Karike.com je društvena mreža koja ti nudi priliku da komuniciraš sa svojim prijateljima, upoznaš nove ljude, saznaš šta drugi misle o tebi i postaneš zvezda! Za korišćenje sajta uloguj se ili registruj! Besplatno je...
princezanemira blog
Jutro.Budim se.

Nemam mogućnost da baš kroz stopala gledam bulevare i ispijam kafu ali imam...da slušma kišu.
Ako je išta najlepše za mene onda je to da ležim ispod pokrivača i slušam zvuke kišnih kapljica.

Pomalo sabiram utiske strašnog sna koji sam usnila.Ne,ne želim da ga se sećam ali me taj osećaj još neko vreme drži.A onda nailazi spokoj.Onaj o kom Vam neko vreme pričam.Onaj u koji zapadnete kada se izbavite iz kandži požude.

Srećna sam što mogu da ostanem još neko vreme u krevetu.A onda shvatam da nije baš tako.Treba da ustanem,spremim se i odem na razgovor za novi posao u zgradu vlade.

Biram iz ormara belu košulju i crnu mini suknju ne bih li izgledala što poslovnije.

Pre neki dan pisala sam o ograničenosti ljudskog roda a sada polako počinjem da shvatam da ograničenost dolazi od ne prihvatanja drugih kao takvih koje istovremeno vodi do ne prihvatanja samih sebe takvima kakvi jesmo koje opet vodi u nezadovoljstvo,nezadovoljstvo u razočarenje a nakon razočarenja dolazi prilagođavanje i stapanje u masu.

Mi ljudi smo često nezadovoljni.Mrzovoljni.Tražimo krivce u svima oko sebe .Pokušavamo da sopstvene greške opravdamo tuđim.

Često zapadamo u svađe i sukobe samo zbog toga što ne želimo da prihvatmo druge takvim kakvim jesu a pri tom nikada,nikada ne pokušavamo da menjamo sebe.Kao da smo najsavršenija bića na svetu.

Sinoć sam kasno dobila mail od Eha.

-Vidiš prncezice ja znam da ih Ti imaš nekoliko ali opet mene to uopšte ne zanima.

-Šta ti je kojih nekoliko kada sedim sama za monitorom ?

-Dobro možda ih nema sada.Ali biće ih svakako jer si Ti takva.Ali opet Ti kažem da to mene uopšte ne zanima.Meni si takva kakva jesi posebna.Nerviraš se zbog gluposti.Pa šta i da ih imaš nekoliko ?Šta i da se viđaš sa njima ?Ti si ti.I ti si meni ono što jesi.To se ne menja.

-Nisu gluposti.Nego kažem kako jeste.

Znaš da Te ja ne posmatram tim očima.Da volim sve kod tebe i da ćemo zajedno da se prepričavamo uz vino.Tek kada budeš prestala da se stapaš u masu bićeš slobodna.Pre nikako.

Razmišljam.Da li sva naša nezadovoljstva potiču od našeg upornog pokušavanja da se stopimo u masu ?

Sa jedne strane ne prihvatamo druge sa druge želimo da im se prilagodimo.

U želji za prilagođavanjem brišemo sopstvene želje i jednostavno prestajemo da budemo svoji.

U želji za prilagođavenjem koje opet nije samo želja nego pod nalogom moralnih načela i društvenih pravila postaje obaveza,svi počinjemo jedni na druge da ličimo.

Kako fizički,načinom odevanja tako i šablonskimm shvatanjima.

Odbacujemo svoja mišljenja.Nesvesno prihvatamo tuđa ili su nam ona nametnuta.

U sred prilagođavanja nastaje nezadovoljstvo koje se krije u našim umovima.

Mogu ja sada da obučem pantalone umesto mini suknje.Mogu i da se ponovo udam jer ću tako biti prihvatljivija za društvo.Mogu i da se prividno smeškam i delim komplimente drugima.Ali ko garantuje da ću zaista biti zadovoljna ?

Da bi prihvatili sebe takvima kakvim jesmo možda bi bilo najbolje da najpre prihvatmo druge.Jer kako moj najbolji prijatelj marssovac u svom postu kaže u drugima najčešće vidimo sebe.

I to što kod njih ne prihvatamo zaprvo ne prihvatamo ni kod sebe samih ali kao u inat to nikada ne priznajemo.

Prilagođavanje je mahom nametnuto.Ono nas čini robotima.Kao da od nas žele da naprave fabriku istih.Nije isključeno da se jednoga jutra probudimo svi sa istim odelima na sebi i identičnim frizurama.

To je društvo.Tako se mora.

Ali duša ?

Ukoliko naučimo da prihvatamo,polako ćemo početi da se oslobađamo.A onda ćemo barem donekle prestati da se stapamo u masu i prilagođavamo joj se u ovoj meri.

-Ti znaš da ih nemam nekoliko ?

-Znam.Ali znam i da ćeš se videti sa tim Tvojim mlađim.To si jednostavno Ti.Znam i da ćeš sve to da mi prepričaš.E to je ono što te čini posebnom.

Nikada ja neću razumeti ovog čoveka.Nikada.

Oblačim sandale sa visokim potpeticama i otvorenim prstima.Ipak se odlučujem za suknju.Proveravam u ogledalu još jedanput da li moj izgled zadovoljava prihvatljivo.Izlazim iz stana sa fasciklom u ruci.






 
Interesantno
pozitivni glasovi: 17  |  negativni glasovi: 0

Napiši komentar:

vitezkoja (41)
e pa ja se ne uklapam u tu globalizaciju neka i ne valjam necu da budem robot i bez mozga drugi da razmisljaju u moje ime jedino stapanje na koje cu pristati je sa svojom srodnom dušom e tu se jedino mora uklapati sa tom osobom jer zbog ljubavi prema toj osobi mora se prihvatit njen pogled te ljubavi koja se desava između njih
#3, 29.07.2011 - 18:22
Ti si pravi Vitez !
Ponekad pomislim da ljudi kao Ti više ne postoje !
29.07.2011 - 18:26
vitezkoja (41)
pa ako svi pocnemo da licimo jedni na druge zar tako ne postajemo zombi zar razlicitost nije ono cemu smo tezili drugo je da naucimo prihvatanje nekih stvari iz okoline ali i ne stapanje
#2, 29.07.2011 - 18:06
Nije viteže da to mi želimo...samo...tako nas obučavaju
Globalizacija ...Onaj ko se ne stapa ne valja :)
29.07.2011 - 18:08
333Jovan (59)
A,ko može da ti garantuje zadovoljstvo ako ga sama neumeš uoblišiti..
#1, 29.07.2011 - 17:52
E niko ! :)
29.07.2011 - 17:59