Karike.com je društvena mreža koja ti nudi priliku da komuniciraš sa svojim prijateljima, upoznaš nove ljude, saznaš šta drugi misle o tebi i postaneš zvezda! Za korišćenje sajta uloguj se ili registruj! Besplatno je...
Boodalica blog
Zelim da ponovo osetim pripadanje,da pripadam nekome.Neogranicena sloboda,strah i samoca,cine da se osecam nesigurno.Volela bih da moje bice pripada,ponovo,ispocetka,celo.Da budem necija bez rezerve i premisljanja.
Plasim se samoce.Ma koliko pripadala samoj sebi,bila svoja,nikome ne pripadam.Nije to to.
Sloboda me plasi.Nesputana,a nesigurna,bojim se.Bojim se gresaka.Samo mojih,samih.Bojim se da mogu da zalutam sama na dugom putu.Fale mi putokazi,pravila,skretanja.Fale mi odricanja.Ja ne funkcionisem ovako,to nisam ja.
Kada sam slobodna,prepustena sama sebi-to najmanje ustvari jesam.
Rekoh li da se bojim samoce?
Da priznajem.
Bojim se,
jedne solje na stolu,sa ohladjenom,neispijenom kafom,i pepeljarom,u kojoj jos tinja zar,tek ugasene cigarete.
Bojim se,
jednog jastuka,mokrog od suza,teskog od teskih misli,na mom krevetu.
Plasim se trenutka u kome mogu na tren,samo na tren da pomislim da sam sama,da nema nikog,nikoga pored mene.
Ne zelim da se probudim,a da znam da nemam na koga da pomislim.Da znam da na mene niko ne misli.

Da li je ovo strah?Ne znam.Ne plasim se mraka.Nisam sigurna.



 
Interesantno
pozitivni glasovi: 4  |  negativni glasovi: 0

Napiši komentar:

Lufi-ka (34)
Ceo tekst je predivan ali koliko je i lep toliko je i tuzan i nadam se da ti nemas takvih problema!?!
#1, 04.12.2010 - 22:19