Karike.com je društvena mreža koja ti nudi priliku da komuniciraš sa svojim prijateljima, upoznaš nove ljude, saznaš šta drugi misle o tebi i postaneš zvezda! Za korišćenje sajta uloguj se ili registruj! Besplatno je...
legendaKARIKA blog

VEČERA je na stolu, košulje ispeglane, a mama i tata sede ispred TV ekrana uz omiljenu „sapunicu“. Milan je došao sa posla, pozdravio roditelje, a zatim telefonom pozvao prijatelje da se dogovore kako da proslave njegov 32. rođendan...

Sličan scenario svakodnevno se odigrava u velikom broju domova širom Srbije, jer smo po broju mladih koji žive sa roditeljima među prvima u Evropi! Poslednja istraživanja agencije „Medium Galup“ pokazuju da u našoj zemlji čak 57 odsto stanovništva od 25. do 34. godine i dalje ne napušta rodnu kuću. Od 35. do 44. godine takvih je 32 odsto, a i u populaciji od 45. do 54. godine čak 27 odsto ostaje u roditeljskom domu.

Pitanje je da li bi i ovakav zakon dao rezultate u Srbiji, ako se na papir stavi koliko košta osamostaljivanje mladog čoveka u našoj zemlji. Za rentiranje garsonjere ili jednosobnog stana u Beogradu treba izdvojiti najmanje od 150 do 200, a u Novom Sadu od 120 do 150 evra. Kada se na ovo dodaju komunalije, kao i troškovi ishrane, dolazi se do računice da samostalan život u Beogradu košta najmanje 300, a u Novom Sadu oko 220 evra mesečno.

- Čim sam se zaposlio odlučio sam da iznajmim garsonjenju i roditeljima skinem sa grbače. Posle nekoliko meseci sam shvatio da gotovo celu platu, zapravo, dajem za kiriju, struju, telefon i grejanje i da mi se jednostavno ovakav život ne isplati. Odlučio sam da se vratim kod mojih, a da ponovo pokušam da se osamostalim kada i devojka pronađe posao - priča za „Novosti“ Željko iz Beograda.

Psihoterapeut dr Zoran Milivojević ističe da je besparica najveći razlog zbog sve većeg broja mladih ljudi koji žive sa roditeljima, ali da postoje i drugi, sociološki i psihološki.

- Veliku ulogu u celoj priči imaju roditelji, koji deci zapravo ne dozvoljavaju da odrastu. Često i smisao svog života pronalaze u deci, pa kada ona odrastu iz sebičnih motiva na razne načine sabotiraju njihovu samostalnost - objašnjava Milivojević.

Ovakvo ponašanje roditelja rezultira razmaženim mladim ljudima, koji su zavisni od mame i tate.

- Koliko puta ste čuli da roditelj kaže detetu „nemoj ti da se mučiš, ja ću to da uradim“. Vaspitani smo da budemo nesposobni. Rezultat toga je čovek zavistan od roditelja, kome je lepše kod mame i tate, gde je sve besplatno i lagodno - kaže Milivojević.

VEČNA MLADOST
U PRILOG produženom detinjstvu ide i ideal večne mladosti. Predrasude kako nema više provoda kada „čovek odraste ili stupi u brak“, takođe utiču na stav mladih da im je bolje da ostanu kod roditelja. Njima je važnije da dobro izgledaju, da ono malo novca potroše na noćni život i putovanja i tako produže „mladalačko ludilo“.

Neverovatno zvuči podatak da danas u Srbiji u istoj sobi nastaju deca u kojoj su „napravljeni“ i njihovi roditelji. U jednom stanu žive i po tri generacije.

- U Srbiji ljudi i dalje čekaju da ih neko vodi, da dobiju sve „na tacni“. Ova navika je ukorenjena još iz socijalističkog samoupravljanja. U vreme socijalizma bilo je normalno da vas čeka posao i stan od države. Toga više nema, mladi žive u strahu i neizvesnosti, pa se najsigurnije osećaju kod mame i tate - objašnjava sociolog Ratko Božović.

Sagovornik „Novosti“ ističe i da je u krizi tradicionalna porodica uništena kao merilo vrednosti, pa ne treba da čudi što se mladi teško odlučuju na porodični život, koji donosi i breme odgovornosti.

- Čovek bez svog prostora je često i čovek bez identiteta. Te osobe gube i samopoštovanje, a život kod roditelja iako ima 30 ili 40 godina stavlja je u infantilnu situaciju, zbog čega je frustriran - smatra Božović.

ZBOG produženog lagodnog života kod roditelja, mnoge devojke se teško i udaju, upozorava dr Zoran Milivojević.

- Kada vidi žrtvu svoje majke, devojka na delu ima negativni model koji želi da izbegne. Postaje egocentrična, uz konstatacije „ne bih se ja udala, da mu kuvam i perem“. Takva osoba mora da uloži ogroman napor kako bi ostvarila zajednički život i uhvatila se u koštac sa svim onim što život nosi - poručuje Milivojević.

preuzeto iz Vecernjih Novosti



 
Interesantno
pozitivni glasovi: 20  |  negativni glasovi: 1

Napiši komentar:

Tacne su mnoge stvari.Ali,u zivotu treba biti borac,jer lep zivot pripada samo jakima i treba ziveti kao sav normalan svet,da sve ide svojim,uobicajenim tokom,ne ispadavsi iz mase.
#4, 17.05.2011 - 00:21
kada bi sve bilo potaman,vesti ne bi ni postojale
17.05.2011 - 05:48
SVAKO BI OTISO DA ZIVI SAM!!!!!!..da ima stalan poso, dobro placen, sigurnost....2 sa 2, ali da je tvoje

...niko nije kod mame milom
#3, 15.05.2011 - 20:49
tacno tako,dobro razmisljas,da je se po JUS-u i zivot bi bio normalan,ne bi bilo ovoliko stresova
16.05.2011 - 05:20
RRAAKK (53)
Živa istina, nažalost.
#2, 15.05.2011 - 09:52
zato sam i doso na ideju da stavim ovo
15.05.2011 - 13:57
cica52 (64)
Nazalost potpuno je sve tacno.
#1, 15.05.2011 - 09:27
nema sta da se krije
15.05.2011 - 13:56