Karike.com je društvena mreža koja ti nudi priliku da komuniciraš sa svojim prijateljima, upoznaš nove ljude, saznaš šta drugi misle o tebi i postaneš zvezda! Za korišćenje sajta uloguj se ili registruj! Besplatno je...
zerar blog

Supervulkan>Erupcija vulkana Krakatau koja je zapanjila svet

Vulkani su opasni i lepi, tajanstveni i nepostojani. Nijedan nije nalik drugome, ali imaju zajedničku, opasnu crtu; njihove erupcije često rađaju kataklizme.

http://www.b92.net/news/pics/2008/06/950074950485264dc09959566172137_490.jpg
Krakatau je vulkansko ostrvo koje se nalazi izmedju ostrva Jave i Sumatre. Vulkan Krakatoa! Najpoznatija erupcija ovog vulkana je ujedno i najrazornija erupcija ikada zabelezena. Kada je krenula erupcija, tog prelepog avgustovskog dana, 1883. godine, sve se treslo. Erupcja je bila 13.000 puta jaca od atomske bombe bacene na Hirosimu.


Supervulkani predstavljaju najače i najopasnije vulkane na Zemlji. Smatra se da predstavljaju najveću prirodnu silu od koje veća sila danas postoji samo u svemiru. Ima ih oko 40, od kojih je većina ugašena. Jako retko prorade i tad mogu dovesti do velike katastrofe. U stanju su da promene izgled čitavog kontinenta, da promene globalnu klimu
planete i drastično smanje broj živih bića na Zemlji.
Sam termin supervulkan označava erupciju vulkana magnitude 8 na indeksu eksplozivnosti vulkana. Index eksplzivnosti vulkana je skala od 8 podeoka od 1 do 8 koji pokazuju koliko lave i pepela se izbaci tokom erupcije. Tako na primer erupcijom vulkana Sveta Helena je 1980. godine izbacio 2 kubna kilometra lave i pepela a bio je jačine 1 na IEV. Erupcija supervulkana bi izbacila više od 1000 kubnih kilometara materijala.
Osnovna razlika između supervulkana i običnih vulkana je u tome što kod supervulkana magma se nalazi u velikim komorama koje se nalaze svega nekoliko kilometara ispod površine. Komora se polako stalno dopunjuje pri čemu se povećava i pritisak. Usled povećanja pritiska dolazi do podizanja tla. Kada pritisak postane dovoljno jak dolazi do
erupcije. Pri erupciji supervulknana ne dolazi do formiranja kupaste planine već ogromne kružne kaldere. Ovi vulkani se zapravo urušavaju u prostor iz koga najpre iskulja magma i pepeo kog ima dovoljno da prekrije desetine hiljada kvadratnih kilometara površine
debelim naslagama. Kod erupcije se takođe izbacuje velika količina sumpora i pepela, kojih ima toliko puno da bi moglo izazvati nuklearnu zimu Najpoznatiji supervulkani današnjice su Jelovston, Tambora/ Toba i Krakatau


http://mms.nps.gov/yell/ofvec/exhibits/eruption/images/krakatau.jpg


Krakatau
Je vulkansko ostrvo u Sundskom moreuzu između Jave i Sumatre.
U godinama pre 1883 Krakatau je počeo svoju aktivnost u vidu manjih potresa. Vulkan se uznemirio 20. maja 1883 i od tada počeo da redovno izbacuje paru dima i pepeo do visine od 6km, a eksplozije su se cule i 160 km odatle.
Mračna, gnjevna tutnjava počela se širiti s Krakatoe u maju 1883. Nekoliko mjeseci poslije tutnjava je postala još glasnija. Brodovi koji su ovuda prolazili izvještavali su o eksplozijama koje su bile toliko glasne da su im pucale bubne opne. Sundski prolaz, prometnu brodsku prugu između ostrva Jave i Sumatre, počeo je ispunjavati plutajući oblak dima.

Gust oblak dima proširio se nebom i zamračio celo područje na nekoliko dana. Brodovi su bili zatrpani, a mornari su morali u mraku lopatama skidati vruće blato i pepeo udišući zagušujuć, sumporom zasićen zrak. More se uzdizalo u talasima neobičnog oblika, a kako je stizalo do obala Jave i Sumatre tako su nastajali golemi talasi koji su se prelivali preko obalnih naselja.

20 jula su zabeležene manje erupcije, stvarajući još jedan otvor, koje su međutim izazvale neobično visoku plimu mora tako da su mornari brodove lancima vezivali za dokove. 11. avgusta su počele snažne erupcije koje su izbacile u atmosferu ogromne količine pepela. 24. avgusta erupcije dobijaju na snazi, a dva dana kasnije vulkan je pomahnitao. Izbacio je ogroman crni oblak pepela 27 kilometara u vis, a zatim je počela serija eksplozija na svakih deset minuta. U brodskim dnevnicima brodova udaljenih 20 kilometara od ostrva zabeležena je gusta padavina pepela i komada usijanog kamenja desetak santimetara u prečniku. Manji cunamiji su pogodili plićake Jave i Sumatre.

To je međutim bio samo početak katastrofe. Sledećeg dana, 27. avgusta, vulkan je pobesneo i ušao u svoju kataklizmičku fazu. Usledile su četiri snažne eksplozije (05.30 h, 06.44 h, 10.20 h, and 10.52 h ) od kojih je predposlednja bila i najača te se čula 5000 kilometara daleko na ostrvu Rodrigez blizu Mauricijusa. Svaku eksploziju pratili su cunamiji, visine do 30m, koji su na obalama susednih ostrva stvarali talase visoke 30 metara. Piroklastički tokovi su pokuljali i uništavali sve pred sobom.Užas je trajao čitav taj dan, a onda se vulkan naglo umirio i sledećeg jutra zavladala je potpuna tišina. Udarni talas je zabeležen na barografima širom sveta, i do 5 dana posle eksplozije, a predpostavlja se da je obišao zemlju 7 puta.



Krakatoa je raznijela jedna od najvećih ikad zabilježenih eksplozija. Zvuk eksplozije čuo se u Australiji, na udaljenosti od 3.500 km. Otok se urušio sam u sebe i pretvorio u prašinu. U zrak je odletjelo oko 19 prostornih kilometara vulkanskog materijala. Dim nad vulkanom se podigao 80 kilometara u vis,a potom je godinama kružio oko Zemlje, prouzročivši smanjenje letnih temperatura i spektakularne zalaske sunca širom sveta.

Poginulo je više od 36.000 ljudi. Erupcija sama po sebi nije bila toliko smrtonosna, već su ogromni talasi, cunamiji, koji su bili i viši od 40 metara kad se vulkan urušio, uništili 163 sela uz obale Jave i Sumatre.

Svaku eksploziju je pratio piroklastični tok koji je sa sobom vukao velike delove ostrva, ogromna količina magme, kamenja i vrelog vazduha, koji je kontaktom sa morem stvarao ogromne cunamije. Tako je zabeleženo da je grad Merk uništi cunami sa talasom od 46 metara. Pojedini piroklastični tokovi su stizali i do udaljenijih obala ( 25 km ), tako što su usled vreline vazduh bukvalno klizili niz okean ( tako je uništeno ostrvo Sebesi, 13 km od Krakataua, na kome je poginulo oko 3,000 ljudi )Posledice ove eksplozije su bile nezapamćene. Sama erupcija je uništuila dve trećine ostrva. Uništen je ceo region. Brojni dokumenti i brodski zapisi govore da su po Indijskom okeanu nedeljama plutali leševi.
Vulkan je izbacio ukupno 23 kubna kilometra materijala od čega se nekoliko sručilo u more i sasvim izmenilo dno okeana u širokom pojasu. Eksplozija je izručila u stratosferu veliku količinu sulfor-dioksida koji je reflektovao sunčevu svetlost i doveo do pada temperature vazduha severne polulopte od 1-2 0 C u toku narednih sedam godina, a povećala se količina padavina – kiša i snega. Pad temperature bio je direktna posledica sporog taloženja sitnijih čestica prašine i pepela prečnika dva mikrona, kojima je za spuštanje sa visine od 30 km potrebno oko četiri godine. Ovakav pad temperature trajao je do 1888 godine, kada se ona polako počela vraćati na normalu.Snaga erupcije Krakatoa iz 1883. bila je jača od bombe koja je uništila Hirošimu 13 hiljada puta! Danas prečnik kratera ovog raznesenog vulkana iznosi oko 5,5 km.

Erupcija je inače gotovo sasvim sterilisala sva ostrva u okolini. Kada su maja meseca sledeće, 1884, godine to područje posetili prvi istraživači, od celokupnog nekadašnjeg bujnog života pronašli su samo paukove u pukotinama na jugu ostrva Rakata.

Ovo se područje se nalazi na mestu spajanja dve tektonske ploče. Što se Indoaustralijska ploča više povlači (subdukcija) pod Euroazijsku, izaziva vece sile koje potresaju tlo duž tog spoja i povremeno eksplozivne erupcije iz brojnih vulkana.


Juna 1927 je zabeležena podvodna erupcija, a nekoliko dana kasnije iz mora je izronio Anak Krakatau, od 1950 ostrvo je raslo brzinom od 13 cm nedeljno, koji se smatra za aktivnim vulkanom a poslednja erupcija je zabeležena 2007 godine.



 
Interesantno
pozitivni glasovi: 3  |  negativni glasovi: 0

Napiši komentar:

Ovaj BBC-ijev dokumentarac sam nocas gledala na Discovery World-u i ostala sam prenerazena.
Obavezno pogledajte video klipove za youtube-a ( 1 i 2 )
#1, 02.05.2011 - 21:54