Karike.com je društvena mreža koja ti nudi priliku da komuniciraš sa svojim prijateljima, upoznaš nove ljude, saznaš šta drugi misle o tebi i postaneš zvezda! Za korišćenje sajta uloguj se ili registruj! Besplatno je...
princezanemira blog

DA LI SE PLAŠIMO LJUBAVI?

Volim prve jutarnje zrake sunca.Volim kada otvorim širom prozor a povetarac mi pomiluje lice.Osveži ga.Volim da posmatram prolaznike,bilborde,luskuzne zgrade.Da udahnem vazduh punim plućima pre nego što otpočne novi dan.

Pišem o ljubavi.Nemam je trenutno.Pisala sam o njoj i kada sam je imala.

Kosetoazaljubio me inspiriše svojim komentarima.U jednom od njih napomenula mi je da ljubav nekada ne kuca na vrata našega srca zato što je se mi plašimo.

Da li je zaista tako ? Da li smo mi ti koji određujemo da li će se ona pojaviti ili neće ?

Rekoh Vam da sam i pored drugih ljubavi volela samo jednom u životu.Tako da sve svoje analize i tumačenja zasnivam na toj ljubavi.

Ne živim u prošlosti,nikako.Ne žalim se.Ne patim za njom.Jedna sam od onih koje grabe sve šanse i prilike i žele da žive život punim plućima.Možda sam upravo zboh tog mog poriva imala zapadala u raznorazne situacije.Inpulsivna sam.Balans ne poznajem.Vodim se sopstvenim srcem.

Nemojte misliti da se ponosim time.Naprotiv.Volela bih da sam više odmerenija.Umerenija.Da umem da taktiziram.Sačekam...

Sećam se u vezi te ljubavi jedne stvari koja me opet povezuje sa komentarom kosetozaljubio.

Toliko mi je bilo lepo da sam osećala nekakav strah .Želela sam samo da se ne završi.Da nikada ne prestane taj osećaj.

Prepreke su bile velike.Prava ljubav sve prevaziđe.Živa istina .Ali nismo bili samo mi u pitanju.Koliko je sebično biti srećan ako svi oko tebe nisu ?

Pod tim oko tebe podrazumevam samo porodice.Za tuđa me mišljenja nikada naročito nije bilo briga.

A onda sam od tog straha pobegla.I verila se za čoveka koga sam poznavala dva meseca.

Veridba se ubrzo raskinula.Vratila sam se u Srbiju,nastavila život,upoznala muža i udala se.

U nijednom momentu nisam zažalila ni zbog čega.Kao da sam prihvatila da je sve tako moralo da se dogodi.Da li je moralo zaista ? Kako bi bilo da smo se oboje borili ?

Da Vam iskreno kažem nekada je bolje ostaviti ljubav baš onakvu kakva jeste i prekinuti vezu dok je takva.Čista.Nevina.Ne ukaljana.Da je takvu pamtimo čitavog života.

Vreme sve menja.Vremenom bi se možda pohabala.Bila bi prisutna ali ne u takvom obliku.

Za ljubav se međutim treba boriti.

Ljubav je u nama.Dokle god je ne pronađemo u sebi ne možemo očekivati da nam je neko ponudi.

Ljubav je i oko nas.Ali istina je da je teramo sopstvenim strahovima,lošim iskustvima,negativnim vibracijama...

I možda ljubav ne bira ni mesto ,ni vreme.Ne pita već zahteva,traži,naređuje.. ali ljubav najpre treba da pustimo u sopstveno srce i dozvolimo joj da se smesti u njemu.

Tek će onda uspeti da poprimi svoj pravi oblik.

Tek tada će neko moći da nas zavoli.

Vezujem kosu u rep.Navlačim farmerice i majcu.Gasim računar.

Želim da iskoristim ovaj lep dan.

P.s.Ovaj post posvećujem kosetozaljubio koja me je naterala na razmišljanje i inspirisala.




 
Interesantno
pozitivni glasovi: 4  |  negativni glasovi: 0

Napiši komentar: