Karike.com je društvena mreža koja ti nudi priliku da komuniciraš sa svojim prijateljima, upoznaš nove ljude, saznaš šta drugi misle o tebi i postaneš zvezda! Za korišćenje sajta uloguj se ili registruj! Besplatno je...
arhangelisveti blog
PORODICA NEKAD I SAD

Porodica je oduvek bila osnovna ćelija društva. Ona je zapravo temelj od koga sve počinje i
na kome se sve nadgrađuje.

Jednom je jedan znameniti bogoslov rekao da kada bi se svi stubovi i oslonci ljudskog
društva srušili, a hrišćanska porodica ostala nedirnuta, ipak bi ona bila u stanju da sobom
zadrži sve.

Međutim, ako bi se ovaj poslednji stub moralnog života čovečanstva srušio, tada bi
neizbežno sa njim pala i cela zgrada života.


Zapravo, porodično ognjište je prvi oltar u vaspitanju dece. A u tom oltaru suvereno stoji -
majka; ta divna roditeljka i održavateljka života, ta čarobnica i čudotvorka koja stvara i duhovno
oblikuje buduće ljude.
Da li postoji nešto uzvišenije u životu nego biti - majka?
Da li postoji važnija osoba na zemlji nego što je majka?

Majci se uistinu ne mogu pripisati zasluge za podizanje katedrale Notre Dama, Ajfelove kule,
Kineskog zida... njoj to nije ni potrebno!

Ona je podigla nešto mnogo čudesnije od bilo koje graĎevine na svetu. Ona je podigla stanište za
besmrtnu dušu. Ona je dakle, najbliži saradnik Tvorca!
Od svih bića na zemlji ona je najuzvišenija i najbliža Tvorcu!
I zaista, ima li za ženu išta lepše i bogolikije nego raĎati i gajiti decu. Biti izvorište novog života
- svetinje nad svetinjama. Sa tim činom ništa se ne meri! Čovek je, zapravo, svetinja od svog
začeća pa sve do svog preminuća i uranjanja u tajanstvenu večnost.

Suština svetinje života proizilazi iz činjenice da svako biće po samoj svojoj prirodi živi ne samo
radi sebe nego radi drugog bića.

Spremnost majke na žrtvu u vidu raĎanja, dakle, u ime nesebične ljubavi predstavlja razvijeno
osećanje dubljeg smisla života. A nesebična ljubav upravo počiva na logici gubljenja sebesamoga radi zadobijanja sebe.

Dakle, suština svetinje života proizilazi iz činjenice da svako biće po samoj svojoj prirodi živi ne
samo radi sebe nego radi drugog bića.


MeĎutim, veličina majke ne ogleda se samo u činu raĎanja, već i u činu odgovornosti za
duhovno i moralno oblikovanje svoga deteta.
U vaspitanju svoje dece majke su odvajkada imale uzor u liku majke Jugovića, Kosovke devojke,
Carice Milice, majke Jevrosime koja je u ime čestitosti učila sina da "dela po pravdi Boga
istinitoga".

Samo srpska majka, heroina, je u stanju da nauči sina da govori istinu "makar izgubio glavu".
Srpska majka, sem što razvija ljubav prema životu, svoju decu vaspitava u strahu Božjem,
čestitosti, dostojanstvu, rodoljublju, a pre svega u čuvanju čistog obraza. Nekada najvećim
bogatstvom i najvećom vrednošću smatrana je moralna i harmonično očuvana porodica.
Duhovno utemeljena na odanosti, uzajamnom poštovanju i ljubavi, požrtvovanju, a pre svega na
čuvanju časti i dobrog imena porodice.

Naši poznati pisci: Laza Lazarević, Janko Veselinović, sa iskrenim oduševljenjem pisali su o
vrednostima naše porodice. O tome koliko je srpski narod bio vezan za porodicu dovoljno
svedoči poezija koju je iznedrio i ljudi koje je istoriji dao. I pesnici i pisci u patrijarhalno
utemeljenoj porodici videli su najjaču zalogu moralne i duhovne snage i osnov napretka nacije.
Životna filosofija patrijarhalne porodice bila je: moliti se, raditi, biti pošten, vaspitavati i izvesti
decu na put.
Najviši neprikosnoveni autoritet u patrijarhalnoj porodici uživao je otac kao čuvar zaštitnik,
stožer stabilnosti porodice.TakoĎe, patrijarhalnu porodicu odlikuje veliko naglašavanje krvnih veza. Jedinstvo krvi smatralo se za svetu stvar. Razvijano je osećanje srodstva izmeĎu braće i sestara, roĎaka, kumova i komšija. Upravo ovaj patrijarhalni duh porodice bio je ono što je formiralo dušu deteta koje raste!

Premudri Solomon kaže: "Uči dete prema putu kojim će ići, pa neće odstupiti od njega ni kad
ostari". (Priče Sol. 22, 6).

A kako je stanje porodice danas?

Da li su u njoj sačuvane istinske vrednosti: pravde, ljubavi, vrline, čistote, poslušnosti,
poverenja, darežljivosti, pobožnosti...

Da li je savremena porodica usvojila poruku velikog Tolstoja: "Postoji samo jedan način da
budemo srećni, da živimo za druge".

Savremena porodica je danas, bez valjanog sistema vrednosti. Doduše, srušila je sve stereotipe
"onih vremena", ali zanima nas dokle je došla u traženju savremenih obrazaca novih ponašanja u
novom dobu.
Savremena, nuklearna porodica zapala je u nebivali duhovni glib na razvalinama hrišćanski
ustrojenih temelja, bez braka kao tajne života, bez dece u braku i bez ljubavi u životu.Sa žaljenjem moramo da konstatujemo da se u novo doba porodica kao baza radjanja raspala.
Znamo da života nema bez ljubavi a upravo savremena porodica pati od nedostatka ljubavi.
Uprkos tome što istinska ljubav daje savršenstvo i punoću života, savremena mlada žena
dobrovoljno se odriče ljubavi, jer ne želi da bude izvorište novog života. Ljubav za potomstvom
je izostala, potreba za decom je izostala, žrtva u prinošenju sebe za "bližnje svoje" i darovanja
sebe drugom je izostala.
Postali smo isuviše obuzeti sobom i karijerom da bismo mogli negovati ljubav za one koji su oko
nas.

Savremene majke u ime "prava žene" svoju životodajnu utrobu pretvaraju u mrtvačku komoru u
kojoj namučeno, unakaženo i napaćeno dete umire tiho uz nečujne krike. Za njih danas roĎenje
novog života predstavlja "zlo", a olakšan život bez dece u njemu "dobro". Toliko su obuzete
sobom da dete olako raspinju.A Dostojevski je davno rekao: "Kada jednog čoveka razapinju na zemlji razapinje se celo
čovečanstvo".

Danas, ovde, u zemlji potomaka Svetog Save i Majke Jugovića, ubistvo neroĎenog deteta
eufemistički se naziva "prekidom trudnoće", a što je najstrašnije svi to smatraju običnim i sasvim
prihvatljivim činom planiranja porodice.

Naime, sunovrat naše porodice počinje posle drugog svetskog rata, kada smo pogled okrenuli ka
Evropi - toj "beloj demoniji", ne bi li smo na srušenim temeljima naših sazidali njihove obrazce
ponašanja i življenja.
U savremenoj vrtoglavoj jurnjavi i pometnji našeg modernog doba prvo smo uništili autoritet
Boga, oca i kumstva, a dobro smo znali da upravo autoritet pobuĎuje u duši čoveka
strahopoštovanje, dobru volju i poslušnost.
Zatim smo odbacili porodicu u zamenu za politički prosperitet, naučni stepen i karijeru. A onda
smo u večnoj trci za novcem, sujetom, pomodarstvom, komforom postavili moralne norme
"novog doba" - moralno je samo ono što meni odgovara! Na žalost, danas je brak institucija
interesa, to je društveno - ekonomski ugovor zainteresovanih strana, a ne izvorište novog života i
svekolike ljudske radosti. A ako donesemo "jedinče" na svet, u sveopštoj borbi za standard,
materijalni prestiž, ne stižemo da se bavimo tim detetom. Nemamo vremena za ljubav, za morlno
oblikovanje i duhovno uzdizanje tog deteta. A onda se čudimo zašto nam deca odrastaju bez
životne filosofije, žive život bez smisla i svrhe, tražeći utehu u drogiranju, sektaštvu, nasilju,
samoljublju...Dakle, u sumanutoj trci za novcem, ljubav izostaje iz porodice i ustupa mesto razdoru, neslozi, porodičnim svadjama.

Današnji ateistički usmereni roditelji koji nisu decu vaspitali u duhu poštovanja moralnih i
duhovnih vrednosti, plaćaju visoku cenu zbunjenosti i sluĎenosti, jer više ne znaju koje vrline da
prenesu na svoju decu, a šta da zabrane svojim naslednicima i kako da ih sačuvaju od iskušenja
novoga doba.
Dakle, sa žaljenjem možemo da konstatujemo da je uništeno najveće srpsko uporište -
patrijarhalna porodica.
Ne tražimo da savremenu, obrazovanu i emancipovanu ženu i majku vratimo na staro ognjište i
stare obrazce življenja jer, to zapravo ne bi ni bilo moguće. Ali želimo da ta ista savremena žena
u novim uslovima radi na moralnom i duhovnom uzdizanju i na glorifikovanju materinstva kao
uzvišenog čina žene.
Želimo zapravo, da ženu - majku vratimo na put Vitlejema, da joj pogled uputimo prema
najuzvišenijoj i najsavršenijoj majci svih vremena - Majci koja je postala "Dver spasenija" -
Vrata spasenja. Upravo onoj koja je materinstvo uzdigla do stepena Bogo-materinstva.
Da bismo porodici vratili mesto koje joj pripada, pre svega savremena žena mora u svom domu
da postane centar. Od nje se očekuje da svoju porodicu učini "domaćom crkvom". Dakle, spas
Srbije vidim upravo u vraćanju porodici mesta koje joj pripada. Imperativ sadašnjeg doba glasi:
obnoviti porodicu i učiniti je nosiocem duhovnog i moralnog vaspitanja.

Naime, ozdravljenje srpstva mora početi od zdrave hrišćanske porodice, a najveća i svetadužnost svakog Srbina je da žrtvuje svoju sebičnost i samoživost u ime uzvišenog rađanja -zarad opstanka celog srpskog naroda. Porodica mora vratiti izgubljeno osećanje svogbitisanja, osećanje odgovornosti za svoju budućnost kao i budućnost nacije.

Neko je davno rekao: "ako nemate budućnost - ništa ste"!


 
Interesantno
pozitivni glasovi: 0  |  negativni glasovi: 1

Napiši komentar:

 

Korisnik
offline
offline arhangelisveti (28)
Bosna i Hercegovina, Republika Srpska, Banja Luka



Blogovi: tagovi
nema tagova