Karike.com je društvena mreža koja ti nudi priliku da komuniciraš sa svojim prijateljima, upoznaš nove ljude, saznaš šta drugi misle o tebi i postaneš zvezda! Za korišćenje sajta uloguj se ili registruj! Besplatno je...
Wedranami blog


1.

Volela bih da mogu
da te prelijem osmehom...
Da ti u oko pretoèim
ovaj moj iskrièav sjaj
koji kroz osmeh zaživi
kad ti se spomene ime...
Da ti stoèim jos smelije
pogled sa jasnim podstrekom
koji vidi poèetke
i ne priznaje kraj...

Kako da ti ga predam?
Ne postoje te rime...
Kako sve da prenesem
kad putevi ne postoje...?
Nazirem samo drhtaj,
kao dah, treperav, sneni
u ono nemušto vreme
kad noæ smenjuje dan...

I veæ mi sve nade streme
put tog tananog zraèka
koji se niotkud razli
u niti žute boje...
I osmeh puèe u meni
poput zrelog maslaèka
i ode nošen neèim
da ti oblije san...


2.

Volela bih da mogu
svu ljubav da ti prenesem,
taj oblak beskrajne èežnje
i nežnosti i topline...
Da se duž zlatnih niti
sva moja ljubav raznese
i raspline po tebi
i nastavi da teèe...
Da obavijem ti sve bi'
najèulnije dubine...

Prizivam bledo veèe
protkano žutim sjajem.
Da li je ovo veæ bilo
ili æe sve tek da bude?
Svejedno.
Ljubav mi teèe
i ja bih samo da dajem
dok se juèe kroz danas
u isto trajanje slilo.

Da li ce stiæi do tebe?
Ne sumnjam više ni trena.
U meni èežnje ima
da poruši sve planine.
U meni nežnost snena
jaèa od svih morskih plima
uz nebo ljubavi greje
i gazi sve daljine.

Samo se pitam tiho
dok niti šaraju sne:
hoæe li zaista moæi
da ti prenesu sve...?


3.

Volela bih da mogu
da ti dotaknem lice...
Da te usnama svojim
toplo osetim žudim...
Da talasava vatra
u dubinama mojim
kroz dodir izroni negde
gde skupa s tobom postojim...
I da svojom toplinom
i tvoju vatru budim...

Negde u odbljesku zlata
moj dah se meša s tvojim.
Kroz neke žuækaste niti
oseæam tvoju kosu.
Dok modro, kasno veèe
tvoje mi telo krije,
poèinjem da postojim
kroz zlato koje se prosu.

I nije sve ovo varka.
Ja sam ti dala sebe,
svu plam što iz mene lije,
vrelinu svakog mog kutka...
I nije mi više bitno
da li sam ja još ja
ili postojim kroz tebe
dok je tog veènog trenutka...

Moj požar obojen žutim...
Znam da do tebe stiže...
jer s tvojim plamenom sluti,
zašto mi nisi bliže...?


4.

Odraz Sunca u meni,
toplina koja me greje,
i žudnja i dah sneni
dok strujimo u jedno...
I meki odbljesak snova
što se treperi i smeje,
i èini od zajedništva
sve drugo manje vredno...
I sve drugo što šaljem
kroz ove zlatne niti,
sve ono što imam
do èega mi je stalo...
Nisu dovoljni u biti...
Ne dopiru istim sjajem...

Jer:
koliko god da ti dam,
još toga u meni ima...
koliko god da dajem,
u meni je još scvalo...
koliki god bio žuti sjaj,
još veæa postoji plima...

I znam da ti nisam dala dovoljno,
da je sve to malo...


Dragana Konstantinoviæ


 
Interesantno
pozitivni glasovi: 0  |  negativni glasovi: 5

Napiši komentar: