Karike.com je društvena mreža koja ti nudi priliku da komuniciraš sa svojim prijateljima, upoznaš nove ljude, saznaš šta drugi misle o tebi i postaneš zvezda! Za korišćenje sajta uloguj se ili registruj! Besplatno je...
princezanemira blog

MORE ŽIVOTA OBALE NE POZNAJE

Rano jutro.

Voz lagano kreće.Na sedištima tek po koji putnik.

Zaljubljen par tinejdžera se kikoće.Šapuću glasno.Ljube se.

Ostali putnici su se šćućurili.Pritežu uz svoja tela jakne,džempere.

Uzimam lap top iz torbe i počinjem da piše.

Voz ubrzava.Shvatam da od mog pisanja nema ništa.Nerviram se.

Uzimam knjigu.Uviđam da je dugo nisam čitala.Nekada sam gutala i po 6 mesečno.

Tek što sam prevrnula list gospođa koja je smeštena na sedištu do moga započinje priču.

Ne volim to.Nikada nisam volela da budem u kontaktu sa ljudima.Nisam umela.Ne volim da slušam priče.Ne umem da odgovorim.Komentarišem.

Možda je upravo zbog toga i blog iskustvo novo za mene.Možda sam zato došla na ovaj blog sa onog.Da bih se umirila.Pisala smireno.Bez prevelikog pritiska koji tamo vlada.

Nije da ja ne volim da slušam ljude niti ljihove priče.Jednostavno nekada toliko imam problema na javi da sam zanesena njima.

Žena nastavlja da priča.Ne obazire se na to što prozborim tek po koju na njenih 100.

A onda...čujem kako odzvanjaju reči koje je izgovorila.

-Muž mi je umro pre nekoliko godina.Znate,gadno je to kada Vas nešto oznenada zadesi.Tada Vam se čitav život promeni.Nikada više ne bude isto.Vi ne budete isti.Oni koji kažu biće drugačije lažu.Samo se prilagodite.Nikada ne bude drugačije.Da li ste čitali Hemingveja ?Kažu da se čovek za svaku nevolju koja ga zadesi umanji.Verujem u to.

Njene reči ponavljam u sebi nekoliko puta.

Ispituje me.Govorim o razvodu pomalo mehanički.Bez mnogo detalja.

Razmišljam kako je u pravu.Najgore je kada nas nevolja iznenada zadesi.

Kada se čitav naš život iz korena promeni.

Nije strašno što se promeni život.On ima svoj tok.Možda se on i ne menja.

Promenimo se mi.Postajemo neko drugi.

Iskusniji

Hrabriji

Jači

Smeliji...

Ali Mi više nismo mi.

A onda uporno pokušavamo da dokažemo sebi da smo oni stari.Da ubeđujemo druge u to.Ali ne ide.Mi više nismo mi.

Nismo više ista osoba ma koliko to želeli da budemo.

Iznenadimo sebe kako reagujemo u novonastalim situacijama.Nekada se ponosimo.Nekada stidimo .Ali svakako čudimo.

Zbog čega ? To ne činimo mi.To čini druga osoba koja se u naš um uvukla.

Kada mi je bilo najgore zbog razvoda i kada sam se u suzama gušila sestra mi je izrekla jednu rečenicu koju nikada neću zaboraviti.

-Taj tvoj muž te je izmučio.Dušu ti je slomio.Ranjenu te sahranio.Ali podićićeš se iz pepela kao potpuno druga osoba.Jača ! Hrabrija !

Tako kaže natalna karta.

Dugo mi je vremena treba da shvatim i prihvatim da ja više nisam ja.Da sam se potpuno promenila.

Kada Vam se dogodi nešto iznenada.Nešto za šta ste mislili da se nikada ne može dogoditi postanete druga osoba.

Najgore ( ili najbolje neznam ) je to što shvatite da ti vaši štitovi koji su postavljeni kao odbrambeni mehanizam od zlobnika koji žele da Vas povrede,a upravo takvi uvek nekako biraju osetljive,ranjive duše,ne možete više da uklonite.Oni postaju deo Vaše ličnosti.Deo Vas.I kada želite da ih uklonite ,ne ide.Tu su.Keze se svima ostalima.Ali i Vama.

Kao da govore da treba da ih prihvatite.

A onda se ti štitovi polako uvlače u vaše srce,um,telo...orobljuju ih.

Ponosni ste.Ali Vi više niste Vi.

I sada dok sedim u vozu i posmatram proplanke kao da vidim onu staru sebe.Kao nekakvu ranjenu devojčicu koja plače čvrsto stežući barbiku.Devojčicu koja je verovala.Umela da plače ali isto tako i da se smeje od srca.

Prepoznajem je.Ali znam da to više nisam ja.

Neznam ni da li bih želela da budem.

U ovom svetu,svakako se ne isplati.

Zato iskustva i jesu važna.Zato nas muke jačaju.One nam se i serviraju da bi ugradile u nas odbrambeni mehanizam.

Život je more kojim svi moramo da plivamo.Ponekada ne umemo.Neko nam priskoči i pruži pojas za spasavenje.Ali taj pojas nije naš.Moramo da ga vratimo.

Nevolje nas uče da plivamo.A da plivaju mogu samo jaki.Milosti za osrednje i slabe nema.Oni tonu.

Uporno tražimo obalu kako bi se odmorili ali nema je.

More života obale ne poznaje.

Opraštam se sa ženom i izlazim iz voza.Stapam sa rekom ljudi u mom omiljenom gradu.

Sve Vas pozdravljam i želim Vam lep dan.






 
Interesantno
pozitivni glasovi: 7  |  negativni glasovi: 0

Napiši komentar:

333Jovan (59)
..more nas uvek podseća na velikost...život je mali ako ga ne živimo..
#7, 22.05.2011 - 00:15
Pravi odgovor !
22.05.2011 - 00:16
Surova realnost.
#6, 20.05.2011 - 22:47
Tako nekako.Eto tebe !Hvala Ti što si pročitao...
20.05.2011 - 22:49
kelly85 (30)
mozda, a mozda su i najhrabriji jer ne misle na posledice otkud znam
#5, 20.05.2011 - 20:48
E da znaš da si u pravu ! ) al vala baš!
20.05.2011 - 20:51
kelly85 (30)
hahahahah da da.... treba biti budala i lud i hrabar ko ja upravu si ne moze to svako ))
#4, 20.05.2011 - 19:24
Budala i lud ne mogu da budu hrabri !A luckast treba biti.Takva sam i ja )
20.05.2011 - 20:27
kelly85 (30)
heheh pa da lako reci sta te briga za ten al nije bas lako kad svi kad te vide prvo sto kazu gde ti nesta boja tena... no, smeh sve leci
#3, 20.05.2011 - 18:47
Kaži ti njima nesta u prošlost.Eto mene sada i lepša i jača i sa novim tenom !Pa ne može to baš svako
20.05.2011 - 19:22
kelly85 (30)
pa i nisam bas optimista... oni koji me poznaju kazu da sam daleko od pesimiste al i optimiste... realista mi je nekako najbolje stajalo )).... jbg vidis kako sam sada svetla.... nekad sam bila bas tamna....
#2, 20.05.2011 - 17:51
hehehe nasmeja me.Ma šta te briga za ten ) pa rekoh realan optimista...namerno sam tako rekla.E najbolje je ne biti ni pesimista ni optimista nego se izdići iz svega toga...uh kada bi mogli to
20.05.2011 - 18:24
kelly85 (30)
vremenom se vrate i taj smeh i to razmisljanje ojacano s jacinom i hrabroscu koju smo stekli iz iskustva prethodnog... al promeni se covek vizuelno..... svaka muka i tezak period fizicki izmeni coveka.... ja sam npr izgubila moj taman ten... sad ga imam samo na moru.....
#1, 20.05.2011 - 11:05
ja mislila duhovno se promeni.Ali u pravu si i fizički i duhovno...Taman ten uh ...pozdravljam te i....volim što se realan optimista !
20.05.2011 - 17:49