Karike.com je društvena mreža koja ti nudi priliku da komuniciraš sa svojim prijateljima, upoznaš nove ljude, saznaš šta drugi misle o tebi i postaneš zvezda! Za korišćenje sajta uloguj se ili registruj! Besplatno je...
Cipsika blog

Tri metra iznad neba, i posle toliko čitanja i dalje ostavlja isti utisak.. :'((

Ali, od toga dana nešto je počelo da se menja, nešto je puklo. Čule su se sve ređe, tako da onda i nisu imale toliko toga da kažu.

Možda zato što se osećamo neprijatno kada pred prijateljem pokažemo slabost. Možda zato što stalno mislimo da je naš bol jedini, da se ne može opisati, kao i sve ono što se nas tiče.

Niko ne može da voli kao što volimo mi, niko ne pati kao što patimo mi. Kada boli stomak, s pravom se kaže: 'Mene boli, a ne tebe'.

***

''Za mene se desilo ono što sam rekla. Step je nevin. Nema nikakve veze. Šta vi znate o tome kroz šta je prošao? Šta je osetio u tom trenutku. Vi ne umete da opravdavate, ne umete da praštate. Jedina stvar za koju ste u stanju jeste da sudite. Odlučujete o životu svoje dece na osnovu svojih želja, onoga što vi mislite. A ni najmanje ne znate šta mi mislimo. Za vas je život kao partija džina , sve ono što ne znate je jedna neodgovarajuća karta koju nikako niste hteli da izvučete. Ne znate šta ćete sa njom, boli vas dok vam je u rukama. Ali vi se ne pitate zašto je neko nasilan, zašto je neko drogiran; i ovako nije vaše dete, ne tiče se vas. Ali, ovog puta te zanima, mama, ovog puta je tvoja ćerka sa nekim ko ima problema, ko ne misli samo da ima GTI sa šesnaest ventila, Dejtoni, i da ide na Sardiniju. Nasilan je, tačno je, ali je možda takav zato što ne ume da objasni toliko stvari, zato što su mu rekli toliko laži, zato što je to jedini način da reaguje.''

''Ma šta to pričaš? Sve su to gluposti... pa zar ne razmišljaš? Kakva ćeš ispasti? Ti si jedna lažljivica. Slagala si pred svima.''

''Mene nije briga za tvoje prijatelje, za ono što misle, za šta me smatraju. Stalno govorite da su to ljudi koji su sve sami stekli, da su uspeli. Pa u čemu uspeli? Šta su stvorili? Samo novac. Ne razgovaraju sa decom. Nije ih briga šta stvarno rade, koliko pate. Za nas vas boli ku*ac.''

***

Ne, to se ne shvata. Ne može da se shvati. Kako se to desilo? Kako to da više nije tu? Kako može da bude sa nekim drugim? Ponovo vidi auto u toj sigurnoj vožnji. Zamišlja da su zajedno, zagrljeni.

U jedno je sam siguran. Neće moći da je voli kao što sam je voleo ja, neće moći da je obožava na taj način, neće umeti da primeti sve njene nežne pokrete, te male znakove na njenom licu. Kao da je samo njemu bilo dopušteno da vidi, upozna pravi ukus njenih poljubaca, stvarnu boju njenih očiju. Nijedan muškarac neće nikada moći da vidi ono što sam video ja. On, najmanje od svih. On, realan, sirov, beskoristan, materijalan. Tako ga zamišlja, nesposobnog da je voli, željnog samo njenog tela, nesposobnog da je stvarno sagleda, razume, poštuje. Njega neće zabavljati ti slatki hirovi. On neće voleti ni njenu malu ruku, njene izgrickane nokte, njena pomalo bucmasta stopala, taj mali skriveni mladež, uostalom i ne toliko sakriven. Možda će ga videti,da, kakva užasna patnja, ali nikada neće biti u stanju da ga voli. Ne na taj način. Tuga je zagospodarila njegovim očima.

***

''Ja mrzim siledžije, ako nastaviš da radiš kako ti se sviđa, nećemo više biti zajedno, kunem ti se.''

''U redu, promeniću se'', nabacio je.

A sada? Sada su se stvari promenile. Sada više nisu zajedno. Sada nema potrebe da se krije. Ne mora više da bude neko drugi. Može da bude ono što jeste, kako i kad poželi. Sada je slobodan. Nasilan i sam. Ponovo. Tema se zaustavlja ispred rampe. Čeka da se polako podigne, zatim izlazi kroz kapiju. Step pali motor i ubacuje u prvu. Brzo silazi sa trotoara i kreće za automobilom. Tip je sada sam i vozi brzo.Step daje gas. Ionako će morati da stane na STOP. Oko ulice Jaćini ima saobraćaja, automobili stoje u redovima. Kao i uvek. Tema staje. Step se smeje, staje pored auta. Kreće da silazi sa motora, ali u tom trenutku, shvata. Čemu bi poslužilo da ga udari u lice, da vidi njegovu krv, da čuje njegove jauke? Čemu bi poslužilo da ga išutira, razvali mu auto, slomi prozore tako što će mu kroz njih ugurati glavu? Da li bi možda tako povratio nove, srećne dane sa njom, njene zaljubljene oči, njeno oduševljenje? Jednostavno bi zadovoljno spavao te večeri. A možda ni to.. Već mu se čini da čuje njene reči:

''Jesi li video? Nisam se prevarila u vezi sa tobom, ti si jedan siledžija! Nikad se nećeš promeniti!''

Onda daje gas, a da nije ni pogledao u automobil. Obilazi ga smiren, slobodan na svom motoru, vešt u saobraćaju tog prazničnog dana. Sam, bez znatiželje, bez besa.

Nastavlja da ubrzava, dok na licu oseća hladan vetar, ponoćni vazduh koji mu se uvlači pod jaknu.

Vidiš, Babi, nije tačno to što misliš. Promenio sam se. I uostalom, zna se, za Božić su svi bolji.



 
Interesantno
pozitivni glasovi: 9  |  negativni glasovi: 0

Napiši komentar:

sweetie93 (22)
Zaista jedna fenomenalna knjiga,uz koju se malo smeješ,a malo i plačeš...
#1, 03.04.2011 - 21:09
Slazem se.. :)) Mada nastavak malo razocarava.. :D
03.04.2011 - 23:03