Karike.com je društvena mreža koja ti nudi priliku da komuniciraš sa svojim prijateljima, upoznaš nove ljude, saznaš šta drugi misle o tebi i postaneš zvezda! Za korišćenje sajta uloguj se ili registruj! Besplatno je...
lovebird blog
Emocije ostavljaju energetski trag u našoj auri u vidu lučne sfere od 180° u predelu iznad glave i ramena. Po boji tog energetskog polja unutar aure može se zaključiti koje je osećanje dominantno u datom trenutku. Tako, kada smo dobro raspoloženi i smireni preovladavaju ružičasto-žućkasti tonovi magličaste strukture. Crvena označava agresivne emocije poput ljutnje, zelenkasti tonovi tugu a bledoplavi nezadovoljstvo. Ako smo umorni, dominira tamnosiva. Žalost je bledožuta, strahovi tamnobraon. Ukoliko se promeni boja u auri menja se i naše raspoloženje i obrnuto.

Ružičasto-žućkasta boja polja se postiže duhovnim razvojem koji se ogleda u pravilnom načinu mišljenja (razrešavanje problema umesto odlaganja, traženja krivca i sličnog) i usklađivanju misli sa Voljom Stvaraoca. Dalje, dostizanje visokog nivoa funkcionisanja nervnog sistema i prihvatanje mudrosti o ignorisanju nerešivih problema predstavljaju garante ovog stabilnog emotivnog stanja. To su osnove duhovnog razvoja na seminaru - Put ka prosvetljenju.

Nasuprot tome, stres i pogrešan način mišljenja (traženje krivca umesto razrešavanja problema) čine glavni uzrok stvaranja štetnog emotivnog polja koje menja boju u skladu sa preovlađujućim osećanjem. Štetne misli nastale kao posledica produženog delovanja stresa doprinose daljem destabilizovanju polja emocija. Ono, pak, vrši pritisak na ljudsku svest i podstiče stvaranje novih negativnih misli.

Duhovne energije su ukazale na važnost naših osećanja koja su neodvojiva od misli i dela i utiču na naše najvažnije životne odluke. Njihova preporuka je da se odluke donose samo kada je polje emocija u stabilnom stanju reflektovanom kroz odgovarajuću boju.

Emocije

Ljudske emocije spadaju u velikog pokretača naših misli, ideja, razmišljanja uopšte, zato što one deluju neprekidno na svest pritiskajući je da razmišlja o onim emocijama koje su trenutno aktuelne, trenutno najprisutnije u ljudskoj svesti. Stoga, ako je nekoi ljut onda će njegove misli imati dobrim delom taj ton. Ako je tužan, misli će tada biti drugačije. Ako je raspoložen, tada je polje njegovih emicija ružičasto-žućkasto; onda je on u dobrom psihičkom stanju a njegove misli su smirene, razložne, nisu ničim gurnute, nisu ničim prisilno pokrenute da se aktiviraju nego predstavljaju jedno normalno stanje njegove svesti koja tada bez uticaja osećanja stvara misli i koje su onda najrealnije, najnormalnije, najpozitivnije. To znači da je u stanju emocija koje govori o jednom stabilnom psihičkom stanju pri čemu se ono vizuelno manifestuje ružičasto-žućkastim energetskim poljem oko njegove glave. Sve druge emocije stvaraju negativne misli: tugu, žalost, strah, nezadovoljstvo, mržnju, bes i tome slično.

Znači da koliko god je čovek, generalno gledano, u dobrom psihičkom stanju, koliko god da on ima dobro funkcionisanje nervnog sistema, koliko god da ne boluje od psihičkih tegoba, ako su mu emocije drugačije od ružičasto-žućkastih, tada one vrše pritisak na ljudsku svest da ona stvara misli u skladu sa tim emotivnim psihičkim stanjem u kome se osoba nalazi. Stoga je sasvim normalno da kad god je ljudsko emotivno stanje izvan onog ružičasto-žućkastog tada je verovatno moguća pojava negativnih misli, bilo da su one pasivne ili agresivne. To znači da nam samo ružičasto-žućkasto bojenje emocionalnog polja garantuje jedno smireno razmišljanje koje će u najvećem broju slučajeva biti pozitivno ili barem neutralno.

Kako taj način razmišljanja odnosno, misli koje se emituju, utiču na način odlučivanja jer misli i odluka nisu jedno te isto? Čovek može razmišljati o istoj temi na različite načine a da odluka kao konačni stav te osobe ne mora da ima onaj sadržaj koji ima većina misli vezanih za tu temu. Moguće je da odluka bude posledica jedne određene misli dok sve ostale vezane za tu temu mogu biti ignorisane, odbačene, što znači da je prevagu odnela određena konačna misao. Može se desiti da se pojavi veliki broj misli koje su posledica određenog lošeg emotivnog stanja osobe a da ipak odluka bude doneta na bazi razmišljanja na koje emocije nisu uticale. To znači da emocije ne moraju obavezno presuditi i odigrati glavnu ulogu pri odlučivanju o nekoj stvari. Ipak, njihov uticaj je znatan i ne samo da se ne može zanemariti nego on predstavlja najčešći uzrok donošenja neke naše odluke. To nije dobro, jer su ljudske emocije često vrlo brzo promenljiva stvar tako da bes, ljutnja, žalost, strah, nezadovoljstvo mogu dovesti do velikog broja negativnih misli pri čemu je moguće da neka od njih presudi pri donošenju odluke o nekoj stvari. Zbog toga je jako važno da emotivno stanje neke osobe bude u znaku ružičasto-žućkaste boje; tada osoba razmišlja smireno, opušteno i bez uticaja bilo kakvih emocija pa će odluka biti doneta na pravilan način, u skladu sa razmišljanjem bez štetnog uticaja emocija koje često mogu u potpunosti dovesti do drugačije odluke koja nije u skladu sa generalnim stavom te osobe po tom pitanju.

To znači da emocija koja je trenutna može da odigra pogrešnu ulogu, vrlo negativnu ulogu u donošenju odluka a da kasnije kada se emocije smire, normalizuju, da bude kasno, često nepopravljivo iako će osoba postati svesna da je napravila grešku. Zbog toga je osnovni cilj čoveka da svoje emocije drži pod kontrolom; to znači da je uvek njihov izgled ružičasto-žućkast kad god se pogleda u bilo koje vreme u bilo kom delu energetskog polja emocija oko glave. Kada se to bude dešavalo, tada će razmišljanje biti potpuno, bez bilo kakvih emotivnih upliva, što znači da će biti rezonsko, na bazi činjenica, na bazi razmišljanja o nekom pitanju što u najvećem broju slučajeva dovodi do pravilne odluke koja je u skladu sa realnošću.

Kako će se to postići? To se postiže, generalno, time što je:

funkcionisanje nervnog sistema osobe na visokom nivou

duhovnost te osobe visoka i što osoba nema nekih problema koji je pritiskaju, tište i stvaraju negativne emocije

To znači da ako su ova prva dva uslova generalno bazno zadovoljena tada je neophodno stalno voditi računa da li nas neki problem pritiska, da li postoji neki problem koji nije razrešen, nešto što stvara određene emotivne probleme zbog čega se polje emocija boji drugačije od onog ružičasto-žućkastog. Kada to konstatujemo, tada je neophodno da taj problem uklonimo. To znači da razrešimo problem koji nas tišti, koji postoji, koji nije razrešen ukoliko je to izvodljivo; ukoliko nije onda treba prihvatiti ono pravilo koje kaže da ako problem nije rešiv da ga treba prihvatiti odnosno zaboraviti. To je put kojim se postiže u najvećem delu dana ružičasto-žućkasto emotivno polje. A tada će sve naše misli pa i naše odluke biti realne, neće biti motivisane bilo kakvim našim besom, strahom, nezadovoljstvom nego će za osnovu imati samo činjenice, realnost, pravilan način rasuđivanja koji ničim nije ometen.

Kada se govori o procentu udela ovih negativnih misli izazvanih emocijama na odlučivanje, tada je sve što je iznad 50% loše. Ideal je da uticaj emocija na odlučivanje iznosi od 0 do 5%. Što smo bliže tome, to je naše odlučivanje, naš nivo realnosti - istovremeno i duhovnosti - viši. Stoga bi bilo korisno da se ljudi npr nekoliko dana posvete ovom pitanju više puta u toku dana proučavajući, razmišljajući o svom emotivnom stanju, ispravljajući ga u skladu sa onim što je rečeno kako bi na kraju dana mogao da se donese neki novi zaključak o uticaju naših emocija na naše odlučivanje.




 
Interesantno
pozitivni glasovi: 5  |  negativni glasovi: 0

Napiši komentar: