Karike.com je društvena mreža koja ti nudi priliku da komuniciraš sa svojim prijateljima, upoznaš nove ljude, saznaš šta drugi misle o tebi i postaneš zvezda! Za korišćenje sajta uloguj se ili registruj! Besplatno je...
woolveen blog
... ili, ne, ozbiljno, bez dobrog naslova, dobrog početka, toka i kraja...

Negde sam pročitao da se celokupnost dramske radnje kreće oko dijametralno suprotnih težnji protagonista radnje, jednog para ili više njih, te njihovih mogućnosti da te težnje ostvare. Glupost! Neopevana... Svaka dramska radnja zasniva se isključivo na jednoj stvari - neopisivoj želji nekog od junaka da bude tragičan, sažaljen i zbog toga, nekažnjen.

OK, realno, nemam pojma zašto sam ovako počeo. Kada bacimo pogled na istoriju počinjanja ovde (mog naravno) odaje se utisak da sam u devedeset posto slučajeva znao u startu o čemu ću da pišem. Again, glupost, neopevana. Ustvari, u tih devedest posto slučajeva uvek sam imao nečiji stav koji ću moći da napadnem, bez obzira na posledice. Pre neku noć, jednostavno, tu želju nisam imao.

U stvari, nemam dve blage veze kako je do razgovora i došlo. Valjda su nas uzajamno predstavili, nju, apsolutno stidljivu meni i mene, apsolutno pijanog njoj (za stare čitaoce, yeap, another one, brand new, i da, shodno očekivanjima, ne znam kako se zove). Znam samo da je, srećom, dobar deo razgovora zabeležen prostom činjenicom - nisam ugasio record na telefonu. E, sad, šta sam primarno želeo da snimim, to niko živ ne zna.

Da ne davim, gotovo da je svakom rečenicom postajala sve idealnija - glupa kao noć (ne, ozbiljno, glupa kao noć, kao polarna noć, kao sve polarne noći ovog sveta) sa tako smešnim argumetima za bilo koji stav da je to neverovatno, apsolutno zbunjiva pri upotrebi bilo koje reči koja ima više od četiri sloga, neupućena u skoro sve osim new forms of making us numb - reality tv, high grand production, bla, bla, truć, truć, jednostavno sve ono što dobar deo ljudi s kojima hmmm, pričam, nije. Ipak, iz nekog razloga nisam imao želju da joj rušim sneška.

Odmah da razjasnimo, noup, it is not love or something like that. Iskreno, posle treće rečenice nisam imao ni koitalnih želja prema njoj (ja lično, tj. razumski deo mene, alkohol je imao samo takvih, a i još neki delovi, realno, za izgled 9 od 10), ali, opet, imao sam neverovatnu želju da je, ustvari, celu noć slušam šta priča. To se nije promenilo ni kad smo otišli kod nje.

Mislim da je malo više zbunio moj odgovor "Ne" na njeno pitanje "Hoćeš da spavaš sa mnom" (ne u toj formi, ali poenta je ta, you get the picture). Opet, i moje "Bez validnog razloga" (u tom trenutku nije zaista postajao ni jedan validan razlog za ne, for the love of god, she is almost naked) nije pomoglo na njeno "Zašto". Pa ni sarkastični smešak na "Zezaš me".

Nekoliko momenata tišine sam prekinuo sa "Pričaj mi nešto". Ustvari, to je nije zbunilo. Sela je do mene, stavila moju glavu u njeno krilo (OK, na gole butine, iako je ova činjenica nebitna, ali ajd, za sve sa pokvarenom maštom da vam odmah dočaram - ona je fully naked, ja fully obučen) i pričala o zadnjoj knjizi (yeap, knjizi, jbg. Grabljivica, očekivano) koju je pročitala i o zadnjoj emisiji Sanje Marinković na Pinku (valjda). I, opet, nisam imao nikakve želje da joj rušim sneška.

Negde kod treće glave mi je palo na pamet da, en generale, ja... uživam. Ne toliko u onome što priča, ne u tome što slušam šta neko priča, u jednostavnoj prostoj "slici prizora" - lepotica i kreten. Nekako mi je falila logika da potkrepi to. OK, bio sam i ranije u istim situacijama, kopiranim, ali su uvek vodile koitalnom završetku ili bile u pauzama između dva. I, uvek je jedno bilo na pameti - pričaj srećo šta hoćeš, samo ja da dođem do vazduha, pa ćemo pa da "gužvamo posteljinu". Moram da priznam da sam se zbunio, retka pojava, ali nije bilo logike.

"Čekaj, što si ti mene uopšte dovela ovde" je bilo jedino što mi je bilo na pameti. I ono "Kad već znaš da neću, što odmah nisam dobio šut kartu". Znajući sebe, znao sam da ću to i da je pitam. Neverovatno, sama pitanja je nisu zbunila. "Sladak si mi. A i čula sam šta kažu o tebi pa sam morala da proverim." Sada ide onaj deo gde sam ja zbunjen. U kratkim crtama, rekli su joj da sam tragično zaljubljen u nekog s kim nema nikavih šansi za reunionom, da neverovatno poštujem žene i sve vezano za njih, da sam alkos, da mnogo pričam ali s argumentima, da me je mnogo lako naterati u krevet, nešto oko nekih stvari vezanih za tvrdnju od malo pre (you will never find out, možda, zavisi, gotovo sigurno :D) i još gomilu stvari koje sam već znao ili čuo. "OK, i šta da proveriš?" "To da si ustvari tragičan lik, koji pokušava da implementacijom karakteristika fiktivnih likova sakrije idealizaciju svojih stavova u odnosu na tuđe. Ti si neko ko igra sporednu ulogu u svom životu kako bi mogao da opravdaš svoju težnju da uništavaš tuđe stavove. Ti si, ustvari, izgubljen"...

Kontate, onda sam se probudio. Ustvari, više iskočio iz kreveta nego probudio. Zagrlila me je i rekla "Spavaj, ružno si sanjao". Ispalo je da smo sa koitalnim radnjama počeli u liftu, da sam se obeznanio odmah posle prvog puta, da sam ja pričao celo veče i da je to dovelo do gore pomenutog, da sam joj srušio sneška, da nije glupa, samo nije htela da se raspravlja sa pijanim majmunom, da sam posle ko zna koliko vremena imao ponovo epizodu kada se moj mozak igra samnom, da kuva mnogo dobru kafu, da znam kako se zove, da imam njen broj telefona...

Moram da priznam, da mogu nekako da obrišem epizodu, ne bih. Rekla mi je posle da joj je maltene krivo što me je iskoristila (seksualno), izašla je iz veze sa nekim timom i htela je samo da se kresne sa prvim iole razumnim (iz nekog nepoznatog razloga to sam bio ja), da bi htela da ponovimo još koji put, ali na trezno, pa da vidimo kuda ide. Sećam se da se slično desilo i jednom davno i da mi posle toga nije bilo loše.

E, da, od danas prestajem da pijem... pivo... :D


 
Interesantno
pozitivni glasovi: 4  |  negativni glasovi: 0

Napiši komentar: