Karike.com je društvena mreža koja ti nudi priliku da komuniciraš sa svojim prijateljima, upoznaš nove ljude, saznaš šta drugi misle o tebi i postaneš zvezda! Za korišćenje sajta uloguj se ili registruj! Besplatno je...
princezanemira blog
Veče.Gledam nekakav film koji se prikazuje i munje koje udaraju u prozore.

Pitam se odkud ta moja opsednutost sopstvenim telom. To toliko vođenje računa o ishrani.Nisam mršava .Nisam elegantno popunjena ( nemojte pogrešno razumeti nemam ništa protiv...) .Nisam anoreksična.Ne bolujem od bulemije.

Opet svaki dan pazim.Možda mi je to ostalo iz vremena kada sam igrala balet.Tada smo dobijali bodove za hranu.Tačno se znalo koliko se sme uneti.Prkosnica,kakva jesam,mene to nije zanimalo.Tada sam bila deblja nego sada.

Onda sam se plašila trudnoće.Da će se moje telo promeniti.Drigačije oblikovati.Nerviralo me je što neću imati kontrolu...Ispalo je da ono sada izgleda bolje nego pre trudnoće.Nije,samo od sebe.Možda je razvod doprineo tome.Period kada jedva da sam jela.Ali konačno sam zadovoljna.

Pitam se odkud ta tolika želja da se dopadnemo drugima više nego sami sebi ?

Ok,to da treba da se dopadnemo najpre sebi podržavam.I ja sam takva.Najpre sama sebi pa ostalima.

Ali odkud ta silna želja za slavom ?

Kada sam bila mlađa bila sam opsednuta slavom.

Bavila sam se baletom.

Pisala.

Kreirala modele.

Jedno vreme sam želela da se bavim glumom i upišem glumačku akademiju.Čak sam i prijemni spremala za nju.

Napisala sam i roman o borbi za slavom.

Svi mi imamo negde taj momenat,tu želju da se dopadnemo drugima.

Nova sam ovde.Nisam postavila sliku namerno.Došla sam da bi ljudi čitali moje tekstove.Ali možda se predomislim i postavim je.

U svemu tome zapažam jedno.Želju da se dopadnemo drugima.

Na blogu sa kog dolazim bila sam čitana.Moram priznati da je tome verovatno donelo iznošenje moga života u javu ali i virtuelna ljubav koja se odvijala pred očima javnosti.

Pisali smo jedno drugom.Svi su čitali.

Sada se pitam da li smo pisali jedno drugom ili za publiku ?

Kažem da uvek pišem za sebe.I onda kada pišem za nekoga.Ljudi su sebični.Najpe zadovoljavaju sopstvene potrebe.Ali o tome drugom prilikom.

Ovde se slike ocenjuju,ljudi se bune ako ne budu visoko ocenjeni ( pročitala na jednom blogu i veruje u to ).

Dakle odkud ta naša opsesivna potreba da se dopadnemo drugima ?

Sestra mi je rekla da sam jedna od retkih na tom blogu koja piše za sebe.Ne za druge.To je u principu i istina ali opet...kada pišem za druge drugačije je.Publika te inspiriše.Čini da se više trudiš.Bolje izgledaš,pišeš....

Svi smo mi pomalo narcisoidni .Ali prvenstveno treba da budemo zadovoljni sobom.Da bi se svideli drugima potrebno je da se najpre svidimo sebi.

Svakakve uvrede sam dobila na račun svojih tekstova a opet bila sam čitana.

Možda su me baš te uvrede naterale da idem dalje.Ne predajem se.Ne odustajem.Više verujem u sebe.

Na neki način svi želimo slavu.Samo...retki su oni koji to priznaju.

Slušam kapljice kiše kako proizvode melodiju udarajući o prozore.Snevam u čežnji.

Pozdravljam Vas.




 
Interesantno
pozitivni glasovi: 3  |  negativni glasovi: 0

Napiši komentar:

Extra pitanje !Nisam !
#1, 16.05.2011 - 08:29