Karike.com je društvena mreža koja ti nudi priliku da komuniciraš sa svojim prijateljima, upoznaš nove ljude, saznaš šta drugi misle o tebi i postaneš zvezda! Za korišćenje sajta uloguj se ili registruj! Besplatno je...
biljankus blog

to je moja svtlosna prasina

Sedim i sve mi je tuzno i place mi se, sve me nervira i ovo vreme sto bezpovratno tece, i ova kisasto ne umorno pada , i prolece nikako da dodje. Tako sam sama , sama u svojoj nedoznanoj zelji da sve bude dobro za sve.

Samo mi ponekad neka misao proleti glavom, sve mi se kao poneki tracak svetlosti javi i ubrzo zgasne u tami.

A tako bi volela da je sve po starom, da nikad ne ostarim i da me ovo sitno secanje napusti. Zasto moj dan pocinje secanjem na neke dane, neke ljude, na moje nekadasnje snove?

Zasto ne mogu da ih izbrisem sve iz secanja?Klupe , ljude i ono vece kad smo se pijani od srece smejali ni sami neznamo cemu.Pamtim i vetar koji je duvao tamo i jos stodvadeset sitnica tako ne vaznih, broj karmina, pocepane carape, skriveno detinstvo sa onim mladicem tamo preko puta, sve pamtim.

A cini mi se kad sam otisla , da sve ostavljam tamo, sve svoje snove, sve uspomene.

Zasto je svet tako mali, a svi ljudi isti, ili bar slicni? U svakom od vas ja sam pronasla bar deo njih, a to mi verujte daje snagu da zivim. Deo sitnog secanja , mislila sam nikada se nece javiti, da ce ostati zakopano u vremenu proslom, kao gusarevo blago sakriveno od drugih, od rasipanja.

Obicno secanje , svi ti detalji , sitnice bole me vise i dave od velikih nasih stvari.I sve me oko mene manje ili vise podseca na njih!! Neka kaseta ili neka nezna stvar ili glas, i tada se javi kao oprostaj, kao blagoslov, kao secanje rasuto u milion cestica, koje se kao niti prostiru pred mojim ocima i redjaju slike, ruzicaste i sve bilsta , i sve mi je tada vazno i osmeh, pogled i ova tisina casa, i iskrena sreca mladosti i toplina onog trenutka vecnosti, kada mislis da smo svi jedinstveni predrodjeni da ostanemo vecno zajedno, sve mi je vazno, cak i ljubav.

A pamtim samo ono sto niko nikad nebi pamtio.Pustam suze da teku, vi ste mi dragi moji , isto tako dragi, i sa vama mi je lepo, ali mi ostaje samo ponekad da se javi moja svetlosna prasina da podseti da su postojali ljudi i pre vas, koji su me voleli i koje sam ja volela.

Svaki covek bira sebi put, ja sam svoj izabrala, a to je put u vecnost, gde vreme vise ne tece, to je put kojim me vodi moja svetlost, moja prasina.

Razumecete me , zar ne!?


 
Interesantno
pozitivni glasovi: 0  |  negativni glasovi: 0

Napiši komentar: