Karike.com je društvena mreža koja ti nudi priliku da komuniciraš sa svojim prijateljima, upoznaš nove ljude, saznaš šta drugi misle o tebi i postaneš zvezda! Za korišćenje sajta uloguj se ili registruj! Besplatno je...
zoran2309 blog
Put Život

…I koračao je...dečački zaneseno,gotovo lebdeći u nekom svom svetu maštanja i ponekad nerealnih očekivanja...nesigurno,ponekad odlučno,ili bar pokušavajući da tako izgleda...da li zbog sebe ili okoline? Ma, nije ni bilo bitno...bio je sam, gotovo uvek, vrlo često neshvaćen u svom poimanju stvarnosti...i smetala mu je ta surova, gotovo nepodnošljiva samoća...parala mu je srce, uvlačeći ga u svoj taman ponor i nastojala da ga zdrobi, upije i zauvek otrgne od onog puta kojim hode mnogi...razumeo je, ali nije mogao da prihvati...ili nije razumeo,a prihvatao je gotovo ćutke...zašto, ni sam nije znao?...a koračao je putem kojim niko pre njega nije prošao, niti je on postojao, nego se sa njim rodio... kažu,nepodnošljiva lakoća postojanja...ma daj, lažu...ili ne shvataju pojavu...imao je čudan osećaj da neko pokušava da mu skrene pažnju...nije video nikog,a opet, bio je siguran u neko neobjašnjivo prisustvo nekog ili nečeg...sapleo se,pao...nije mu to bio prvi put...“dooobro“, reče...“ali zašto“? Začuo je glas, zapravo nešto nalik tome...i drznuo se da upita : “ ko je to?“...“ja sam put Život“, začu odgovor...“zašto si me ponovo sapleo,ti,ti...“ zausti da kaže...na trenutak se trgnuo...“hej, a kome se ja to obraćam?“...osetio je jezu, neko neopisivo podrhtavanje tela...“eee moj dečače, rekoh ti,ja sam put Život...da, ja sam te sapleo i ovaj put...ali, boli me, reče gotovo plačnim glasom“...nije osećao fizički bol, već opet onaj dublji, teže objašnjivi bol duše, dubok i strašan krik duše...“znam, odgovori put Život...ali nisam mogao drugačije...opet grešiš, a morao sam nekako da ti to stavim do znanja...imam takav, ponekad nezahvalan zadatak da ljudima ukazujem na greške, odn. da im određenim znakovima to približim...malo je onih koji to shvataju...ili shvate,ali se ogluše na upozorenje...otud i toliko ljudske nesreće sakupljeno na ovom svetu...mada, nije dobro ni kada previše razumeš...vidiš i bolje i dublje, pronikneš u pojavu ali ne uradiš ništa...ili, što je češća pojava,uradiš pogrešno...shvataš maleni?“...“...shvatam...“ zausti da kaže, ali zastane...“pokušaću...“, reče u sebi, sebi...i koračao je...dečački zaneseno,gotovo lebdeći u nekom svom svetu maštanja i ponekad nerealnih očekivanja...nesigurno,ponekad odlučno,ili bar pokušavajući da tako izgleda...da li zbog sebe ili okoline? Ma, nije ni bilo bitno...


 
Interesantno
pozitivni glasovi: 4  |  negativni glasovi: 0

Napiši komentar:

 

Korisnik
offline
offline zoran2309 (42)
Srbija, Beograd, Beograd



Blogovi: tagovi
nema tagova
Arhiva unosa