Karike.com je društvena mreža koja ti nudi priliku da komuniciraš sa svojim prijateljima, upoznaš nove ljude, saznaš šta drugi misle o tebi i postaneš zvezda! Za korišćenje sajta uloguj se ili registruj! Besplatno je...
princezanemira blog
Ja i samo ja mogu da izađem napolje u suknjici i japankama ,bez jakne po ovakvom vremenu.Neka mi jeza obliva čitavo telo.

Volim svežinu.Volim kada se vazduh raščisti nakon kiše.Kao da mi se i misli nekako razbistre.Gledam u ljude kako prolaze noseći kese u rukama.Neke od žena već ponosno šetaju preplanuo ten.Shvatam da je jun na pragu a ja se osećam kao da sam još uvek zaglavljena u januaru.

Nekada sam planirala letovanje u aprilu sada više ne planiram ni šta ću da radim večeras.

Kao da je čitavo vreme stalo.Odjednom počelo da nekako protiče mimo mene.

Nekada mi je i dan izgledao duži sada minuti prolaze kao pesak na peščanom satu.

Kada sam to prestala da igram u predstavi sopstvenog života i postala njegov posmatrač ?

Stranac u publici koji ravnodušno gleda .Ne izražava ushićenje.Tugu.

Nije željan da sazna šta će se dalje dogoditi.Nije ga briga da li su glumci u predstavi njegovom života dobri ili samo vešto blefiraju.

Nije ga briga ni za rekvizite na sceni koji tako vešto smenjuju kišu,sunce,sneg,more...tako da za trenutak izgleda da je stvarno ali svi znamo da rekviziti nikada ne mogu stvarni biti.

Kao da živim kopiju sopstvenog života.

Lošu kopiju sa sve onim crnim razloženim mrljama koje ti ne daju da vidiš napisana slova.

Kao da uporno prevlačim belilom u nadi da ću te mrlje prekriti.Ali ne ide.Belo nikada ne može da sakrije crno.Čak i da to učini jednim delićem.Mrlje se nadziru.Tu su.

A onda pokušavam da zamenim papir.

Izvučem novi.

Čist.Bez mrlja.Bez ičega na njemu.

Prodavci kažu da papira više nema.Da je uveliko sve rasprodato.

Da sam zakasnila.

Kada to prestanemo da živimo naše živote i počinjemo da ih gledamo kao vozove koji protiču a koje ma koliko mahali nikako ne možemo da zaustavimo ?

Kada shvatimo da smo davno zbačeni sa koloseka ali i dalje u vozu koji neprestano čeka da se na šine vrati ?

Da stojimo u mestu a oko nas se sve kreće ?

Kada smo to počeli da živimo loše kopije naših života ?

Gledam u onaj papir sa mrljama.

Možda je i bolje tako.Možda nesavršeno uvek izgleda lepše nego prazno.

Možda ne treba da uporno prevlačimo belilom u pokušaju da zataškamo,prekrijemo,zaboravimo...

Možda samo treba da naučimo sa svim tim mrljama,prihvatimo ih takve kakve jesu i prestanemo da tražimo nove kopije.Bolje kopije.

Možda i kao onaj stranac u publici treba da ustanemo i aplaudiramo iako nam se ptedstava nije naročito dopala.

Napokon ona je ipak naša.

Reprize nikada nema.

Ulazim u stan,navlačim jedan od onih džempera koji izgeladaju kao da su veći za nekoliko brojeva iako su zaprvo naš broj i gledam u reke automobila.

Osmehom prekrivam tugu.



 
Interesantno
pozitivni glasovi: 10  |  negativni glasovi: 1

Napiši komentar:

acogrizli (53)
#3, 20.02.2015 - 23:21
nasmejala si me ovim blogom,iz vlastite koze se ne moze pobeci,sve je manje ljudi koji pokusavaju promeniti svet,smak sveta je poceo jos davno,samo nije kao u filmovima brz,vec ide polako,droga,ulica,alkohol...
Ali,koliko mi se cini VRATA SE ZATVARAJU,A ZIDOVI POSTAJU SVE DEBLJI,i padamo zbog straha,nema resenja,pa trazimo svoja,sve teze je pronaci sebe,previse pritiska.
Ulice su tempirana bomba.Samo je pitanje kad ce nezadovoljstvo eksplodirati.
#2, 29.05.2011 - 16:29
Meni sve liči kao da živimo u nekakvoj kocki !Kud god da krenemo naletimo na zid i razbijamo nosevve o n jega.A onda se vraćamo i jednu drugima podmećemo noge...veliki poljubac za tebe
29.05.2011 - 18:37
333Jovan (59)
..rado bi ti dodao radosti sa osmesima da tugu zakopaš što dublje..osmehuj se..Pozdravljam !!
#1, 29.05.2011 - 11:28
Jovane...dodaj...tuga jedino osmesima ume da se zakopa.I...mrlje..kako lepo reke mlađa ja ...
29.05.2011 - 12:20