Karike.com je društvena mreža koja ti nudi priliku da komuniciraš sa svojim prijateljima, upoznaš nove ljude, saznaš šta drugi misle o tebi i postaneš zvezda! Za korišćenje sajta uloguj se ili registruj! Besplatno je...
zorica7 blog

Добих данас од Ане (О, Ана, шта бих дала да сам ових неколико дана тамо где смо биле заједно у априлу и мају 2005!) овај прилог и одлучих да га објавим.

Реч је о писменом задатку једног београдског гимназијалца, Владимира Ш. Теме су биле:1. Коштана и 2. " Светлости неста, престадох да читам и туга ме обли: опет живим". Ученик је изабрао другу тему.

(Иако сматрам да не постоји тема о којој, ако се лепо објасни, не може да се напише добар задатак, колега који је дао овакву тему је ипак бацио коску својим "штићеницима". Очигледно се овакве теме дају да би се, као резултат, добили овакви задаци-изнанађења:-))

Gledam, al' oči su mi sklopljene.Osećam miris sve¸e lakiranog drveta.

Pomislih kako je moj mrtvački sanduk prilično dobar za pare koje sam dao.

Da, konačno sam umro!

Slusam popa koji nariče i decu koja se deru: "Kuku! Strikooo!"

Odlučih da se malo pro¨etam, da vidim je l' mi baba Bosa do¨la na sahranu.

Začudio sam se kad sam shvatio koliko se lako krećem. Moram priznati da sam bio zadovoljan.

Sahrana je prilično dobro uradjena. Mile, prvi gučevački trubač sa svojim bleh orkestrom dobro je obavljao posao. Svinja se okretala na ra¸nju,dok se moj pijani zet valjao u blatu. Baba Stana je sa dedom Milojicom zami¨ljeno gledala u moj grob i uzdisala.

Počeh da vičem: "¦ta kuka¨ stara, nije Omoljica mrtav, opet ¸ivim", ali se setih da ne mo¸e da me čuje. Pogledah jos jednom svoje sirote unučiće i pomislih: "E deco, deco, ko je vas poznavao ni pakao mu neće te¨ko pasti."

Osetih u tom trenutku kako me ne¨to vuče na gore.E pa, dodje vreme da se rastajemo!

Putovao sam, mogu vam reći, dobrih pet sati. Na vratima raja stajao je Sveti Petar.

- Zdravo, Petre, pa dodje vreme da se i mi ispričamo.

Petar me je mrko gledao, ali konačno prozbori:

- Ne pi¨e ti se dobro, Omoljice, puno si gre¨io. Bog te čeka.

Priznajem, malo sam se upla¨io, jer ovo mi je, znate, bio prvi susret sa Bogom, a to nije mala stvar.

Ćutim ja, ćuti on. I tako ćutimo mi jedno pola sata i konačno se odva¸ih pa rekoh:

- Dobar dan, Bo¸e!

Opet ćutimo, a mene već počele i noge da izdaju. Znate, ne umire čovek svaki dan.

Konacno Bog popravi kravatu, prome¨kolji se malo na svom oblaku i rece:

- Ka¸i, Omoljice.

Ovaj govor sam prilicno dugo spremao pa sam re¨io da mu ka¸em sve od prve do posledje reči:

- O Bo¸e, vladaru carstva nebeskog, Ti koji nebom hoda¨, Tvorcu mog psa Marka, sinova Mirka i ´uje, baba Bose i deda Radovana, mog kuma Spasoja i izvinjavam se ako sam nekoga u svoj brzopletosti zaboravio da spomenem...!

Tu stadoh i primetih da se zbunio.

Zamislite - Bog tako veliki, ja tako mali, pa se zbunio preda mnom!

Medjutim, na¨ao je nekako prave reči, pa reče:

- Jesi li ti, Omoljice, pročitao "Ko¨tanu"?

- Nisam - velim ja.

- A jesi li, Omoljice, primetio da svetlosti nesta?

- Nisam - opet ću ja zbunjeno.

- Da li te tuga obli, Omoljice?

- Ne, Gospode - rekoh - a za¨to?

-Zato ¨to je to, Omoljice, tema ovog pismenog zadatka, i bojim se da si proma¨io temu.

- Bog je moćan - pomislih u sebi...

(**Dobio je 5!!!**)

Scritto da Violeta Milicevic


 
Interesantno
pozitivni glasovi: 4  |  negativni glasovi: 0

Napiši komentar: