, ali uz moje veliko odricanje. Prvo sam morala da ležim prva tri meseca, pa mi amniocenteza nije uspela i morala sam da radim kordocentezu, pa sam na kraju osmog meseca saznala da se beba ne razvija dovoljno brzo i provela ceo deveti mesec na patologiji trudnoće. I na kraju, i pored toga, ostala sam bez kapi plodove vode tokom četiri dana prvomajskih praznika: I pored sve lekarske brige, mogla sam da ostanem bez deteta koje sam iznela do kraja) i porođaj, dobila sam upalu bubrega posle carskog reza (samo posledica ranijih upala. Kada čovek ima operaciju, udari ga tamo gde je "najtanji". Moja slaba tačka su bubrezi, i na njih se odrazlilo), bila sam sva otekla. U meni je bilo pet litara vode, koja mi se nakupila od silnih slanih infuzija kojima su me kljukali, ne znajući da mi time čine loše. Imala sam 67 kg pred porođaj, pa 60 posle samog porođaja. Kada sam došla kući devetog dana, imala sam 65 kg. Sva sam bila dežmekasta od nagomilane vode. Kad bih se pogledala u ogledalo, činilo mi se kao da se nisam ni porodila. Imala sam osećaj da će mi prsti na nogama pući. Bili su široki kao ćevapčići. Ništa nisam mogla da obujem. Bogu hvala za (sada načelnika nefrologije u Novom Sadu) profesora Mitića, koji je došao u porodilište na poziv lekara iz "Betanije" koji su me "vodili" posle porođaja, koji mi je dao najpametniju i najmanje invazivnu moguću terapiju: da pijem "Alfacet" koji ne ulazi u mleko, da ležim nogu podignutih uvis i da pijem samo "Prolom vodu". I zaista, za dva dana izbacila sam svih tih pet suvišnih litara vode.

Nisam imala dovoljno mleka, a dete je, nažalost, htelo da sisa, pa bih mu davala onoliko koliko je bilo, i pomalo ga dohranjivala. Pošto mleka bije bilo dovoljno, po ceo dan sam ga hranila. Prvo bih ga pola sata dojila, a onda još pola sata mučila i sebe i njega hranjenjem na kašičicu i špric, sve zato "da ne odbio sisu". Sve je to bilo zaista iscrpljujuće. Posle toga bih nešto pokušavala da uradim u kući, a onda bi na red došlo novo hranjenje. Nisam uspevala da zaspem između ta dva hranjenja, jer ne mogu brzo da zaspem, bar poslednjih godina ne mogu. I tako su prolazili dani da sam spavala sam po sat-dva na ceo dan. Na ovo bi čika-doktor rekao: "no-no". Spavanje je potrebno. Preko potrebno. Shvatila sam to kad sam završila u bolnici. Odvojili su me od bebe od dva i po meseca i morala sam da prekinem dojenje. Kako je to bilo teško!

Bilo je noći kada nisam mogla da spavam, kada bih se probudila posle dva sata spavanja, ne mogavši više oka da sklopim. Tada bih ustala i satima šetala, prebrojavajući pločice na podu bolnice, čekajući pola šest kad bi stigla prva spremačica, a ja joj pomagala u svemu što je radila, da mi brže prođe vreme.

O, da, imala sam teških noći...

Ovo neće biti teška noć. Biće samo jedna od onih kad ću leći kasno, to jest rano ujutru.

Ja sam noćna ptica. Opšte je poznato da postoji dnevni i noćni tip ljudi, takozvani "ljudi sove" i "ljudi ševe". Ja sam sova, znam to godinama. Ako idem na posao, odradim ja to, ali čim sam na nekom odmoru ili, ne daj Bože, bolovanju, ja se u roku od nekoliko dana "prebacim" na leganje u četiri ujutru i ustajanje u 12. Ovo će biti jedna od tih noći... Pre tri neću leći. Koliko sam samo puta, dok sam bila u braku, počinjala da kuvam u jedan-dva sata noću... Ovog puta sam u pola dva napunila mašinu za veš. Još malo pa će završiti, prošlo je tri.

Najela sam se i sad se osećam loše...

Eto dokle sam došla. Prethodno sam tri dana jela samo voće. Nekada sam mislila da je nemoguće da uspem da se održim samo na voću tri dana, a sad vidim da to može, da je sasvim izvodljivo. Malo mi je falilo da izdržim i četvrti dan. Kada je tako, zadovoljna sam, jer znam da sam u procesu gubljenja kilograma. Čim pojedem nešto drugo, odmah me uhvati griža savesti, a znam i da će to biti kažnjeno. Organizam će jedva dočekati nešto kalorično, i staviće to u zalihe "dok si rekao keks". A onda opet Jovo-nanovo, ponovo jedi voće i skidaj ono što si već bila skinula... U stvari, ne zapravo. Da sam to zaista bila skinula, ne bi jedan normalan obrok to mogao do te mere pokvariti.

Držim dijetu već više od mesec dana.

Zasad je bilo vrlo uspešno. Skinula sam četiri kilograma. Uspela sam ono što sam planirala: da tokom godišnjeg odmora oslabim tri kilograma. Jedini je problem što je viška bilo mnogo, pa ga je još uvek mnogo ostalo.

Ne odustajem. Idemo dalje... Još sedam kilograma, tj. 63 000 kcal.

Ipak, 36 000 kcal je istopljeno. URA!



 
Interesantno
pozitivni glasovi: 6  |  negativni glasovi: 0

Napiši komentar: