Karike.com je društvena mreža koja ti nudi priliku da komuniciraš sa svojim prijateljima, upoznaš nove ljude, saznaš šta drugi misle o tebi i postaneš zvezda! Za korišćenje sajta uloguj se ili registruj! Besplatno je...
sweetie93 blog
Videla sam svet u osudi i drugima,onda sam odlučila da ga upoznam.


-Glad

U koži koju volim.

Vreme je klizilo niz moje prste. Obrušavalo se poput peščane kule i tonulo u beskrajno modro i plavo. Svojim tankim,jakim rukama držalo mi je glavu,otvorilo oči i predstavilo ih istini. Hodam kroz noć ali istina i dalje blješti pred mojim očima. Svo staklo u srcu,raspršilo se. Ostale su sveže rane koje sam kupala u slanoj vodi što muti vid. Videla sam je u tvojim rukama. Osetila sam ukus na tvom jeziku. Osetila sam njeno prisustvo u celom tvom biću...i tvoja glad me je bolela



-Dah



Ja, XY osoba disala sam svega nekoliko godina svog postojanja. Tako sjajan rezultat je prosto zavidan,verujte mi. Zahvalna sam za svaki dah i dan koji je oblikovan istim. Divno je to što se svi radjamo sa sansom da dišemo ali nažalost mnogi tu opciju odbace čim postanu (ili misle da postanu) svesni stvari i sveta koji ih okružuje. U osmehu očiju,prolećnoj kiši,hartiji i tonu pronasla sam dah i nastaviću da ga tražim u drugim sferama i ljudima...dok god sam ovde.



-Bes



Krug u igli,u oku,u srcu,u slovu i nama. Nezadovoljena pravda u okovima,pod lažima i nelagodnostima. On uzima dušu i skrnavi dodir. On grize i najeda, usmeravajući najprimamljivijim očima ka ambisu. Treptaj snage ognja i mača koji momentalno povezuje,ostavlja žig i rastavlja za vek vekova. On živi u crnom i u nama,i mi vodimo bitku u večnom ratu za prevlast i krah.



-Trzaj

U jednom skrivenom svetu sa izrazito lepim nebom i bistrim rekama,on živi i posmatra. Od tih nijansi i mogućnosti proizilazi dete i večnost. U andjeoskoj prašini koja ljubi oblake nalaze se stvari,najčesce obeležene kao nedostižne.Pogledajte bolje! Tako su bolno blizu...dovoljno je samo pružiti ruke. Hej,ako nam iskliznu iz ruku,ne kukajte,bile su tu,samo tren ranije. Kratko,ali kad malo bolje razmisliš,sasvim dovoljno.



-Bol

Jeste spona ali on razdire i markira. Sedim sa duhom jednog starca i slusam pricu o krahu sutona zivota. On je on a ja sam ja no ipak ta njegova bol živi i u meni. Odlučila sam da ću da se borim za pravo da osećam svoj bol. Žudnja i htenje ljudi da se oteraju misli o tome koliko smo mali pred delovima nas samih,ne ide. Bežanjem od tog dela trčimo mu u susret. Ne verujem u slepi optimizam ali optimizmom oni ublažavaju bol (da li?) ili guraju ispod tepiha koji je već štek za druge emocije i to je greška.

O da,odlučila sam.

Lako? Da li je? Umetnost nikada ne dolazi od puke srece.

Hvala starče.



-San



-Šta je san?

U mojoj ulici živi žena u odori jeseni. Njen pogled je sam i siv. Nikada joj niko nije rekao koliko je lepa. Nikada nije bila glasna,plačljiva ili hladna. Videla sam kako se trese,kako joj je hladno. Videli ste je i Vi ali joj nikada niste prišli,zar ne?



-Majka ili maćeha?

Slušala sam razgovor izmedju mame i vaspitačice. Moji drugari i drugarice su se pravili da boje kao i ja. Znam da su svi pažljivo šlusali. Ona je rekla mojoj mami da sam čudna,da se ne uklapam i ne saradjujem. Da sam stalno sama. To me nije dotaklo. Mama me je pogledala i u njenim očima videla sam stid. Prošaputala je nesto,prišla mi,snažno me zgrabila za ruku i pohitala ka izlazu.

Nikada se više nisam vratila tamo.

Sedim u mračnoj sobi. Ispravka,ležim. Gušim se i tresem i ne osećam svoje telo. Vrištim,ludim još više ako je to moguće...i ne sanjam.



-Razlika?

Svet u tebi je stvarniji od sveta oko tebe.




-Duša

Nema potrebe da zatvaraš oči,nije važno šta dodiruješ i gde se nalaziš. Dovoljno je da osetiš. Danas,po prvi put,živela sam svojom dusom. Bila sam okružena tonovima i melodijama. Nema reči koje poznajem da mogu opisati tako nešto. Nisam čula niti videla spise o tom stanju ali se nadam da ću ga spoznati dovoljno da o njemu pišem. Mislim da je moja duša lepa i srećna sam zbog toga.




-Smrt

Reči koje su magneti za moje misli. Šta bude na kraju ? Na kraju smo mrtvi bilo srećni ili tužni,dobri ili loši.

Ja sam reč, ja ne umirem.

Ja sam biće sa telom i dušom. Ja spoznajem i osećam...i ja ne umirem.

Sumnja i strah. Da li je to kob? Ili zla kob?

Da li se vraćamo zemlji ili je telo samo privremeno utočište duše? TO ne znamo,to nikada nećemo saznati dok smo ovde,ali možemo da osećamo,a to je zapravo,sve što nam je potrebno....






S.




 
Interesantno
pozitivni glasovi: 2  |  negativni glasovi: 0

Napiši komentar: