Karike.com je društvena mreža koja ti nudi priliku da komuniciraš sa svojim prijateljima, upoznaš nove ljude, saznaš šta drugi misle o tebi i postaneš zvezda! Za korišćenje sajta uloguj se ili registruj! Besplatno je...
zjovan29 blog
Ne umem.
Daj mi vremena.
Nisam spretan. To su miprevise male loptice i preveliki broj.
Sa tri bi se mozda i izborio ali četiri, nema šanse-
rekaosam i krenuuo širokim šetalištem uz jezersku vodu.
Evo popeću se na svetionik. Visok je.
Dovoljno visok sa uzanim drvenim stepenicama
koje vode do prekrasne terase tamo na vrhu.
Hocu!
Vec trčim prema ulazu i grabim uz stepenice starog svetionika.
Visoko iznad kamenih ploča i vode koja ih zapljuskuje
pogledom trazim horizont i na stotine belih jedrilica.
Ljuljaju se na mirnoj vodi kao prosuta šaka bisera na tamno plavoj svilenoj postelji.
Kroz trepavice pustam da se slika preslika u moj pogled
i da je tako preslikanu ponesem sa sobom.
Da kad krene ova reka tuge iz njih ja uhvatim taj jedan momenat
i sakrijem bar jedan biser u dlan.
Čuvaću ga izmedju prstiju i nostiti kao amajliju.
Jer nemam više snage.
Osećam da je sve manje tu i da se polako i spretnost zaplice i vuče ka dnu,
tamo gde obično spavaju školjke u kojima se ponekad i biser sakrije.
I stajao sam jako dugo na terasi tog starog svetionika na raskršću triju država.
Nije bilo vetra da mi oduva prašinu iz kose. Da otera bol iz grudi.
Uporno sam hvatao plavetnilo oko sebe i memorisao slike,
želeo da po svaku cenu odem odavde nasmejan.
Danas mi to nije pošlo za rukom, ali sutra,
možda već sutra bude drugacije.
Na toplom kamenju šetališta bilo je sve više ljudi.
Kao da je i susedni grad krenuo u šetnju sa svim svojim stanovnicima.
Gledala sam prema ljudima koji su stajali u krugu, veselo aplaudirali i smejali se.
Ubaciosam novčić u dvogled na terasi i sad sam jasno mogo da vidim o čemu se radi.
U sredini kruga -mladi student.
Žongler.
Spretno je izbacivao cetiri loptice.
Okretao se u krug dok bi sve cetiri bile u vazduhu i hvatao ih ponovo spretnim prstima.
Pri svakom zaokretu padao mu je karirani kačket sa glave na prašnjavu stazu.
Oznojenog crvenog lica podizao bi ga sa zemlje i nastavljao da animira publiku.
Pri tome se bez prestanka osmehivao i prosipao razdraganost po krugu koji je bivao sve veći.
Sve je više ljudi zastajalo i posmatralo spretnog žonglera.
Aplauzi su se prolamali jezernom promenadom na toplom jesenjem danu.
Plavo nebo bez ijednog oblačka iznad naših glava.
Pod mojim nogama plavo-zelena jezerska voda i uske drvene stepenice.
Istrčao sam iz svetionika i
požurio da bar još jednom vidim žonglersku spretnost iz neposredne blizine.
Ljudi su se mimoilazili lenjim koracima izmedju postavjenih stolova, standova, molova.
Zastajali razgledajući privezane brodice tik uz promenadu i nastavljali dalje.
Tu nege medju njima bio sam i ja.
Izvoz:sarahstory


 
Interesantno
pozitivni glasovi: 4  |  negativni glasovi: 0

Napiši komentar:

Prelepo, mada i meni nije poslo za rukom danas da se nasmejem,,,mozda sutra ili kada nadjem skoljku sa biserom
#1, 01.11.2010 - 19:54
Slavice osmeh treba biti pozdrav jutu i nikada ga nemojte zaboraviti.
Osmehnuti se Božijem daru,novom danu.
Želim svaki dan taj jutarnji osmeh.
01.11.2010 - 21:46