Karike.com je društvena mreža koja ti nudi priliku da komuniciraš sa svojim prijateljima, upoznaš nove ljude, saznaš šta drugi misle o tebi i postaneš zvezda! Za korišćenje sajta uloguj se ili registruj! Besplatno je...
Wedranami blog
Vodič za život... Dragoslav Bokan

Most

Poneki put se desi da se pred našim očima susretnu dve naizgled sasvim različite stvari, koje se onda najedanput spoje i međusobno upletu da se nikada više ne razdvoje. Slučajnost tada postaje deo nama nepoznatog sudbinskog plana koji nas uči da su upravo takozvane „slučajnosti" najmanje slučajne - pošto uopšte ne zavise od naše volje i onog uobičajenog ljudskog predviđanja. Ova viša, nadljudska logika pokreće istoriju, moćno i nepredvidljivo kotrljajući velike civilizacijske epohe

Tako su se sudbinski spojili spartanski vladar Leonida i Termopilski klanac, mudri državnik Perikle i prebogata Atina, prognani rimski pesnik Ovidije i njegovo crnomorsko utočište u Konstanci, Cezar i Brut, Pontije Pilat i raspeti Hristos, Njutn i njegova već legendarna jabuka, Luj XVI i naoštreno sečivo pariske giljotine, Gete i Vajmar, Niče i Vagner, kralj Aleksandar Obrenović i major Apis (inače vršnjaci, rođeni istog meseca iste godine), pa ona kobna santa leda u aprilskoj noći 1912. godine i „nepotopivi Titanik", genijalni reditelj Orson Vels i i njegov još genijalniji snimatelj Greg Toland, američki atomski fizičar Džulijus Robert Openhajmer i japanski gradovi Hirošima i Nagasaki, legendarni plivač Mark Špic i XX moderna Olimpijada u Minhenu (gde je ovaj osmostruki svetski rekorder i nosilac zlatnih medalja u svim disciplinama koje je plivao osvojio sve što se osvojiti moglo)...

Svi ovi sudbinski parovi su se hirom prividne slučajnosti munjevito spajali u nedeljive celine nepogrešivog sinhroniciteta tragičnih događaja i neočekivanih pobeda, kobnih i spasonosnih odluka.

Ubeđen sam da se nešto ovakvo danas dešava i nama, u trenutku kada Novak Đoković ruši čak i one najnedostižnije teniske i univerzalne sportske rekorde, izazivajući usput zazubice svim odreda stanovnicima naše planete. Jer nije njihov, već naš. I sa nepojmljivom elegancijom i nonšalantnošću nosi svoje kosovsko poreklo, srpski duh i beogradski šarm.

Kada Novak na sebe stavi bejzbol kapu sa našom trobojkom ili prkosno podigne tri prsta, prekrsti se ili oko sebe umota srpsku zastavu s belim orlovima nema tog među nama ko se ne oseti kao da je i on u nekoj vezi s njegovim pobedama, uspesima i peharima. I tad se u punoj snazi oseća onaj kolektivni, duboki, isceljujući smisao vrhunskog sporta i svih tih zajedničkih pobeda.

Samo nepopravljivi cinici i profesionalni zlobnici ne osećaju ovu snagu zajedničkog zanosa, dok onako ponosno i srećno stojimo (u svojim sobama) kraj našeg Novaka, kraj Vanje Udovičića, Nenada Krstića, Nemanje Vidića i horski pevamo „Bože, pravde" iz sveg glasa. Zato bih rekao da nema „pojedinačnih sportova" u pravom smislu te reči, jer se uz svakog našeg vrhunskog sportistu uvek nalazimo i svi mi. Zajedno treptimo i preživljavamo svaki četverac, sedmerac i jedanaesterac; svaki gol, akciju, koš, napad, viner, poen i as.

A priča o Novaku je ovde „samo" ona prva polovina mog teksta. Koja strpljivo čeka svoju sudbinsku vezu i odgovarajući nastavak.

Drugi deo je, naime, u vezi s nastankom jednog pravog pravcatog mosta. Dugog 964 metra, sa 200 metara visokim kamenim jarbolom, 50.000 tona teškim betonskim blokovima i hiljadu kilometara dugačkim čeličnim kablovima.

Ovaj novi beogradski most (prvi u XXI veku) koji povezuje savske obale starog i novog Beograda postao je dežurna tema svih naših razgovora ovog leta. Još se prepričavaju scene iz fenomenalno snimljenog dokumentarca o novom beogradskom mostu, koji je ne tako davno prikazan na „Diskaveriju". Da ne govorimo o prvim šetačima, što su sad u avgustu premijerno prekoračili reku, novom trasom mosta: od Ade i Čukaričke padine, pa do novobeogradske strane, tamo prema Blokovima.

I bez obzira na to da li je koštao stotinak ili ko-zna-koliko miliona evra, taj novi beogradski, srpski, balkanski i evroazijski most neobičnog lepezastog oblika i fantastične visine na koju je podignut centralni stub konstrukcije - u najmanju ruku zaslužuje naše apsolutno poštovanje i iskrenu zahvalnost. Jer će već za koju godinu naši naslednici i potomci nezaustavljivo početi da zaboravljaju godinu nastanka mosta, lako se privikavajući na njegovo postojanje. Kao da je oduvek tu, među nama.

I sad smo došli do prave teme ove naše priče. Do sudbinskog susreta dva srpska svetska čuda: jedne velike sportske zvezde i jednog podjednako veličanstvenog mosta (koji je po načinu gradnje i svom izgledu, takođe, potukao čitav niz raznih očekivanja i rekorda).

Jer kako drugačije nazvati ovu simboličnu građevinu kojom se, vitkim lukom od čelika i betona, onako spretno premošćuje vodena provalija na beogradskoj granici Evrope i Azije nego most Novaka Đokovića?

Naprosto nam se pružila prilika da spojimo lepo i korisno. Svima vidljiv uspeh najpopularnijeg Srbina svih vremena i onaj suštinski smisao ideje mosta. Pošto svaki most simbolizuje prelazak preko svih teškoća, tamo između neba i zemlje, a u funkciji novog početka. Pobedonosnog.

Beograd bi tako svoju žudno željenu budućnost dočekao uz aerodrom Nikole Tesle i most Novaka Đokovića. Tačno po meri iskušenja koja nas tek čekaju.

Ne bi bilo loše da makar jedanput uradimo nešto u svoju korist.

Posebno kada se, kao u ovom primeru, sve tako savršeno namestilo. Za smeč.

„Gem, set i meč: Srbija!"

Dragoslav Bokan



 
Interesantno
pozitivni glasovi: 0  |  negativni glasovi: 3

Napiši komentar: