Karike.com je društvena mreža koja ti nudi priliku da komuniciraš sa svojim prijateljima, upoznaš nove ljude, saznaš šta drugi misle o tebi i postaneš zvezda! Za korišćenje sajta uloguj se ili registruj! Besplatno je...
princezanemira blog

KADA SMO TO PRESTALI DA ŽELIMO ?

Iskrena da budem,petak veče najviše volim da provedem uz neki dobar film sa velikom činijom toplih kokica u ruci.Uglavnom sam u to vreme sama.Kokice u ruci.Film na tv -u ,Eho na mailu.To je meni sasvim dovoljno da budem zadovoljna.

Večeras na žalost neće tako biti ali ću sopstveni ritual da nadoknadim već sutradan uveče.Večeras moram da smišljam strategiju kako da korigujem nesnosno ponašanje mog bivšeg supruga i vratim sopstvena kola .

Budući da sam još uvek kod roditelja i da su se svi čarobnim štapićem nekako izgubili ( zahvalna sam im na tome,rekoh Vam da mi je određena doza samoće potrebna otprilike kao voda ) dozvolila sam sebi koktel zbućkan od pića iz roditeljskog bara.

Sad se šetkam po kući ,obilazim sobe,prosto ne mogu da verujem da sam ovde nekada živela ( budući da sam i pre braka dugo živela sama) pa onda motam film malo u nazad.

Ja sam Vam znate jedna od onih osoba koje sve započnu ništa ne dovrše.To je moja najgora moguća osobina.Jedino čemu sam ostala verna i čega se nikada odreći neću jeste pisanje.I moj se brak brzo završio.Takve su mi i sve ljubavi.Pa i one najveće.

Moja devojčica i pisanje.Da,to će me jedino pratiti čitavog života.

Kada sam bila mlađa imala sam puno snova.Puno sam toga i očekivala.Zadavala sebi puno planova pa se onda razočaravala...

A onda...onda sam se samo jednog jutra probudila i shvatila da ništa nisam ostvarila od onoga što sam želela.I još gore od toga...da moja očekivanja nisu velika kao nekada.Zaprvo kao da ih više i nema.E vidite ja to zovem odrastanjem.Upadanjem u surovu realnost.Poimanje sopstvenog života.kako god želite.

Kada ovo ispričam nekome obično mi kažu da preterujem.Da imam puno toga što drugi nemaju.Da sam proputovala pola sveta.Da imam sopstveni stan,prelepu devojčicu.Da imam tonu firmirane odeće( nemojte misliti da sam bogata oh ne...to je posebna priča),svoje romane i konačno svoju
slobodu.

Nekada sam se rukovodila onom što više očekuješ to ćeš više dobiti.Ako puno očekuješ i radiš na tome da to postigneš uvek ćeš dobiti više od onoga ako očekuješ znatno manje.

Danas se rukovodim izrekom što manje očekuješ manje ćeš se i razočaravati.

Iskrena da budem ne znam koja je izreka ispravnija.

Nije da sam se baš usrećila očekivajući previše.Večito mi je nešto falilo.Nikada ništa nije bilo dovoljno.Uvek je moglo bolje.Ali da nisam tako razmišljala možda bih još uvek živela u roditeljskoj kući a jedini gradovi koje bih obišla bili gradovi naše zemlje.

Sada se pitam šta mi očekujemo od života ?

I šta se dogodi kada dođe taj kvrc ?

Kada shvatimo da ne možemo da dobijemo puno više od onoga što imamo ili da pak više uvek može ali mi jednostavno više nemamo snage da se borimo pod utiskom predhodnih razočarenja .

Šta onda ?

Onda se samo borimo da preguramo dan.

Stvorimo još više onog čega već imamo.

Potrošimo život što veselije ( ne bolje ! ).

I kao da čekamo da sve samo prođe.

Tu i tamo desi nam se da upadnemo u zanos zvani čarolija koji nam malo ponuti svest.U možda po neku avanturu.

A onda posle o tome pričamo i prepričavamo danima plašeći se da uradimo nešto novo.Drugačije.

Šta mi očekujemo od života ?

Da li ćemo se zadovoljiti zdravljem,uspehom i ljubavi ( koji obično idu razdvojeni )?

Da li su se naša očekivanja svela na ono stan,veza,posao ?

Ili...ili smo jednostavno svi najednom prestali da želimo i nadamo se iz straha da se ponovo ne razočaramo ?

Za sreću je malo potrebno i nju čine male stvari.Kažu ljudi.

Ok,mogu ja da uzmem činiju kokica,pogledam film i prozborimpo koju sa Ehom.Osetim se savršeno.

Ali da li znači da ću se sa takvim istim osećajem probuditi sutradan ?

U globalu smatram da smo se svi samo jednoga jutra probudili i prestali da želimo.I da je to glavni problem.

Bez želja nema ni uspeha pa ni ostvarenja.

Sad ću ponoviti onu moju omiljenu.

Svi smo postali roboti koji funkcionišu na gorivo sačinjeno od dnevnih obaveza i potreba.

To nije nikako dobro.

Dovršavam koktel.Proveravam mail.Nema Eha.Da mi je opet poslao nešto lepo sutradan izjutra bi mi bilo još gore.Zato...možda i bolje ovako.Bez suviše očekivanja.

Da li je ?


Princeza nemira želi svim karikašima lep vikend !


 
Interesantno
pozitivni glasovi: 4  |  negativni glasovi: 0

Napiši komentar:

Tosa-sale (40)
Za sreću je malo potrebno i nju čine male stvari.

Baaš tako...u svemu treba biti realan pa i u srećiiiiiii
#3, 26.07.2011 - 22:32
Slažem se...
26.07.2011 - 22:38
edmondd (39)
Mudrost se rasprsila....videt cemo .
#2, 23.07.2011 - 20:54
:))) LJUb
23.07.2011 - 20:57
edmondd (39)
Osecam Tvoje otkucaje koji se otkrivaju u poslednjim intonacijama,dok kroz sredisnju trijadu medju zemaljskog dana pokusavas sklopiti razbijene amfore. :*
#1, 23.07.2011 - 15:15
Da li ću ish sklopiti ?
23.07.2011 - 17:03