Karike.com je društvena mreža koja ti nudi priliku da komuniciraš sa svojim prijateljima, upoznaš nove ljude, saznaš šta drugi misle o tebi i postaneš zvezda! Za korišćenje sajta uloguj se ili registruj! Besplatno je...
damb blog

"Nezapisana sansona za Novi Sad" - M. Antic

Tu nedavno opet sam sreo onu ridju jesena na keju pod mojim prozorima, duz sirokih pepeljastih plocnika zatrpanih liscem. Prva mi je pomisao bila da izvadim kartu za "Panoniju ekspres" i - pobegnem. Raznosac mleka, postar, moja tasta i jos neki znaju za tu moju iznenadnu i neocekivanu slabost: u jesen uvek nestanem iz Novog Sada. Cinim to zato sto se svakog novembra, kao po nekom smusenom pravilu ponovno zljubljujem u stari most pod tvrdjavom, u lavirint krivudavih sokacica oko Matice spske i Temerinske pijace, u dva prozebla labuda koja kasljucaju u jezeru Dunavskog parka, u jednu violinu kod "Marosa" ili dve violine kod "Stolca" - i sto sve bespomocnije prorastam za ove ulice , za ovu uzurbanost prolaznika, za leprsanje jutarnjih i vecernjih izdanja na bulevaru i za sarenilo izloga koji krupnim vetvrtastim ocima zure u izmaglicu i monotono sivilo prosute kise.


Vi verovatno znate sta znaci: zaboraviti mnogo sebe na nekom uglu, duz nekih drvoreda, pod nekim prozorom...Znaci: ostati ovde zauvek. I neka to izgleda neverovatno i romanticno, znaci: secati se cak i tamo na Sen Zermenu malog bifea "Lovac" iza "Dnevnika" ili pod kremaljskim kulama sa nostalgijom misliti na baroknu fasadu novosadske opstine ili u betonskoj vrtoglavici Menhetna pozeleti jedno spokojno popodne na obroncima kamenicke obale.

Jednom su me pitali: zasto sam tako gimnazijski zaljubljen u Novi Sad. Nisam umeo da odgovorim. Jer sa najdrazim gradom je kao sa najdrazom zenom: nikada necemo uspeti da objasnimo ni sebe ni drugima sta nas je to tako vezalo.

Vi dodjete na salter sekretarijata unutrasnjih poslova i podnesete prijavu. Uruce vam komadic hartije na kojem pise da ste od jutros Novosadjanin a poslovno suvoparna slizbenica zaborav da vam uz ljbazni osmeh kaze: "Dobrodosli u Novi Sad, stohiljada prvi ili stohiljada dvadeset prvi sugradjanine..."

N aprilazima, drumom koji se uliva u siroke i tesne razrovane ili zatravljene ulice, zuta tabla obavestava, vrlo zvanicno i suvo, da ulazite u glavni grad Vojvodine, I vi udjete u njegam a gotovo nivo vam i ne procita u ocima sta ste to od jutros sa sobom doneli. Dospeli ste vozom, sa jednim polupraznim koferom, kao ja pre sedam godina. Ili kamionom pretrpanim namestajem, Stigli ste po potrebi sluzbe ili u zelji da nesto pocnete iznova...I tesko vam je danima i mesecima. Kazu vam: svet je ovde zatvoren u svoje sobe. Kazu vam: svet je ovde prizeman. I vi danima i godinama pokusavate da odetet, a ne primecujete kako se penjete iz prizemlja i ulazite pod nepoznate krovove. Odd prvog trenutka pokusavate da odete. Rode vam se deca, zavrse se neki ratovi u svetu, svemirski brodovi opisu hiljade kilometara zutih puteva po tamnim nebeskim prostranstvima, a vi pijete svoje pivo na terasi hoela "Putnik" i ponavljate svoje napamet nauceno: "Ove jeseni svakako moram otici...svakako moram otici..."

Bio sam pre desetak dana na groblju. Svratio sam slucajno, u prolazu, i sve do ovog trenutka do ovih recenica nije mi bilo sasvima jasno zasto sam onamo isao. Sad mi se cini da znam. Lutao sam alejom velikana i stazama onih drugih, onih koji nista nisu znacili za Istoriju Vojvodine. Da li je ijedan od njoh na svom prvom koraku kroz novosadske ulice znao da ce ovde zauvek ostati?

Jednom su mi pitali zasto volim ovaj grad. I danas to ne umem da odgovorim. Samo ponekad, kad je ovakva nonvembarska jesena sa mnogo lisca duz pepeljastih trotoara na keju, cini mi se da je sa najdrazim gradom, kao i sa najdrazom zenom: hteli smo da pobegnemo da ne bismo jos vise ko zna po koji put dodali nesto vrtoglavo na vec vrtoglavu gradjevinu svojih najtoplijih intimnosti.


Tagovi:

 
Interesantno
pozitivni glasovi: 4  |  negativni glasovi: 0

Napiši komentar: