Karike.com je društvena mreža koja ti nudi priliku da komuniciraš sa svojim prijateljima, upoznaš nove ljude, saznaš šta drugi misle o tebi i postaneš zvezda! Za korišćenje sajta uloguj se ili registruj! Besplatno je...
Dusan-Silni-Bg blog

Христе Боже распети и свети,
Српска земља кроз облаке лети.
Лети преко небеских висина,
Крила су јој Морава и Дрина.

Збогом први нерођени сине,
Збогом ружо, збогом рузмарине.
Збогом лето, јесени и зимо,
Одлазимо да се не вратимо.

На три свето и на три саставно,
Одлазимо на Косово равно.
Одлазимо на суђено место
Збогом мајко, сестро и невесто.

Збогом први нерођени сине,
Збогом ружо, збогом рузмарине.
Збогом лето, јесени и зимо.
Одлазимо да се не вратимо.

Кад је драга да одлазим чула,
За ревер2 ми невен заденула.
Збогом први нерођени сине,
Збогом ружо, збогом рузмарине.
Збогом лето, јесени и зимо.

Одлазимо да се не вратимо.




 
Interesantno
pozitivni glasovi: 61  |  negativni glasovi: 1

Napiši komentar:

Zloccko (33)
To su bili junaci. Svaka im cast.
#10, 03.07.2011 - 14:45
тако је
03.07.2011 - 17:04
brkicn (38)
bar se nekad znalo sta je cast i obraz....
#9, 02.07.2011 - 02:18
да,бар некад давно...
02.07.2011 - 15:57
браво царе
30.06.2011 - 22:29
http://youtu.be/7hYWHsvvwG8
#7, 29.06.2011 - 23:52
30.06.2011 - 22:28
Care..... jeziva je ova pesma, jeziva....!
#6, 29.06.2011 - 21:40
јесте,настала много после боја,али баш приличи...
29.06.2011 - 22:46
smile16 (40)
prava istina o Brankovicu
#5, 29.06.2011 - 12:24
29.06.2011 - 18:22
хвала
29.06.2011 - 12:17
smile16 (40)
nema na cemu i ...uvek!!!!


a ovo neka procita ona stoka koja dade negativnu ocenu ovom blogu!!!


Доситеј Обрадовић (1804)

Востани Сербије

Востани Сербије! Востани царице!
И дај чедом твојим видет твоје лице.
Обрати серца их и очеса на се,
И дај њима чути слатке твоје гласе.

Востани Сербије!
Давно си заспала,
У мраку лежала.
Сада се пробуди
И Сербље возбуди!

Ти воздигни твоју царску главу горе,
Да те опет позна и земља и море.
Покажи Европи твоје красно лице,
Светло и весело, како вид Данице.

Востани Сербије!
Давно си заспала,
У мраку лежала.
Сада се пробуди
И Сербље возбуди!

Теби сад помаже и небесна воља
И сад ти се показује и судбина боља.
Сви ближњи твоји теби добра желе
И даљни се народи твом добру веселе.

Востани Сербије!
Давно си заспала,
У мраку лежала.
Сада се пробуди
И Сербље возбуди!

#3, 29.06.2011 - 12:11
не наседај на провокације "бранковића"
29.06.2011 - 12:12
smile16 (40)
drumovi ce pozeleti Turaka a Turaka nigde biti nece

Јован Дучић


На царев рођендан

За твоју Славу светли Царе
Што и сад владаш у нама,
Који чувамо славе старе
У молитвама и на струнама!
Али је црно доба за нас
Откад је ово каљено:
Све је на пазар пошло данас,
Све слављено и вољено.

За твоју Славу светли Царе,
Нека свак пехар попије -
Јер су спопале путе старе
Змије и љуте шкорпије...
Куда су пошли сви трофеји
С војскама твојим смелима,
Сад стоје слуге и лакеји
Сви с обореним челима.

За твоју Славу светли Царе,
Царе над трима морима!
Зли жреци данас причест кваре;
Губа је у свим торима...
Над твојим царством мрак се шири,
Ветрови црни дувају:
Сад нашу савест бране жбири,
Лупежи благо чувају.


МИ ЗНАМО СУДБУ...
Стевану Сремцу

Ми знамо судбу и све што нас чека,
Но страх нам неће заледити груди!
Волови јарам трпе, а не људи -
Бог је слободу дао за човјека.

Снага је наша планинска ријека,
Њу неће нигда уставити нико!
Народ је ови умирати свикô -
У својој смрти да нађе лијека.

Ми пут свој знамо, пут богочовјека,
И силни, као планинска ријека,
Сви ћемо поћи преко оштра кама!

Све тако даље, тамо до Голготе,
И кад нам мушке узмете животе,
Гробови наши бориће се с вама!


Милан Ракић

На Гази Местану

Силни оклопници, без мане и страха,
Хладни ко ваш оклоп и поглед мрака,
Ви јурнусте тада у облаку праха,
И настаде тресак и крвава трка.

Заљуљано царство сурвало се с вама...
Кад олуја прође врх Косова равна,
Косово постаде непрегледна јама,
Костурница страшна и поразом славна.
Косовски јунаци заслуга је ваша
Што последњи бесте. У крвавој страви,
Када труло царство оружја се маша,
Сваки леш је свесна жртва, јунак прави.

Данас нама кажу, деци овог века,
Да смо недостојни историје наше,
Да нас захватила западњачка река,
И да нам се душе опасности плаше.

Добра земљо моја, лажу! Ко те воли
Данас, тај те воли, јер зна да си мати,
Јер пре нас ни поља ни кршеви голи,
не могаше ником свесну љубав дати!

И данас кад дође до последњег боја,
Неозарен старог ореола сјајем,
Ја ћу дати живот, отаџбино моја,
Знајући шта дајем и зашто га дајем.


Јовановић - Змај

СВЕТЛИ ГРОБОВИ

Бејасте ли, браћо моја млада,
Да л' бејасте ви на гробљу када,
Ај' на гробљу, на голему?
- Та увек смо ми на њему.
Гробље ј' земља ком се ходи;
Гробље ј' вода ком се броди;
Гробље - врти и градине;
Гробље - брда и долине,
Свака стопа:
Гроб до гроба.


Гробље ј' спомен доба свију,
Гробље - књиге што се штију,
Повесница свих земаља,
Староставник цара, краља.
И читуља виших слика
Избраника, мученика,
Од почетка памтивека,
Све ј' то гробље -
Ал' је и колевка.

Нема броја ни имена
У висини звездам' свима,
Камол' броја и спомена
У земљици гробовима!
Милионе прогутала ј' тама,
Црна тама многих тисућлећа,
Нико их се више и не сећа,
- Но погдеком увек гори свећа.
Ил' је свећа, ил' је име светло,
Ил' су дела која се не гасе,
Па редове недогледног гробља
Својим зраком красе.
Ти гробови,
Стари, нови,
Они сјају
Сваком нараштају -
Кад се умље у прошлост удуби
У тамнини да се не изгуби;
Кад се пустиш у давнине свете
У давнине и свете и клете,
Да ти мис'о пута не помете.
То су ватре догласнице,
Пружајућ' се из даљних еона
У поворци оној дугој -
Достављајућ' једна другој
Струјом која напред лети,
Тежећ' само једној мети.
Па се тако светли млази -
Па се виде светли трази
Ј е д н о г духа р а з н и х доба,
Духа коме нема гроба.
- У гроб само сруши кости,
Стресе пеп'о кој' му смета
Бржем бују виша лета
К узвишеној будућности.

Ко с' осврне да погледи
Бистрим оком и погледом
На гробове ове светле,
Повеснице дугим редом,
Мора чути како ј' живо,
Кроз векове, кроз маглину,
Дед унуку, отац сину,
Борац борцу довикив'о:
"Где ја стадох - ти ћеш поћи!"
"Што не могох - ти ћеш моћи!"
"Куд ја нисам - ти ћеш доћи!"
"Што ја почех - ти продужи!"
"Још смо дужни - ти одужи!"
То су збори, то су гласи
Којима се прошлост краси,
Што продиру кроз свет мрачни
Са гробова оних зрачни',
Спајајући громким јеком
И Божанском силом неком,
Спајајући век са веком
И човека са човеком.
Око сваког светлог гроба
(Баш к'о горе око звезда)
Повесница прича ово:
Хватало се неко коло,
Коло младо, коло ново,
Нове клице стара нада,
Ново цвеће стабла стара,
Душе чисте, срца млада,
Наследници светог жара; -
Ту се слег'о живот млади
Да се с гробом разговара.
"И ти паде, драги брате!"
- "Нисам, децо, в а с док траје!"
"Је л' ти борба била тешка?"
- "Покушајте, милина је!"
"Шта си хтео? - куд си пош'о?"
- "Тамо куд се стићи мора!"
"Зар је вера тако јака?"
- "Увек јача од злотвора!"
"Мало нас је кој' би смели" -
- "Ал' вас јака сила креће!"
"Зар ко може стићи цели?"
- "Ко посумња никад неће!" -
"А ко беху они диви
Који су те напред звали,
Који су те ојачали,
Који су ти крила дали?"
- " Т о б е ј а х у и д е а л и !
Без њих нема више лета
Над облаком мрака густа,
Без њих би се малаксало,
Без њих би се брзо пало,
Свет би био гроб без цвета,
живот празан - младост пуста!"

Око сваког светлог гроба
Прикупљ'о се живот нови,
Наследници светлог жара,
Купили се соколови,
Пијућ' душом светле зраке. -
Јест. тако је, браћо драга,
Ти гробови нису раке,
Већ колевке нових снага!
И вама је, јаој, пао
Стегоноша дичног стега, -
Ал' је син'о гробак нови, -
Ви стојите око њега.
Ту погледа брат на брата,
П' онда горе, п' онда у се;
Груди дршћу, уста ћуте,
Али душе разум'у се.
Да л' то снага ниче нова? -
- Даруј, Боже, благослова,
Да вас здружи братска слога,
Заветнике који с' купе
Око гроба Ђ у р и н о г а !.....
#2, 29.06.2011 - 11:43
хвала
29.06.2011 - 11:56
milence589 (57)
#1, 29.06.2011 - 03:31
29.06.2011 - 10:27