Karike.com je društvena mreža koja ti nudi priliku da komuniciraš sa svojim prijateljima, upoznaš nove ljude, saznaš šta drugi misle o tebi i postaneš zvezda! Za korišćenje sajta uloguj se ili registruj! Besplatno je...
Cipsika blog

I živeli su srećno do kraja života.. ?

Nešto sam čudno raspoložena.. Mnoge mi se misli motaju po glavi, i plašim se da pomislim da su istina.. Toliko puta sam sebe opterećivala stvarima za koje se kasnije ispostavilo da su neosnovane i neistinite.. Ali i dalje to radim.. Zamišljam najgori mogući scenario.. Možda samo da bih posle osetila olakšanje što nije tačan ili možda samo zato što imam bujnu maštu..

Ni danas nije izuzetak.. Jednom mi je neko rekao da je recept za sreću da ne razmišljaš mnogo o stvarima nego da im se prepustiš.. Možda zato kod mene ona kratko traje? Jer ja jednostvano ne znam a da ne razmišljam, ili moj period nerazmišljanja ima kratak rok.. Ponekad veoma kratak.. možda je zato i sladak..

Eto nisam dugo pisala, možda zato što se nije imalo o čemu pisati, pišem jedino kada me nešto muči, kada mi ne da mira.. Zato sam i danas dohvatila papir u ruke.. Da izbacim emocije koje su se nakupile o meni, da ih podelim sa nekim.. Bilo da će taj to da pročita ili ne..

Kako je to čudno.. Nekako kada sam srećna ne znam to da prenesem na papir, imam punu kantu zgužvanih papira započetih pa ostavljenih, jer jednostavno ne mogu da nađem prave reči kojima bih opisala taj osećaj.. Ali kada je u pitanju tuga, uznemirenost i seta, tu reči imam na pretek.. da li je to zato što je mnogo lakše opisati tugu, da li je to zato što sam navikla na nju pa me mrzi da se potrudim da prenesem nešto novo, ili samo zato što mi sve što napišem deluje patetično? Nemam pojma, ali ostaje to, da većina mojih tekstova ima tužan kraj, veoma često užasavajući.. Ali to se ljudima najviše i sviđa i to ljude najviše privlači, jer danas niko više ne veruje u onu rečenicu ''I živeli su srećno do kraja života..'' nego svi veruju u onu ''I živeli su srećno dok nisu odlučili da se rezvedu..''

Ehh nemam pojma kako sam sad došla do te teme možda zato što me to i muči.. ti muško-ženski odnosi.. I ono živeli su srećno do kraja života.. pročitala sam toliko tema na tu foru, jure se kroz celu knjigu zaljubljeni jedan u drugog., i na kraju sve super imaju decu, lepu kuću i psa.. To je sve stvorilu neku iskrivljenu sliku u mom mozgu.. Prosto očekujem sve isto kao i u knjigama, i nikako da se pomirim sa tim da to ne postoji.. Imam prevelika očekivanja od neke osobe i onda sam frustirana i razočarana kada se ona ne ostvare.. Možda zato što ja mnogo dajem očekujem da i taj neko isto toliko da, ali bože moj nismo svi isti ljudi i ne može se očekivati da svako zna šta je u tvojoj glavi..

Oduvek sam verovala da u životu postoji samo jedna prava ljubav, zato i bežim vrlo brzo kada se uverim da to nije ta osoba, ponekad čak i ne dozvolim da proverim to.. Plašim se da ću upuštanjem u nešto pogrešno propustiti ono pravo, zato sam veoma često sama.. Ne kažem da mi je loše, ali ponekad uhvatim sebe kako maštam da nije tako..

I sada kada se sve promenilo, kada sam našla osobu koja se ulapa u tu sliku, ja stvaram slike, i neke užasne misli mi se motaju po glavi i teraju me da se brinem.. teraju me da šetam po kući od nervoze, a znam da ću se kasnije kada se opet sve sredi samo nasmejati svojoj nezrelosti.. Jer koliko god da se ja trudila da ne budem to, i dalje sam nezrela klinka koja čeka princa na belom konju, a ne shvata da prinčevi više ne postoje, a konji su odavno postali mašine.. Možda ću kada to budem shvatila naći prave reči da opišem sreću, a do tada kanta će se i dalje puniti..

01.09.2011.



 
Interesantno
pozitivni glasovi: 5  |  negativni glasovi: 0

Napiši komentar:

nobody (49)
sasvim uobičajene misli za tvoje godine...
#1, 02.09.2011 - 07:40