Karike.com je društvena mreža koja ti nudi priliku da komuniciraš sa svojim prijateljima, upoznaš nove ljude, saznaš šta drugi misle o tebi i postaneš zvezda! Za korišćenje sajta uloguj se ili registruj! Besplatno je...
unans67 blog

Srećan ti rođendan, Majstore.

Sad mogu na miru da pričam o nama.

Kojim nama? O, pa, ako nisi znao, mi i dalje postojimo! U mojim mislima i snovima, naša ljubav je življa nego ikad!

Svakog dana se setim nekog detalja iz naših srećnih dana. Ne pričam mnogo o tebi, jer nemam kome. Kome da pričam? Mami, koja mi je uvek govorila (i bila u pravu) da boljeg od tebe neću naći i da mi je čovek za koga sam se udala (i vrlo brzo razvela, ostavši bez trogodišnjeg sina) najgora prilika u životu? Kumi, koja je provela sa nama sve vreme, zna svaku moju suzu prolivenu za tobom, a venčala me je sa drugim (a šta drugo da uradi? Ostala mi je jedini prijatelj posle svih bura i oluja koje su me snašle) Sestri koja se povija kako vetar duva i nikad ne iskazuje svoje pravo mišljenje? Kojoj god da počnem da pričam, rekla bi mi: "Daj, zaboravi ga. Ša ti je? Skoro dvadeset godina je prošlo. On ima ženu i dvoje dece, ti imaš sina. Nikada nećete biti zajedno." Kao da ja to ne znam?

Ipak, ti si stalno uz mene. Ja sam još uvek u gradu u kome smo se oboje rodili (mada to ne želim. Odavno žudim da odem odavde, ali mi se ne da) i stalno prolazim pored mesta gde smo šetali, grlili se, ljubili, vodili ljubav, svađali, mirili... Nije mi teško da se podsetim.

Još uvek, po navici, kad prolazim pored tvoje zgrade, podižem pogled i tražim tvoj prozor na sedmom spratu. Još ga nalazim bez greške, iako znam da su na njemu odavno navučene roletne. Nema te tu godinama, živiš svoj američki san u pravom smislu te reči, u sunčanoj Kaliforniji, pa malo do Vegasa, pa na skijanje... Mogu samo da zamišljam kako sada izgleda soba u kojoj sam te toliko volela. Pitam se je li još tu onaj krevet na kom smo se toliko puta milovali, i na kojem sam ti rekla da te zauvek ostavljam. Da li je u uglu, iza ormana, ona gitara koju nikad nisi svirao (služila je samo kao dekor)?

Još uvek, kad neko pogreši broj, i u telefonskoj slušalici čujem pucketanje koje podseća na pucketanje crvenog telefona iz tvoje sobe, pomislim da me ti zoveš. Da mi čuješ glas.

Još pamtim broj tvog telefona, i registarski broj tvojih kola (mada više odavno nema te registracije). Još znam sve naše važne datume, i u sebi ti čestitam svaki rođendan.

E, moj Majstore, kako sam te samo volela! Bilo mi je dovoljno samo da te gledam kako ležiš pored mene, da se osetim ispunjenom. Ne verujem da će te ikad više neka žena tako voleti. Ona, kojom si se oženio, sigurno te ne voli toliko. Grešan si prema meni, srećo moja. Ipak, ne ljutim se na tebe. Čime si me to začarao, pa te volim takvom silinom i danas, iako te možda nikad više neću videti, stvarno ne shvatam. A i ne trudim se da shvatim. Ta me ljubav hrani, održava me živom, mada je neuzvraćena i bez nade. Sad tek shvatam koliki je blagoslov voleti. I znam da se voleti može iako znaš da ništa nećeš dobiti zauzvrat.

Stalno te sanjam. Čak i ako ne mislim na tebe na javi, dođeš mi u san.

Neki su lepi i obojeni optimizmom, neki gorki kao stvarnost. Ipak, nijedan se ne završava tako da smo ponovo zajedno. Čak ni u onim snovima koji počinju tako što ti dolaziš ovamo i moliš me da dođem kod tebe, da vidim kako živiš, pa da odlučim da li ću ti ponovo pokloniti sebe i oprostiti ti sve. Ne. Čak i u tim snovima, u kojima mi pokazuješ da me voliš, ja shvatam da ti pripadaš svojoj ženi i deci i odričem te se. Ipak, ljubiš me u tim snovima. I ja ljubim tebe.

Ali, ni u jednom te snu i ni u jednoj stvarnosti ne mogu i neću poljubiti onako kako te ljubim u svom srcu. Tu, u mojim najskrivenijim dubinama, gde niko nema pristup, potpuno sam svoja i mogu da pustim sebi na volju. Tu te ljubim onako kako te nikad na javi nisam poljubila. S ljubavlju koja se samo daje, a ništa ne traži. Sa obožavanjem. Sa potpunim predavanjem. S nesebičnošću. S nežnošću kakvu nikad nikom nisam pružila. Možda samo svom detetu, i to onih prvih dana po porođaju, dok smo bili vezani onom praiskonskom vezom i moje mu mleko davalo život.

Kakav je? Pa, ja nisam subjektivna kao ti, i ponekad se mnogo ljutim na njega.

Ima najlepše oči na svetu. Moje oči. Tek kad sam njega dobila, i zagledala se u tminu njegovih očiju dubokih kao zdenac, shvatila sam koliko su moje oči lepe. I da se mogu voleti. A do tada sam celog života gubila razum za plavim očima. Između ostalih, i za tvojim, mada tvoje nisu klasično plave. Sada znam da je boja mojih očiju najlepša jer je moja.

Šta još ima neprocenjivo? Osmeh od koga zastaje dah. Kad se nasmeje, sunce se preseli na njegovo lice. On se za svojih deset godina smejao više nego ja za čitav život. Zahvaljujem Bogu što je tako nasmejan, što ume da se raduje životu. Nije namršten i stalno zagledan u sebe, kao ja. Zbog toga mi je drag. I zato što je veseo, stalno u pokretu, brz kao zvrk.

Ne volim samo što nema moju predanost i vrednoću. Pametan je, ali neće da se trudi ni oko čega, lenj je i neambiciozan. Možda se vremenom promeni. Videćemo. Neka je živ i zdrav, znaš kako kažu.

On je razlog zbog koga lakše ustanem ujutru, zbog koga izdržim odlazak na posao, zbog koga mi nije teško ništa da uradim. Verovatno se po tome ne razlikujem od većine majki. Dok se gnezdi na jastuku pored mene i, sa anđeoskim osmehom na prelepom licu, izgovara molitvu, dok ljubim njegovo nežno lice koje miriše na sapun i nevinost, srce mi je puno.

Sama sam već dugo. Polako se sušim, željna topline, poljubaca, nežnosti, strasti.

Da li će se sve ovo promeniti, ne znam. I ja se usrdno, svake noći molim za veliku promenu. Molim Svevišnjeg da mi ponovo podari moj život. Žudim da počnem ponovo da mu se radujem. Da stanem na svoje noge. Da mi oči ponovo zasijaju.

Da li mi je sudbina namenila još neku ljubav, ili bar posao kroz koji ću se iskazati, ostaje mi da sačekam da vidim.

Do tad, ti si moje svetlo. I moja tama.

Hoću da to znaš. Da ja znam tako nešto, da znam da me negde neko voli onako kako ja tebe volim, osećala bih se bolje.

I ja tebe ljubim.

Zatvori oči i dođi ovamo. Evo mojih usana. Osećaš li ih? Mirišu na jabuke i cimet.

A da znaš samo koliko bolje ljubim sad, odmah bi se pokupio i prvim avionom doleteo ovamo!

Ćao, ljubavi moja.

Tvoja Ciganka



 
Interesantno
pozitivni glasovi: 9  |  negativni glasovi: 0

Napiši komentar:

Ljubisa54 (62)
Lepo napisan blog o snovima i želji al kako se kaže, puste želje, ipak ne odustaj ko će ga znati mož biti da se taj aeroplan i pojavi, ma nek u njemu bude ljubav i naravno nek lepo izgleda, pa još ako bidne iz Amerike, ih eto sreće.
#3, 14.01.2011 - 16:23
U pravu si... A za želje... što ono kažu, "iz tvojih usta u Božije uši"...
14.01.2011 - 21:05
vld (42)
.
#2, 14.01.2011 - 13:39
RRAAKK (53)
Ovo je fantastično, puno emocija i čežnje.
Sva sam se naježila dok sam ovo čitala.
Kada bi i on ovo pročitao doleteo bi prvim avionom.
#1, 14.01.2011 - 01:07