Karike.com je društvena mreža koja ti nudi priliku da komuniciraš sa svojim prijateljima, upoznaš nove ljude, saznaš šta drugi misle o tebi i postaneš zvezda! Za korišćenje sajta uloguj se ili registruj! Besplatno je...
princezanemira blog
Idem hitrim koracima ka frizeru.Ponekada se osećam kao nekakva starica zarobljena u telu devojčice.Moje oblačenje se od tinejdžerskog perioda nije znatno promenilo.Suknjice i haljinice su ostale iste dužine.Kosa duga.Ponekada ne mogu da verujem čak ni koliko imam godina.Ni da sam u među vremenu postala mama.

Ulazim u tramvaj i vadim iz torbe Koeljovu knjigu Alhemičar.Čitala sam Koelja.Imam nekoliko njegovih knjiga.Ovu sam uvek izbegavala zato što su je estradne ličnosti potencirale.Čim sam se videla sa sestrom ona mi ju je pružila u ruku a ja se samo prisetila onog:ono od čega bežiš uvek te dočeka.

Upravo te estradne ličnosti su sve do jedne potencirale rečenicu iz ove knjige.Koja otprilike glasi ovako.Ako nešto želiš svim srcem to će ti se ostvariti.Čitava vaseljena će se založiti da se to dogodi.

Pa sam se onda prisetila i one:Pazi šta želiš jer može da ti se ostvari ,koja je jedna od mojih omiljenih izreka.

A onda malo vrtim svoj život u nazad.

Ništa od onog što sam zaista ali zaista želela u svom životu nije se ostvarilo.

A mogu iskreno da kažem da sam to svim srcem želela i ne samo da sam želela nego sam se borila da to ostvarim.

Želela sam da živm pokraj mora.Na žalost moj ostanak na Kipru nije bio moguć iz nekih razloga.Borila sam se ja i za druge zemlje.Opet ništa.

Čvrsto i iskreno sam želela da budem u braku.Za mene nekadašnju život bez Tog nekog koji će deliti samnom postelju ,brige i snove je bio ne moguć.Borila sam se i da brak očuvam.Opet ništa.

Najviše od svega sam želela da pisanjem zarađujem.Opet ništa (iako od toga nikada neću odustati)

Moguće je da svi mi jednim delićem podsvesti sve to pomalo i ne želimo.Da se onda baš taj delić projektuje na javu i tako bude.

Ali svi mi imamo taj delić podsvesti koji je suprotan njenim ostalim delićima.Onda nikome ništa ne bi trebalo da se ostvaruje.

U jednom periodu moga života.Bilo je to u vreme kada sam se udala imala sam takav utisak.Ono što najviše želimo nam se na posletku ipak ostvari.

A onda shvatam.

Najveći razlog naše patnje leži u tome što smo svi mi ubeđeni da ono lepo traje večno.

Kada nam se nešto loše dešava tešimo se kako će proći.

Za lepo...kao da smo uvereni da će večno trajati.Lepog se teško odričemo.

Ružno kao da po pravilu mora da prođe,lepo da traje večno.

Otuda sva naša razočarenja.A ništa večno nije.Sve se troši i krza.I trenutna zadovoljstva,i bogatstva i mi ljudi pa i ljubav.

Lično sam mišljena da će nam se ono što najviše želimo pri tom iskreno želimo i čista srca ostvariti.Ali sam isto tako i mišljenja da će nam se upravo to što smo najviše želeli kada nam se ostvari kratko trajati.

Bogovi će nam poslati to ne bi li uvideli taj jedinstveni osećaj ostvarenja želje.Zadovoljstvo koje se dogodi možda samo nekoliko puta u životu i koje se do kraja života i pamti.

A mi ćemo se nekako toga uvek sećati po lepom.

Jer ukoliko samo malo duže traje prelazimo u onu izreku pazi šta želiš...

Želje su vapaji za zadovoljstvom sopstvenih potreba.One se uglavnom sebične jer želimo najpre za sebe a onda i drugima zbog sebe.Što je želja jača to je sebičnija.Sebičnost dogoreva kratkotrajnim užicima.

Ako su Bogovi želeli da nam pokažu kakav je osećaj imati zadovoljstvo prouzrokovano jakom željom onda isto tako i žele da nam ispitaju snagu kako nakon gubitka istog.

Isto je tako i sa onim od čega bežimo.Često osećamo zadovoljstvo uvereni da smo od toga pobegli.Ali što mi više bežimo od toga to nas juri nevidljivim silama i dočeka na ćošku te veoma često mlate tiganjem u glavu.



Jer najgore od svega je što mi ne umemo to da prihvatimo nego nastavljamo da bežimo kao sumanuti.

Mi smo u ovaj život poslati da naučimo lekcije.Zbog toga život pred nas postavlja iste testove i životne situacije.Ali mi kao po pravilu ponavljamo iste greške jureći samo za sopstvenim zadovoljstvima.

Tek kada budemo shvatili da smo u sopstvenom životu samo đaci koji iščitavaju lekcije i polažu ispite .Da smo samo gosti a nikako gospodari sopstvenih života možda ćemo manje prestati da želimo,manje juriti za sopstvenim zadovoljstvima i shvatiti da lekcije možemo da iščitavamo površno,žmureći na jedno oko ili pažljivo uz minimalan trud da ih upamtimo.

A onda i da situacije prihvatamo takvim kakve su.I naravno da se uvek potrudimo da pronađemo ono dobro iz novonastale situacije i sve preokrenemo u svoju korist ali bez prevelikih želja i očekivanja .Ono što je pak smatram najvažnije jeste da treba da budemo srećni što smo to što smo toliko želeli dobili i barem na kratko.Iz nekog razloga,u trci da to povratimo mi ne uspevamo da to cenimo a ogorčenost rađa nove želje koje su na neki način kletve.

Željama samo kucamo na vrata nezadovoljstva jer kao po pravilu želimo uglavnom ono što ne možemo da imamo.

Dolazim kod frizerke i pokazujem joj kutiju farbe za kosu.

-Farbajte me u tamnije.Ipak ne mogu da budem ono plavo plavo plava.

Ona se smeši.

-Svaka čast.Bila sam ubeđena da nećeš izdržati ove 2 nedelje.

Pružam joj kutiku u ruke i sedam u fizersku fotelju.








 
Interesantno
pozitivni glasovi: 4  |  negativni glasovi: 0

Napiši komentar:

Strašno želim da objavim zbirku sopstvenih pesama, alí kao po pravilu nekom desile su se stvari koje su me udaljíle od te želje, ali nisam zaboravila, nisam odustala. želje koje imamo ali koje se lako ostvare nisu one prave pravcjate, one želje koje su sudbinske, koje bi nam iz korena promenile život, pa još ako zapne negde to je onda to. ti si želela da se udas, da imaš porodicu, ali to želi skoro svaka devojka. ta želja nije ovisila isključivo o tebi, kao ni život na obali mora. nadji želju, bolje rečeno san, i ako se u realizaciji istog ispreče prepreke i udalje te od ostvarenja tog sna, znaj da je to ono pravo vredno za boriti se. al nemoj da upetljavas druge u svoj san. budi sebična. pisanje je odličan put..zlobnice su tu i pokusavaju da te nateraju da svoj san ćušneš negde i zaboraviš na njega..ljubím sestricu
#2, 06.08.2011 - 21:40
Sestrice...taj sam nema šanse da ćušnem i da mena lomači spale ))
Ja ću da prestanem da pišem kada prestanem da živim
Ljubim i ja tebe
06.08.2011 - 21:47
vitezkoja (41)
pricas o velikim zeljama a staje sa onim malim zeljicama koje se uvek ostvare ali ne primecuju se od jurenja onih velikih nedostiznih prevelikih a staje sa zeljama onih pored kojih protutnjis jureci svoje velike nedostizne zelje a one se poklapaju sa tvojim zaboravljenim zeljama onom malecnim a ostvarljivim .Idem hitrim koracima ka frizeru.Ponekada se osećam kao nekakva starica zarobljena u telu devojčice.Moje oblačenje se od tinejdžerskog perioda nije znatno promenilo.Suknjice i haljinice su ostale iste dužine.Kosa duga .a tvoje zelje se mozda nisu poklapale sa zeljama ti osoba
#1, 06.08.2011 - 20:40
U pravu si viteže...
Zaprvo svi se mi više razočaravamo kada nam se ne ostvare te manje želje a velike lakše prevazilazimo
06.08.2011 - 20:45