Karike.com je društvena mreža koja ti nudi priliku da komuniciraš sa svojim prijateljima, upoznaš nove ljude, saznaš šta drugi misle o tebi i postaneš zvezda! Za korišćenje sajta uloguj se ili registruj! Besplatno je...
princezanemira blog
Stavila sam stopala na ogradu terase.Dopuštam povetarcu da se poigrava mojim telom.Volim kada me prožima nekakva čudna jeza.Kada mi grči telo,tek da naglasi da je živo.

Čitav dan ja onom mom mlađem pokušavam da objasnim nešto.On mi ne veruje.Ne,ne pravdam se ja nikome zaista.Ali...to što mu govorim je čista istina.Ja sam bila ta koja je od svih moji ljubavi napravila velike.Od svih priča bajke.Preuveličavala ih.Do nebesa uzdizala.Toliko ih veličala da su te priče same od mene bežale.

Pokušavam da mu objasnim da virtuelni nije nikakav vitez iz Grčkih tragedija.Da Eho nije heroj.Da sam sve to ja od njih stvorila.Da upravo on poseduje nešto što niko od nas više nema i da to što poseduje ni sa čim ne može da se meri.Ponovo mi ne veruje.

A onda malo raščešljavam sopstveni život.

Ljubav-posao-stan-zdravlje.

Uglavnom se život bazira na tome.Zar ne ?

Zdravlje zanemarujemo kao po pravilu.Kao da je sasvim normalno da budemo zdravi (dok se ne daj Bože razbolimo pa shvatimo koliko je važno ).

Posao je u ovoj državi teže pronaći nego dobiti 7.na lotu (pa iako je igra nameštena)

Za stanove se nekim čudom u ovoj državi svi nekako snađemo kao da imamo čaroban štapić.

Ostaje ljubav.

Od svega toga nabrojanog postojali su periodi kada sam imala sve i oni kada nisam imala ništa od toga.

Zaprvo kod mene ide sve u paketu.Uglavnom je pola pola pa treba da budem zadovoljna.

Ali činjenica je da jedno barem uvek fali i da nas to nervira.

Kada fali 2 e onda smo već nesrećni.

I sada kada se vratim u onaj period veridbe i planiranja svadbe na Kipru ili recimo braka za koji sam bila ubeđena da je najstabilniji na svetu shvatam gde grešimo.

Grešimo tačno tada kada pomislimo da nešto ili nekoga posedujemo.

Osobu ili osećanje na primer.

Sve polazi od nas.

Ništa niko i nikoga u životu ne poseduje baš kao što ništa nije večno.

Brak je verovatno najveća iluzija.Ali opet neverovatno je koliko neki osećaj može da nas ponese i mi ga prisvojimo.Kao da je naš.Da ga posedujemo.

Toliko se vežemo za to osećanje i nosimo ga sa sobom kao nekakav privezak.

Ako taj privezak izgubimo ruši nam se svet.

Kao da nam je nekakva nasušna potreba.Neophodna namernica za opstajanje.

A samo ako malo vreme zavrtimo u nazad shvatićmo da smo jednako mogli i bez njega.

Ironija je što ne posedujemo mi dogadjaje ili osećaje.Oni poseduju nas.

Mi smo njihov privezak koji čuvaju u džepu.Ne oni naš.

Ponekada jednostavno treba da se pomirimo sa činjenicom da smo mi samo jedan od izviđača poslatih u ovaj život.

Da kao privezak života šetamo od džepa do džepa.Torbe do torbe i da za razliku od pravog priveska nemamo onu kukicu za prikačinjanje.Ukrali su nam je na rođenju.

Ali gramzivost poleta koji taj osećaj stvara daje nam lažan privid.

Upravo on baca naše umove u tamnice rešetkama okovane.

I baš kada pomislimo da smo slobodni.Da se ne nedamo.

Taj osećaj lažne pripadnosti dolazi u naše živote nepozvan i igra igru iznova.

A da li se tako može živeti ?

Sa saznanjem da zaprvo nikada ništa nemamo ?

Teško .Budući da je čovek najsebičnije biće.

Opet ništa ništa ne traje večno.Čak i da dugo traje krza se.Ponekada je bolje jednostavno ga ostaviti takvo kakvo jeste.Taj osećaj.U punom sjaju,ukoliko znamo da se primiče kraju.I sećati ga se tako velikog.A ne bednog ,istrošenog i izbledelog.

Gledam ponovo u monitor.Iskočila neka narabdžasta pozadina koje ne mogu da se otarasim.Slatke poruke od tog mog mlađeg.Osmeh na licu.Nadam se da će imati produženo trajanje.

Princeza nemira želi Vam mirne snove!







 
Interesantno
pozitivni glasovi: 12  |  negativni glasovi: 0

Napiši komentar:

vitezkoja (41)
Da kao privezak života šetamo od džepa do džepa.Torbe do torbe i da za razliku od pravog priveska nemamo onu kukicu za prikačinjanje.Ukrali su nam je na rođenju.Ironija je što ne posedujemo mi dogadjaje ili osećaje.Oni poseduju nas.
Mi smo njihov privezak koji čuvaju u džepu.Ne oni naš.Ponekada jednostavno treba da se pomirimo sa činjenicom da smo mi samo jedan od izviđača poslatih u ovaj život.mozda nemamo kukicu da se zakacimo imamo onaj lancic na kome visi privezak pa mozemo da se upredemo jedan o drugi privezak od srodne duse i tako umotani se spojimo u jedan veliki privezak
#9, 02.08.2011 - 22:23
Ne znam viteže...Ti i jesi nestvaran!
02.08.2011 - 23:11
ма знам,ал' да разбијем монотонију
#8, 02.08.2011 - 20:50

сад си ме смртно увредила!!!
#7, 02.08.2011 - 20:46
Jok silni nije Tebi upućeno rekoh !
02.08.2011 - 20:48
edmondd (39)
Pa ako je Tvoj blog,onda je Tebi :)
#6, 02.08.2011 - 19:46
:)) Hvala
02.08.2011 - 20:43
видиш друже како је кварна?
к'о кариес
#5, 02.08.2011 - 19:26
Uh al Ti je poređenje :)
Sada ću ti reći nešto tj komentarisati ali mislim da se ne odnosi komentar na Tebe...
Onaj ko želi da primeti samo tu rečenicu sa stopalima (iako je to moja omiljena :))
Primetiće samo nju.I to je to...
02.08.2011 - 20:45
Protracih 20 sekundi na citanje celog bloga samo zbog "Stavila sam stopala na ogradu terase.".....Navlakuso....
#4, 02.08.2011 - 14:30
Ej !Sve možeš al tu rečenicu ne diraj !
Ona je ključna :)
02.08.2011 - 17:08
edmondd (39)
Sta znam o dubini srca,o nepreglednim zeljama,sta znam o Tebi,sta znam o osecaju kad me uzdizes svojim pricama i medenim recima . :)
#3, 02.08.2011 - 12:01
Ovo je predspostavljam meni upućeno :)
02.08.2011 - 17:08
citer (47)
ne želim nikad nikog da posedujem , čak ni u ljubavi , uvak na kraju platiš porez
#2, 02.08.2011 - 07:30
Nemaš pojma koliko si u prau omijena kariko !
02.08.2011 - 08:36
333Jovan (59)
...pa nisi tako sebična koliko pričaš ...nesebično se boriš....za sebe....
#1, 02.08.2011 - 00:34
Svako se za sebe bori...Poljubac
02.08.2011 - 00:43