Karike.com je društvena mreža koja ti nudi priliku da komuniciraš sa svojim prijateljima, upoznaš nove ljude, saznaš šta drugi misle o tebi i postaneš zvezda! Za korišćenje sajta uloguj se ili registruj! Besplatno je...
princezanemira blog
Ćutimo

Pogledi nam se prepliću

U svakom od njih po neka tajna skrivena,želja ne ispričana,sreća ne doživljena

Ako bi me samo dotakao ja bih se u plamen pretvorila

Igrala oko tebe,uvijala se,telom te svojim zavodila

Ako bi me poljubio želje bih ti sve ispunila

Kao vila nekakva kad zamahne čarobnim štapićem

Ako bi me primakao k sebi tajnu bih ti otkrila

Pa ti je u srce zavukla da u njemu svoj mir pronađe

Ali ti samo ćutiš

Iz tvojih očiju tuga govori

Meša se sa požudom

Čudan sklad rekla bih

Primičeš ruku kao da želiš da me dodirneš

Uzimaš šećer,sipaš ga u kafu,povlačiš je

Šta sam ti ja ?

Veštica zlim silama otrovana ?

Kada ne želiš ni dodir da mi pružiš

Zamenjuješ ga tek po kojom reči

Znaš li da reči ne umeju da vole onako kako to čine usne ?

Znaš li da misli ne mogu da grle onako snažno kao uzdasi ?

Primičem ti se ,odmičeš se

Iznad nas pluta nekakav oblak nostalgije

Na njemu Ti i ja

Na njemu ljubav najveća

Veća od svih okeana

Snažnija od najjačih uragana

Kaži mi...

Kada i gde je ona nestala ?

Da li se izgubila među ostalim oblacima pa nas čeka strpljivo da joj se vratimo?

Da je ponovo posetimo

Prigrlimo

Slatko patimo

Kud idu duše ostavljene ?

Da li se nekada pronalaze?

U ulici pod nazivom nevoljeni

Na istoj adresi

Zar se nismo tu ti i ja sreli ?

Sećaš se....

Ja sam sedela bolom umotana ,ti si prišao i strgao ga sa mene

Ruku mi pružio

Samnom produžio

U ulicu ljubavi

Na narednoj raskrsnici

Ulica beše pusta

Tek po koji par ,srećom svojom zavejan

Neki je čovek u prodavnici sedeo

Oblake ljubavi prodavao

Kupili smo taj naš,taj što se izgubio

Ovaj je najveći od svih ,rekao si

Da ,ali on ima svoj rok trajanja ,reče prodavac tiho se podsmevajući

Pogledao si me

Ne može ništa,ništa i niko našu ljubav da rasturi,najmanje ovaj oblak,rekao si mi

Smešila sam se ponosno

Osmehom voljene žene

Poverovala ti

Uzeli smo oblak i izgubili se u njemu

Znali da ništa nema cenu za našu ljubav neizmernu

Svakoga dana oblak se stanjivao

Parče po parče

Rekoh ti,trebalo je da uzmemo onaj drugi,manji

Neka se krza,naša se ljubav iskrzati ne može !Rekao si mi ti

Jednoga dana si otišao

Oblak se raspršio u hiljade kišnih kapljica

Ti si u svakoj od njih

Prekrio me

Umio

Stopio

Sa prvim suncem iščezao

Ćutimo

Dok nam se čežnje upliću

Strasti lome sve oko nas

Nek zbrišu već jedanput i nas

Pa da nas više ne bude

Odvedi me još jedanput u tu ulicu ljubavi

Barem da u njoj jedan korak napravim

Da me pod njom sunce ugreje

Kiše osveže

Vetrovi pomiluju

Pa onda ...onda opet mogu u onu staru,dobro mi znanu...

Onu što čeka i motri na mene ,onoj koja sam omiljeni stanovnik

Ulicu nevoljenih










 
Interesantno
pozitivni glasovi: 3  |  negativni glasovi: 0

Napiši komentar:

333Jovan (59)
..da preimenuješ blog...u blog ljubavi...
#3, 19.06.2011 - 21:26
Ime bloga mi savršeno odgovara.Na napomenem po ko zna koji put kruna nemira nije laskava niti malo i ne bih je poželela nikome.
19.06.2011 - 22:16
ти и ехо?
#2, 19.06.2011 - 20:54
Gde si silni ?Jok eho
Nisam se još videla sa njim )
19.06.2011 - 21:00
olgica (56)
Zamenjuješ ga tek po kojom reči

Znaš li da reči ne umeju da vole onako kako to čine usne ?

Znaš li da misli ne mogu da grle onako snažno kao uzdasi ?
#1, 19.06.2011 - 20:36
Pa i jeste tužno Ologice...
Šta su reči ?Onemnogo toga umeju,istina ali ne umeju isto što i dodiri
Poljubac
19.06.2011 - 21:02