Karike.com je društvena mreža koja ti nudi priliku da komuniciraš sa svojim prijateljima, upoznaš nove ljude, saznaš šta drugi misle o tebi i postaneš zvezda! Za korišćenje sajta uloguj se ili registruj! Besplatno je...
woolveen blog
... ili kako, za malko, nisam pobio kompletan muški naraštaj do 94tog godišta u bližem i daljem okruženju... Pa i šire...

E, da, opet ja... Prvenstveno, ovo je jedan od retkih treznih (ko je rekao - treznijih) trenutaka inspiracije za bilo kakav vid javne komunikacije (face it, I have to get drunk in order to love you all), a kako je opšte poznata činjenica da vrlo retko takav doprinosim bilo kakvom socijalnom konceptu i ispravljanju već onako krivih Drina, ipak, gore navedena rečenica me je, jednostavno, iz prve vratila u neke tokove za koje nisam ni znao da još uvek postoje (fuck them!!!)...

Elem, ni sam ne znam iz kog razloga sam prihvatio poziv da glumim nekakvu vrstu guardian-a na sedeljki kod mlađe sestre jedne od ne-tako-skoro bivših ljubavi (OK, kombinacija, šta sad, sue me) uz obećane neverovatne količine alkohola za ja (ja, alkohol, deca, polu-gola, sudija, zatvor, somebody's little jail bitch), apsolutnu ulogu alfa-mužijaka (što mi čak i ne odgovara - bastard je mnogo kreativnije) i gotovo zagarantovan koitalni svršetak (18+, actually 26, if you must know) i kafu izjutra (sikterušu, jutarnju i zahvalnu - 3 in 1), no sad kad razmislim - those are quite valid razlozi, ali sam, dakle, prihvatio.

Hence, sredim se ja kako umem i znam (ne znam) i uputim se ka famoznoj žurkici. Prvo, sama uloga staratelja nekako je isparila kad sam primetio volumen muških primeraka omladine. Aman, deco, sa šta vas hrane??? OK, jesam obarao ruku sa jednim i dobio ga ali na varanje, ne zna dete kako se obara ruka... Tehnika, sinko, tehnika...

Druga misao je bila - I am going to serve a long time... Long, long, long time... Znate ono, s početka, deca, polu-gola, ja, alkohol, not a good idea, e, ne mož ni da zamislite... Jedina moja reakcija je mogla da se svede na zbunjenu facu mladog šankera (klinac koji deli sokove i piva) pri mojoj izjavi - Deder, sinko, vadi tu stomakliju i puni dva deci... I ostavi flašu...

Treća misao, ona zbunjujuća, čoveče kako ona dobro izgleda... Yeap, ta ne-tako-stara thingie... Ne znam da li su mladi mankiji bili podsticaj za tako nešto (sumnjam, bacite pogled na neki red u prošlom pasusu) ili, krajnje neskromno, ja (verovatno, ne istinito, ali tako prihvatljivo) ili lack of any form of atention (najverovatnije suva istina) od strane sadašnjeg čega god (kasnije moje saznanje - jbg, kad krije informacije od ja), ali, ljudi, wow!!! Ja - vilica na pod, bez lažnog stida i srama, ko mladi majmun pavijan, direkt zveram u nju... Providno... I nije me sramota... And something got up... Seven up, sa tim sam gasio rakiju.... :D

Sad, kulminacija, jelte, prilazi mi vođa čopora, sine mafija i odrasti-mali-seljače kindda dete i ladno kaže, čak sa dozom prijateljskog savetovanja i afekcije, ozbiljno - ma mani je, matora je... (!!!) Alo bre!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!! Tedoh da mu kažem nešto pogrdno (tata ti mator ili ćelava ti mama ili marš bre u tri lepe dete ili A? ili, onu moju omiljenu, fuck off), ali mi nešto ne dade... Yeap, kako da je na tren ta lična karta prokukala iz zadnjeg levog džepa - nije ona matora ti si mator, mali je u pravu, njemu jeste matora... Naravno, ovu pojavu sam mnogo brzo ignorisao (long live alcohol - LK, ne malog) i bacio se na, hmm, ignorisanje iste, gore pomenute, wow bivše... Naravno, stanje svesti mi nije tog istog trenutka dozvoljavalo da posetim istu na neke nezavršene obaveze, obećanja, tako nešto i da again ispoljim sve one negativne osobine moje pesone koje su je i odvukle u krevet prvi put (alkos si, nemaš para, lupaš, uvaljuješ se u gajbu, neodgovoran si, nezreo si, ponašaš se kao kreten, uspeo si jednom da u sred "posla" zaspiš, ali, iznad svega, zgodan si i tako lepo znaš da me zazmeješ - ona rekla, nisam ja) ali se i to lako promenilo (again, long live alcohol and bad procena)...

Uf, izgubih se... Anyway, bilo šta bilo, ja ujutru (cirka 2 popodne) kući, sa happy face-om, zajebanim mamurlukom, pola pljuge i činjenicom - ma nema, bre, matora!!! Kakve gluposti, kakav Bole, nije Mile veverica... Svaka žena je malo umetničko delo... I dokle god imamo mogućnost da se malko poigramo sa umetnošću, nema menjanje stava... I da, klinke su klinke (sad znam šta bi moj prijatelj oslovljen sa Denny Craine rekao), zabavne su, čak cool, jebeno neumorne, ali, brate, starije je starije, nek je gore, nek je kraće, nek je nezanimljivije, nekako je, hmmm, lepo... Čak i ako se ništa ne desi... Tad je i lepše... I samo one znaju da se nasmeju preko ramena... Onako, pokvareno, dovoljno da je tri dana ne izbacuješ iz glave... Mlade, jbg, još trebaju to da nauče...

Ajd, pa se kuckamo... :)

p.s. Kažu da je žurka bila dobra. Ja se ne sećam.
p.p.p.s. Nije bio blackout, bio je smajli... Više njih...
p.p.p.p.s Stvarno moram da prestanem da pišem jebene dugačke rečenice...
p.p.p.p.p.s. Srećko, ako ovo na neki neverovatno čudan način pročitaš (Internet je čudna stvar, deco, sve se dozna), nisam ja pisao, to je moja šauma... :D Na kraju, viš da sam te branio...


 
Interesantno
pozitivni glasovi: 4  |  negativni glasovi: 0

Napiši komentar: