Karike.com je društvena mreža koja ti nudi priliku da komuniciraš sa svojim prijateljima, upoznaš nove ljude, saznaš šta drugi misle o tebi i postaneš zvezda! Za korišćenje sajta uloguj se ili registruj! Besplatno je...
woolveen blog
Upoznao sam je na dan smrti svetog Vida, na onom mestu gde se nad Nišavom spajaju južni, Makedonsko-Grčki, sa ukusom crnog vina, maslina i pavlake i zapadni, tatarski, grubi i hladni vetrovi. Nisam u stanju da se do najsitnijeg detalja setim njene figure, ali, čudno, od tada mi iz glave ne izbija taj slatkasti miris breskava sa njene kose pomešan sa nekom varijantom diskretnog parfena.

Činilo mi se u prvi mah da joj bela i ne stoji. Nije to bila njena boja, iako ju je s ponosom nosila. Zamišljao u nijansama ljubičaste, one jako tamne za koju psiholozi kažu da predskazuje depresiju i smrt. Na njoj bi se razlila u krvavo crvenu i vizantisku plavu, u ljubav i nebo, u nešto davno zaboravljeno i nedostižno.

Uvek je govorila polako, tiho, stidljivo, nasuprot meni koji sam uvek šaputao glasnije nego što su mnogi pevali. Jednostavno, bila je sve što ja nisam tada bio. Možda je to i bilo presudno. Njena soba, prostrana, obojena u diskretnu boju narandže, sa sivkastim zavesama koje pokrivaju samo okna prozora i četiri krznene ponjavice strateški smeštene na mestima gde se najviše prolazi, odavala je urednu, samosvesnu i ljupku osobu koja je iznad svega cenila svoj prostor i svoje vreme u njemu. Meni je u tom prostoru bila namenjena stara, specijalno zbog mene donešena stolica u kojoj se moglo klackati. Mislim da je njen deda u nekom davnom prošlom vremenu sedeo. Pored nje visoki drveni stočič sa crnom pikslom, pletenim podmetačem za čašu i knjigom Milorada Pavića "Poslednja ljubav u Carigradu".

Nikada mi nije dala da je milujem po kosi. Neka vračara iz nekog sela joj je rekla da se samo osobe kojima želiš da uzmeš dušu miluju na taj način. Nije shvatala da sam to već i uradio, onog dana kada se tiho uvukla u moju postelju, kada je, samo na jedan tren, dopustila da mesto smirenosti, stidljivosti i umerenosti njome zavlada neka demonska, moja strast. Tada nije primećivala moju ruku u njenoj kosi. Iskreno, mislim da ni sebe nije razumela zašto je tu, zašto se tada daje nekom ko ni u najmanju ruku nije nešto što je ona, kao mala, zamišlala da nađe na svom ljubavniku.

Tih dana sam bio drugačiji. Zao. Onakav kakav ustvari jesam, bezdušan, ciničan, nevoljan... Nešto se od tada promenilo.

U meni? Ne. U njoj. Ka nekoj od četiri strane sveta. Od tada se menjam i ja.

p.s.

E, da, drugari, rešio sam da gore pomenutog lika, koji je inače bio glavni junak mojih priča, penzionišem na neko vreme. Nije da Vam je nešto prirastao za srce, meni bar nije, jednostavno od kad su poroci smanjeni neuspevam da do kraja završim svaki razgovor sa njim. A kakve smo razogovore vodili...

Iskreno, malo je teško da se od takvog jednog lika, pa makar i bio izmišljen, oprostim. Istina, kvaran je, zeznut na svoj uvrnuti način, ali je uvek imao prođu kod lepšeg pola. Ovaj sad kojeg spremam, potajno, biće njegova sušta suprotnost.

Ako ni zbog čeg drugog, bar da vidim kako tu epizodu igram.

Ajd, pa se vidimo u nekoj drugoj priči.



 
Interesantno
pozitivni glasovi: 8  |  negativni glasovi: 0

Napiši komentar: